Ne tako davno, u prethodnoj deceniji, voda je u Srbiji smatrana nesumnjivim resursom. Stručnjaci sa instituta kao što je "Jaroslav Černi" i dalje kažu da je Srbija relativno bogata vodom, ali da su problem obrada voda i cena njihove prerade
„Voda je od 10 do 14 časova otrovna u Pančevu i Ćupriji, a od 17 do 22 sata u Užicu i Zrenjaninu.“ Ova uzgredna servisna vest nalikuje na detalj iz atmosfere kakvog sajber-pank romana sa lokalnom komponentom, ali smeštenog u mračnu budućnost gde su prirodni resursi potpuno iscrpljeni ili upropašteni. Ipak, poslednjih nekoliko nedelja u Srbiji nagovestilo je da za ovakve vesti više nije neophodno puno mašte, niti da je pomenuta katastrofična budućnost daleko. Naime, nakon prošlogodišnje januarske drame sa kvalitetom vode u Užicu, kada se u rešavanje trovanja gradskog vodovoda cijanobakterijama uključila i Vlada, a potom i Vojska Srbije, ovog proleća problemi sa vodosnabedvanjem su se proširili na veći broj gradova u zemlji. Vesti o otrovnoj vodi za piće još uvek nisu postale servisne poput izveštaja o UV indeksu ili temperaturi, ali su prečesto u udarnim naslovima informativnih TV emisija i štampe. Gradovi sa vodom koja nije za piće, za nužno snabdevanje koriste cisterne svojih komunalnih službi, ali ih pozajmljuju i od MUP-a, vatrogasnih brigada i vojske. Da li će nam uskoro na nacionalnom nivou manjkati cisterni za vodu?
U poslednjoj vesti, od ove nedelje, Zavod za javno zdravlje u Ćupriji pronašao je povećan broj koliformnih bakterija u uzorcima vode iz gradskog vodovoda u Rekovcu. Na osnovu uzoraka uzetih u jednoj policijskoj stanici, zgradi javnog komunalnog preduzeća i poljoprivrednoj školi, voda je proglašena neispravnom. Rekovac je i prošle godine u aprilu i decembru imao problema sa zdravstvenom ispravnošću vode iz ovog vodovoda, kada je voda bila zabranjena za piće i pripremanje hrane, ali tada „zbog fizičko-hemijske neispravnosti“, dok je sada reč o napadu bakterija. To se tehnički rešava takozvanom kontinuiranom dezinfekcijom, odnosno pojačanim hlorisanjem. Nakon toga se vodovodna mreža ispira i ponavlja se uzorkovanje.
Ovakav scenario u prethodnim nedeljama iskusili su i drugi gradovi u Srbiji. U Pančevu je pojačano hlorisanje dovelo do opasno visoke koncentracije hlora u vodovodu, pa je pre mesec dana voda bila zabranjena za piće. Slučaj se brzo pretvorio u mučno, lokalno političko rasplitanje odgovornosti, građani su izgubili svako poverenje u gradsku vlast i vodovod, a uz zagađeni vazduh Pančevci su postali prepoznatljivi i po hlorisanoj vodi. Voda je pročišćena, mreža isprana i taman se počelo sve zaboravljati, kad je stigla nova vest o neispravnosti vode ne samo za piće već i za kuvanje. Priča je dobila otrovni epilog pre nedelju dana, kada je gradski Zavod za javno zdravlje u vodi uočio jedinjenje koje nastaje zbog preteranog hlorsanja (videti okvir).
Šta se događa sa vodom u Srbiji? Ne tako davno, zapravo u prethodnoj deceniji, voda je smatrana nesumnjivim resursom. Njen kvalitet, osim u par gradova, gotovo da nije dovođen u pitanje. Samo su građani preterano zabrinuti za zdravlje i borci protiv hlora nabavljali uređaje za kućno čišćenje vode. Polako je poverenje u domaću vodu splaslo, ali nije bilo sumnje da je Srbija bogata izvorištima i vodom, koja bi kao resurs mogla biti prednost na globalnom tržištu. Produkcija i potrošnja flaširane vode je rasla i to je praćeno opštim uverenjem da kad jednog dana stignu Arapi ili pak neki Evropljani sa manje sreće sa vodom, moraće mnogo da plaćaju naše vodno blago. Kao i sve neproverene priče, i ova se rastvorila u hlorisanoj vodi.
Mit o zdravoj vodi je uveliko raspršen, ali je na stolu malo ozbiljnije pitanje: da li je dovedeno u pitanje snabdevanje vodom širom Srbije? Stručnjaci sa instituta kao što je „Jaroslav Černi“ i dalje kažu da je Srbija relativno bogata vodom, ali da je problem u obradi voda. Ponekad se kaže da ne postoji voda koja nije za piće, samo da je to pitanje cene njene prerade. U Srbiji je za proizvodnju jednog kubnog metra vode prosečno potrebno 1,5 evra. U ovu cenu je uračunato obezbeđivanje svih uslova za održivo funkcionisanje vodovodnih sistema, kao i odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda. Slična situacija je u regionu, dok je u razvijenim zemljama ta suma znatno veća. Pokazuje se, međutim, da je cena koju građani u Srbiji plaćaju po kubnom metru niža, a ako vodu shvatimo kao proizvod, logično je da za manje novca dobijamo niži kvalitet. Problemi koji su kao lavina pogodili više vodovoda u Srbiji izazvani su barem delom načinom finansiranja u sektoru voda u poslednjih 20 godina. Kad se to uzme u obzir, najviše zabrinjava što su svi vodovodni sistemi u Srbiji u sličnoj situaciji po pitanju održavanja i razvojnih investicija.
No, pored manjka investicija, slabe tačke su i način održavanja velikih sistema i njihova zaštita. U većini slučajeva vodovod preventivno reaguje na pojavu mikroorganizama, a potom se vodi bitka sa hemijom, odnosno hlorom. Uz sve to, zabrinjavaju i očigledno niži standardi. Na više instituta se može čuti da je Srbija svakako dorasla ovom tehnološkom zadatku, odnosno da ima znanja da probleme ove vrste reši na odgovarajući i svrsishodan način. No, deo problema je i u manjku javne kontrole. Mada javni zavodi za zdravlje beskompromisno obaveštavaju o stanju vode u Srbiji, nadležni u vodovodima su povremeno uhvaćeni u dvosmislenim prećutkivanjima. Vodu u međuvremenu, napadaju i modrozelene alge i koliformne bakterije, ali najveći je problem odnos prema zaštiti voda. Rečni tokovi zagađuju se iz industrijskih postrojenja metalima. Nažalost, mada postoji zakonska regulativa koja se ne sprovodi, trenutno su zaštićeni samo veliki tokovi, zahvaljujući saradnji kroz dunavske inicijative, ali su male reke i podzemni tokovi ugroženi. Ovakvo stanje je odavno istaknuto i u više evropskih izveštaja.
Klimatske promene donose novo opterećenje za vodoprivredu. Rast klimatskih ekstrema, suše i ekstremne padavine snažno opterećuju vodosnabdevanje. Sa druge strane, prostorna i vremenska raspodela vodnih resursa nije najsrećnija. U mnogim delovima Srbije, a pre svega u slivu Južne Morave, u Istočnoj Srbiji, Pomoravlju i Šumadiji postoje veliki deficiti za vodom i resursima pogodnim za vodosnabdevanje. Ovi delovi Srbije se opredeljuju za regionalne sisteme koji, kako se inženjerski kaže – uravnotežuju lokalne anomalije u raspoloživim resursima. Problemi postoje u pomenutom Užicu, ali i u Kruševcu. U ovom gradu su se, međutim, blagovremeno pripremili i prilagodili se rekonstrukcijom postrojenja. Pojava cijanobakterija u akumulacijama Gruža i Ćelije uobičajena je pojava, a problemi se uglavnom rešavaju na postrojenju. Za razliku od naselja u južnoj i centralnoj Srbiji, mesta u Vojvodini se snabdevaju iz dubokih izdani. Već niz godina, mnoga naselja imaju problem sa kvalitetom vode, kao u slučaju Zrenjanina gde voda sadrži previše arsena. Zapravo, ništa novo. U središtima gradova Srbije ovog juna uglavnom je nestabilno, sa previše nezaposlenih, premalo kiseonika i cisternama za vodu iza kojih se protežu dugi redovi.
Hlorisani grad
Pančevo, prijatni južnobanatski grad na Tamišu, otrovan je u svim agregatnim stanjima – pored tla, vazduh je tradicionalno zagađen zbog petrohemijske industrije, a odskora je postalo jasno da ni voda nije za piće, a ni za kuvanje. Drama sa vodom počela je sredinom aprila kad su lokalni mediji, Televzija Pančevo i list „Pančevac“, preneli obaveštenje da voda iz gradskog vodovoda sadrži previsoku koncentraciju hlora. Gradonačelnik Pavle Radanov je zatražio pomoć republičkih organa da se dobave cisterne sa vodom, a iz JKP-a Vodovod i kanalizacija su saopštili da su koncentracije hlora povećane zbog pojave mikroorganizama.
Protivrečne informacije o tome kad je i koliko dugo voda bila neispravna, da li je to skrivano od marta meseca i da li u vodi osim hlora ima i amonijaka, poljuljale su poverenje u ponašanje čelnika vodovoda i stvorile razne političke tenzije u gradu. No, direktorka Vodovoda, Milica Radovanović, nije podnela ostavku. Vesti o vodi su otišle u drugi plan, mreža je isprana, a hlor je navodno iščezao. Ali većina Pančevaca nije ponovo počela da pije vodu. U svim supermarketima su zadržane palete na kojima su izloženi baloni vode od 5 i više litara u ogromnim količinama, a flaširana voda je zabeležila istorijsku prodaju u Pančevu.
I onda je, na Dan zaštite životne sredine, 5. juna, stigla nova vest da je voda neispravna. Zavod za javno zdravlje Pančeva izmerio je prošle nedelje izuzetno visoke koncentracije hemijskog jedinjenja trihalometana koje nastaju zbog preteranog hlorisanja vode. To je značilo da se voda mora zabraniti i za piće i za kuvanje. Na ulicama su se pojavile nove cisterne. Za većinu Pančevaca zabrana vode za piće nije predstavljala problem, budući da su se mnogi prestrojili na vodu iz prodavnica, ali zabrana korišćenja vode za kuvanje se pokazala vrlo neugodnom za mnoge. Pred cisternama su se stvorili redovi, a ogorčenje je poraslo u celom gradu.
Pokazaće se da su tenzije na lokalnoj političkoj sceni postale tolike da im ni hlor nije mogao ništa. Rezultati merenja trihalometana u beogradskom zavodu razlikovali su se od onih u pančevačkom, a kad je superanaliza sa Instituta „Batut“ pokazala da ove supstance više nema u gradskoj vodi, otvoreno se govorilo o političkoj nameštaljci sa idejom da se pokidaju odnosi između DS i SNS kadrova koji dele vlast u gradu, pa i u komunalnim preduzećima. Prva je ostavku podnela direktorka vodovoda. Nakon nje ostavku je podneo i gradonačelnik Pavle Radanov, a gradska vlast se praktično srušila sa ovom vodenom aferom. Pančevo sada čeka izbor novog gradonačelnika.
Korektivne mere
Posle sedam dana vodosnabdevanje je stabilizovano, a odmah zatim i normalizovano. Na to mu, plus „korektivne mere“, izađe epilog višednevnih problema Valjeva sa vodom.
Valjevo, kao što poznato, nikada, ili skoro nikada, nije imalo problema sa vodosnabdevanjem, naročito sa kvalitetom vode. Otkad znaju, Valjevci piju „najbolju i najkvalitetniju vodu“. Ne bez zašto, snabdevanje je iz prirodnog izvora Paklje i reke Gradac, za koju se veli da najčistija u Evropi. Da se doda da je valjevski kraj poznat i po nekoliko fabrika vode: „Vujić“ voda, rajkovačka „Raj“ voda, mionička „Gala“, vrujačka „Voda voda“…
No, i međutim, tačno 9. juna, došlo je do restrikcije uzrokovane rekonstrukcijom mreže. Više delova grada, takoreći iznenada i bez najave, naročito periferija i više kote, ostalo je bez vode. To uzelo da bude i po 48 sati neprekidno, izračunato da bez vode 21.000 stanovnika, što je izazvalo javni revolt i nezadovoljstvo. Građanima ne bilo jasno, otkud sad to, a naročito ne bilo jasno opozicionoj Srpskoj naprednoj stranci.
U Vodovodu, gde direktor Đorđe Pavlović, mladi SPS gospodin, kome to takoreći prvo radno mesto, poručeno da moralo je tako biti, izvorište sirove vode Paklje isključeno sa mreže zbog radova na rekonstrukciji. U nekoliko navrata podrobnije objašnjeno da su veliki gubici u mreži, negde i 50 posto, da rekonstrukcija nije rađena 30 godina, da zamenjeno pet ventila, šest vazdušnih, cevi koje su popucale… Rečeno i da je sve neminovno, košta 308.000 evra, pare iz evropskih fondova. Još rečeno da izvorište iz reke Gradac daje samo 260 litara u sekundi, potrebe grada 400 litara, te da ne bi bilo problema, niti će ih biti, da je završena akumulacija „Rovni“, koja bi davala 1900 litara u sekundi.
Kako građani i SNS bili mnogo nezadovoljni – bez vode ostala i Istraživačka stanica Petnica, stara gradska čaršija Tešnjar na desnoj obali Kolubare – iz gradske uprave poručili da će, ako je bilo propusta, biti preduzete korektivne mere, te da građani nisu adekvatno obavešteni pre početka radova, „pa javnost i gradsko rukovodstvo nisu dobili jasnu sliku o razmerama restrikcije“. Podvučeno da „radovi na rekonstrukciji nisu proizvod zle namere, kako bi se dokazala neophodnost akumulacije ‘Rovni’, kao što pojedini tvrde“…
I to trajalo, sedam dana, dok se nije stabilizovalo i normalizovalo. Da bi sve bilo odgovorno, smenjen tehnički direktor vodovoda Slobodan Živanović. Direktor Đorđe Pavlović, koji otiš’o na zasluženi odmor, kako javnost obavestio Prvi VA socijalista, neće biti smenjen, on će „snositi konsekvence“.
Kad se kod vode, da se kaže da akumulacija „Rovni“, koja uzvodno od Valjeva, na reci Jablanici – preko 20 godina primer neimarstva, potrošeno preko 80 miliona dolara – treba da počne sa punjenjem. Time će, kako kazuje elaborat, dobiti vodu svi od Valjeva do Obrenovca.
Ali, i ovde ima međutim, ima onih koji vele da je Akumulacija drugo ime za propast. Na tu temu, uz druge, proslavio se i SNS VD direktora Zavoda za zaštitu spomenika Valjevo, imena Nemanja Radojičić, koji pre godinicu-dve stručno izjavio da neće dati saglasnost na projekat zaštite i konzervacije crkva Valjevska Gračanica, koju akumulacija treba potopi, jer ako crkva bude potopljena, on neće piti tu vodu, jerbo će ona biti sačinjena od ceđi iz grobova naših predaka i dva sloja fresaka iz 15. veka…
Tačno za utorak 23. jun, na ovu temu, u Valjevu zakazan Veliki protest i šetnja naroda, koji predvodi raščinjeni monah Antonije. Organizatori, preko letka, pitaju: „Da li nam je zafalilo ustajale vode sa Rovni, koja potapa Crkvu svetinju i uništava sve izvorske vode?“ Govornici štampani, prota Žarko Gavrilović, književnici i publicisti Vladimir Dimitrijević, Rajko Đurđević i Milan Milinković, predsednik Ekološkog pokreta Srbije Nikola Aleksić, kozački ataman Vojislav Milošević…
Na vodi, a bez vode
Stanovnici Smederevske Palanke, opštine koja se nalazi 80 km južno od Beograda i kroz koju protiču dve reke – Jasenica i Kubršnica, godinama su suočeni sa problemom vodosnabdevanja. Tokom leta, zbog povećane potrošnje, vode ima samo po nekoliko sati u toku dana, kažu meštani. Trenutno su na snazi dnevne restrikcije (od 11 do 14 časova) i noćna isključenja (od ponoći do 5 časova), uz napomenu da je usled veće potrošnje moguće da česme i ranije budu suve. Razlog za to je smanjen dotok vode u rezervoare zbog radova na bunarima u Trnovču, selu u okolini Velike Plane, u kome se nalaze bunari za vodosnabdevanje Smederevske Palanke i Velike Plane. Iako se snabdevaju sa istih izvora, Velikoplanjani nemaju problema sa vodom.
Pre dve godine, kada je počela izgradnja nove fabrike vode u Trnovču, rečeno je da će do kraja 2015. godine dve opštine zajedničkim naporima rešiti višedecenijski problem redovnog snabdevanja vodom. Na konkursu, koji je u okviru IPA programa raspisala Evropska unija, Smederevska Palanka dobila je 11,5 miliona evra. To je bio najveći investicioni projekat ove vrste u 2013. godini. Iako je planirano da sve bude gotovo do kraja ove godine, radovi će biti produženi do maja 2016, kaže za „Vreme“ Radoslav Milojičić Kena, predsednik opštine Smederevska Palanka: „Palanka ima problema sa vodom poslednjih trideset godina. Mi se snabdevamo vodom iz Trnovča, ali i iz sopstvenih kapaciteta. Kada ovaj projekat bude gotov, neće biti problema ni u gradu, a ni po selima.“
Termini isključivanja vode poklapaju se sa „jeftinom strujom“, pa se meštani žale i na to što ne mogu da je koriste za bojlere i veš-mašine. Uz to, iako su isključenja svakodnevna, dobijaju visoke račune za vodu: „Dođe mi račun po tri-četiri hiljade, a dnevno ne potrošim ni dva balona vode. Znaš kad ću da im platim“, kaže jedan od meštana Palanke, dok drugi dodaje: „Nema vode, a vodomer samo obrće. Ako ostavim uveče prazan vodokotlić, po celu noć samo gruva. Lopovi, samo šalju račune. Kad vode ima, pritisak je slab, pa bojler teško može da radi.“
Građani su, kažu, na ovakve situacije navikli: „Točimo vodu u buriće, kofe, grejemo flaše na suncu da se tuširamo, snalazimo se. Problem je i voda za piće, ko zna da li je, i kad je ima, ova sa česme ispravna.“
Ovakva situacija sa svakodnevnim restrikcijama traje već nekoliko meseci. Predsednik opštine Milojičić 21. maja javno se izvinio meštanima zbog problema sa vodom i rekao da UNDP sumom od devet miliona dinara finansira izgradnju i revitalizaciju 10 novih bunara i pumpi. „Siguran sam da od 15. juna Smederevska Palanka više neće imati probleme u vodosnabdevanju. Već sada se rade bunari u Trnovču, i očekujem da za nekoliko dana imamo konstantno vodosnabdevanje“, rekao je tada Milojičić medijima. Danas, 16. juna, kada se ovaj broj „Vremena“ završava, restrikcije su nastavljene, a Milojičić za „Vreme“ kaže da će revitalizacija biti završena za petnaestak dana i da restrikcija više neće biti.
Tokom prošlogodišnjih poplava, voda za piće dopremana je cisternama. Ove godine cisterni nema.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
