Teško da u najnovijoj Vladi Srbije ima ministra od kog su očekivanja javnosti, kako stručne tako i šire, bila veća, nego u slučaju Srđana Verbića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Nakon jedva mesec i po na ovoj funkciji, čini se da Verbić, makar u slučaju šire javnosti, ta očekivanja nije ispunio. Od prvobitnog oklevanja da istupi u javnosti, preko daleko od zadovoljavajućeg nastupa u „Utisku nedelje“, na temu male mature i reforme obrazovanja, do najnovije afere sa (ne)postojećim londonskim doktoratom rektora u ostavci Univerziteta Megatrend i relativno dugog perioda čekanja na reakciju Ministarstva prosvete, ovaj ministar i njegov resor našli su se u centru različitih kontroverzi. Jedna od njih je pitanje ovlašćenja Ministarstva prosvete po pitanju doktorata Miće Jovanovića, ali i autentičnosti doktorata ministra policije Nebojše Stefanovića, odbranjenog upravo na Megatrendu, pod mentorstvom istog tog Jovanovića.
„vreme„: Kakve su nadležnosti i mogućnosti Ministarstva prosvete u aktuelnoj situaciji koju imamo sa spornim doktoratom doskorašnjeg rektora Megatrenda Miće Jovanovića?
srđan vERBIĆ: Nakon što su se u medijima pojavili navodi da rektor Megatrenda nije, kako stoji u njegovoj zvaničnoj biografiji, doktorirao na Londonskoj školi ekonomije 1983. godine, Ministarstvo prosvete je izvršilo proveru takvih tvrdnji. U Ministarstvu postoji jedinica za priznavanje diploma koja je deo Evropske mreže nacionalnih informacionih centara za akademsko priznavanje i mobilnost, ENIC centar. Putem te mreže smo poslali upite i u Kranj, gde je Jovanović doktorirao 1991. godine, i u Londonsku školu ekonomije. Iz Kranja su potvrdili da imaju Jovanovićev doktorat, dok su nam iz Londonske škole za ekonomiju poslali potvrdu da u njihovim bazama podataka ne postoji doktorska teza rektora Jovanovića, da Jovanović uopšte nije bio registrovan kao student doktorskih studija u toj školi, kao i da diploma rektora Jovanovića ne postoji ni na Univerzitetu u Londonu.
Pozvao sam rektora da objasni ove navode ili da podnese ostavku. Ostavku je podneo, senat Megatrenda je to usvojio i, što se Ministarstva prosvete tiče, ova priča je završena i nadležnost Ministarstva je iscrpljena.
Ministarstvo je pokrenulo međunarodnu proceduru za utvrđivanje činjenica o tom doktoratu. Zašto se sa pokretanjem međunarodne procedure čekalo gotovo nedelju dana?
Nije se čekalo niti jednog dana. Zapravo, onog momenta kada su u medije dospele optužbe da je doktorat ministra policije Nebojše Stefanovića plagijat, a zatim i da je Jovanović izmislio doktorat u Londonskoj školi ekonomije, Ministarstvo je počelo sa proverama. Sastali smo se sa brojnim stručnjacima u oblasti visokog obrazovanja, pravnicima, stručnjacima za plagijate, predstavnicima nezavisnih tela u oblasti visokog obrazovanja, istaknutim predstavnicima akademske javnosti… Razgovarali smo o tome šta Ministarstvo može i treba da uradi u oba slučaja, i ušli smo u postupak bez oklevanja, onog momenta kada smo utvrdili kakav mehanizam je moguće pokrenuti. U slučaju provere javne isprave ovo predstavlja obavezu države.
Da čitava afera nije izbila u medijima, da li bi Ministarstvo prosvete povuklo taj potez?
Sigurno je da ne bi. Nikome u Ministarstvu nije u opisu radnog mesta da nasumično preispituje postojanje diploma. Za to je potrebno da neko zahteva proveru.
Da li postoji mogućnost pokretanja sličnog postupka u slučaju doktorata ministra policije Nebojše Stefanovića?
Za razliku od slučaja bivšeg rektora Megatrenda, gde se radilo o pitanju postojanja doktorata, što je i javna isprava, u slučaju Stefanovića radi se o pitanju kvaliteta doktorata. Mi možemo da proveravamo da li je neka forma ispoštovana, ali ne možemo da ocenjujemo kvalitet nekog naučnog i stručnog rada. To bi značilo direktno narušavanje autonomije univerziteta.
Univerzitet Megatrend je imao obavezu da u ovom slučaju oformi komisiju koja bi se bavila tim pitanjem. Oni su to uradili. Ne mogu da ulazim u to jesu li oni bili pri tome pristrasni ili nisu, ali mogu da kažem da je procedura poštovana. Ukoliko se naknadno ispostavi da je Komisija načinila propuste, Ministarstvo će tražiti od inspekcije i Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta vanrednu proveru kvaliteta rada komisije. Naš je zadatak da osnažimo ovo nezavisno telo, koje bi trebalo da radi i spoljašnji nadzor nad radom univerziteta.
Da li ste od početka izbijanja afere imali kontakte sa Komisijom za akreditaciju i proveru kvaliteta i o čemu ste sa njima razgovarali? Kakva su njihova ovlašćenja u slučaju Univerziteta Megatrend?
To je bio jedan od mojih prvih sastanaka po izbijanju afere vezane za Jovanovićev doktorat. Predstavnike Komisije sam pitao da li u slučaju da se ispostavi da Jovanović nema doktorat – što u tom trenutku još nismo sa sigurnošću znali – postoje neke procedure i nadležnosti koje treba da se ispoštuju. Razgovarali smo i o spoljnoj proveri kvaliteta i reakreditaciji Megatrenda u koju se sad ulazi. Predstavnici KAPK-a su me uverili da su standardi za akreditaciju visokoškolskih ustanova sada daleko rigorozniji u odnosu na prošli krug akreditacije, kao i da će pažljivo preispitati svaki detalj u tom postupku.
Vi ste ministar od kog su, i u stručnoj i u široj javnosti, očekivanja po dolasku na dužnost bila velika. Nažalost, makar kada govorimo o nastupima u javnosti i reakcijama na njih, do sada je bilo nekoliko gafova, od izjave da Srbija nema mehanizme za utvrđivanje akademskih plagijata, do prekidanja konferencije za novinare u Leskovcu. Šta su vaši dugoročni planovi za prosvetu?
Najpre moram da kažem da je moja izjava da Srbija nema mehanizme za utvrđivanje akademskih plagijata tačna i da to nije gaf. Na nekim univerzitetima su pravila i postupci definisani, ali ne i svuda, a takođe nisu definisani na nivou čitave akademske zajednice. Na nekolicini fakulteta postoje kompjuterski programi za prepoznavanje plagijata, ali ni najbolji softver ne može da radi bez baze podataka u kojoj su deponovani radovi na srpskom jeziku. Znamo da će nam za uspostavljanje ovakve baze biti potrebno mnogo vremena, ali radimo na tome da svi doktorati odbranjeni u Srbiji budu pohranjeni u jedinstvenu bazu.
Može biti da smo napravili poneki gaf, ali radimo. U svemu ovome, očekivano je da načinimo i neku grešku. Dočekali su nas pregovori sa sindikatima, digla se neverovatna buka u javnosti zato što smo insistirali da se obavi završni test za male maturante onako kako je to propisano, zatim su došle katastrofalne poplave, čije će se posledice sanirati i u narednim mesecima. Sada se bavimo spornim doktoratima. Svejedno, ništa od toga nas nije skrenulo sa kursa.
U međuvremenu počeli smo rad i na stvarima koje su za nas prioritetne. Na primer, uveliko radimo na izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju kojima ćemo započeti neke promene. Najvažniji razlog zbog koga se zalažemo za hitne izmene je uređenje postupka priznavanja diploma.
Kao što znate, Srbija ima veliki problem sa takozvanim odlivom mozgova. Već sam mnogo puta govorio da smatram da problem odliva mozgova nije u činjenici što značajan broj uspešnih i talentovanih studenata odlazi iz zemlje na prestižne univerzitete. To je veoma pohvalno i dobro za Srbiju jer tamo stiču neka drugačija znanja i iskustva koja im ovde nisu dostupna. Problem je što se jako mali broj njih vraća. Nadamo se da ćemo jednostavnijim, jeftinijim i bržim postupkom priznavanja diploma omogućiti da se što veći broj njih vrati jer su nam i te kako potrebni.
Ali, da ne dužim: biće još dosta novina u Zakonu o visokom obrazovanju koji će se ovih dana naći na javnoj raspravi. Trudimo se da pronađemo i nekakav način za rangiranje fakulteta i univerziteta jer smatramo da je to važno za buduće studente, ali i čitavu akademsku zajednicu. Radimo na informacionom sistemu koji će omogućiti dostupnost velikog broja podataka o našem obrazovnom sistemu. Uradićemo do septembra nove pravilnike o ocenjivanju u osnovnoj i srednjoj školi. Nauka će dobiti veliki podsticaj ulaskom u Horizon 2020 (novi evropski program finansiranja nauke), a do novog ciklusa naučno-istraživačkih projekata čeka nas i ozbiljna promena zakona i modela finansiranja istraživanja. Ima mnogo toga što medije ne interesuje, a mora da se uradi. Mi smo zadovoljni onim što smo do sada uradili. Idemo dalje.
Šta se zapravo dogodilo u Leskovcu i zašto je ta konferencija za novinare prekinuta?
Otišli smo u Leskovac da razgovaramo sa direktorima osnovnih škola jer je javna tajna da se u prošlosti tamo dešavalo da na završnom ispitu nastavnici pomažu učenicima u rešavanju testa. Želeli smo da im se obratimo i kažemo da je to neprihvatljivo, da time deci samo odmažu i šalju im vrlo lošu poruku: da je sasvim u redu varati.
Posle tog razgovora u salu su ušli novinari da uzmu moju izjavu, ali ih nije mnogo zanimao završni test nego su vrlo brzo prešli na pitanja o doktoratu ministra policije Nebojše Stefanovića. Pošto sam odgovorio na jedno pitanje o doktoratu i postavljeno mi je drugo, moje kolege su reagovale impulsivno i rekli su novinarima da odlazimo.
Bila je to nepromišljena reakcija i ja se izvinjavam zbog toga. Takvo ponašanje nije praksa Ministarstva prosvete i neće se ponoviti.
U vreme dok radimo ovaj intervju, privodi se kraju polaganje završnih ispita za osnovce. Testovi su tokom vikenda distribuirani u pratnji policije, što ste i sami okarakterisali kao poražavajuće. Kada možemo očekivati da završni ispit dobije svoju normalnu, konačnu formu, koja je prvobitnom reformom bila predviđena za ovu godinu?
Završni ispit bi trebalo da se razvija zajedno sa željenim promenama ishoda učenja tako da, strogo govoreći, ne treba očekivati da dođemo do konačne verzije ispita koju više nikad nećemo menjati. Svakako, treba da smanjujemo selekcionu ulogu ispita i povećavamo značaj evaluacije kao osnove za unapređenje učenja.
Verovatno zbog prošlogodišnje afere, svrsishodnost završnog ispita je nešto što se često dovodi u pitanje. Možemo li još jednom da objasnimo zašto je završni ispit važan?
Testovi na završnom ispitu proveravaju suštinska znanja i veštine koje učenici treba da poseduju na kraju osnovne škole i koji su važni za nastavak daljeg školovanja, ali i za snalaženje u svakodnevnom životu.
Od maksimalnih 100 poena koliko učenik može imati, 40 poena nosi uspeh na završnom ispitu, a 60 poena uspeh iz osnovne škole. Od pomenutih 40 poena sa završnog ispita, 16 nosi maternji jezik, isto toliko matematika, a na kombinovanom testu maksimalno se može osvojiti osam poena.
U Srbiji postoji hiperprodukcija učenika koji su nosioci diplome „Vuk Karadžić“. Svaki sedmi mali maturant u Srbiji danas je vukovac, što je nerealna situacija koju nam potvrđuju i veoma loši rezultati koje ostvarujemo na PISA testu. Ovakva situacija pokazuje da su kriterijumi ocenjivanja u pojedinim mestima, odnosno školama ili odeljenjima, znatno niži i generalno neujednačeni, pa su neka deca neopravdano bolje ili lošije ocenjena. Zato je potreban jedan eksterni test, isti za čitavu generaciju učenika, koji bi mogao da objektivno oceni znanje koje su stekli tokom osmogodišnjeg školovanja.
U suprotnom se dešavaju gotovo apsurdne situacije da na primer, kao 2013. godine, 180 vukovaca konkuriše za upis na prirodno-matematički smer Treće beogradske gimnazije. Pošto se bodovanje vršilo isključivo na osnovu uspeha u školi i na upis nisu uticali rezultati testova, među vukovcima nije bilo moguće napraviti razliku i rangirati ih. Problem je razrešen tako što su svi oni upisani u Treću beogradsku gimnaziju, koja inače u redovnim okolnostima na ovom smeru ne bi primila toliko đaka, već samo 120. Otvorena su nova odeljenja i angažovani novi nastavnici, dok je istovremeno stvoren manjak u drugim školama koji bi inače bio popunjen.
Upravo zbog pomenute hiperprodukcije vukovaca, kao i zbog apsurdnih situacija koje se kao posledica javljaju, potrebno je da se na završnom ispitu bar donekle koriguje neujednačeno ocenjivanje i omogući da na upis utiče i pokazano objektivno znanje.
Takođe, nisu svi talentovani za matematiku i maternji jezik i zato svim učenicima treba pružiti priliku da pokažu raznovrsna znanja, što je jedan od argumenata za postojanje kombinovanog testa.
Rezultati završnog ispita biće korišćeni za procenu kvaliteta nastave i učenja na nivou pojedinačnih škola, opština, okruga, školskih uprava i na nacionalnom nivou. Ako ne saznamo šta učenici ne znaju, kako ćemo onda znati šta treba menjati u nastavnom programu, i kako da promenimo pristup učenju i školi?
Na osnovu rezultata koje učenici postignu dobiće se slika o tome kakav je kvalitet obrazovanja i kolike su razlike u obrazovnim postignućima između različitih grupa učenika. Takvi podaci omogućiće nam da predložimo i preduzmemo mere koje bi poboljšale kvalitet obrazovnog sistema – moći će da se utvrdi koji deo nastavnog programa treba promeniti, kako osavremeniti udžbenike ili kako da uravnotežimo kriterijume ocenjivanja.
Koliko je efikasna reforma završnog ispita moguća bez prethodne reforme čitave filozofije na kojoj nam se zasniva obrazovna tradicija?
Moramo od nečeg početi. Smatram da je svrsishodno da to bude završni ispit, koji smo uvodili postepeno i za koji se učenici već dugo pripremaju. Paralelno sa tim pravićemo i druge promene, a skup tih sitnih koraka jednog dana moći ćemo da nazovemo reformom obrazovnog sistema.
Najavili ste izmene zakona o visokom obrazovanju. Na šta će se one odnositi i kada ih možemo očekivati?
Predlog izmena tog zakona ovih dana ulazi u javnu raspravu. Osim novina u vezi sa priznavanjem diploma, on će doneti još nekoliko važnih promena.
I pre nego što se u javnosti poteglo pitanje o plagijatima, odlučili smo da uvedemo obavezu javnog objavljivanja podataka o odbranjenim doktorskim radovima. Dakle, svi univerziteti će imati obavezu da doktorske disertacije dostave državnom repozitorijumu i da ih učine dostupnim na zahtev. Uvođenje transparentnosti u ovu sferu sigurno će donekle pomoći da se lakše prepoznaju plagijati, ali, što je još važnije, da ih preduprede u budućnosti.
Zatim, produžili smo rok za završetak fakulteta za takozvane „solunce“, večite studente za još dve godine. Ostavili smo da uslov za upis u narednu godinu ponovo bude 48 bodova. Biće tu još dosta promena, ali sačekajmo još nekoliko dana za konkretnu priču o toj temi.
Svojevremeno ste bili deo tima za sprovođenje PISA testiranja u Srbiji. Vaši prethodnici su, zbog ispražnjene kase, uskratili finansiranje tom projektu u Srbiji. Kakva je, po vama, važnost tog testiranja i kakva je njegova budućnost kada je reč o Srbiji?
Imamo finansijske poteškoće, ali Srbija će nastaviti da učestvuje u PISA testiranju. Smatram da je izuzetno važno da učestvujemo u ovom projektu jer od same organizacije ovakvog međunarodnog testiranja znanja možemo mnogo da naučimo. Same procedure za provođenje PISA testiranja su izuzetan model kako bi trebalo da organizujemo i sprovodimo naša nacionalna testiranja. Konačan rezultat na testu je manje važan. Važno je da budemo objektivni u proceni znanja ne bismo li konačno počeli da donosimo odluke na osnovu empirijskih nalaza, a ne na osnovu ličnih utisaka.
