Sudeći po najnovijim vestima, deca se od pelena imaju naučiti šta je muka i trpljenje, te da uobičajeno shvatanje po kom imaš neke obaveze prema sistemu, ali zauzvrat dobijaš prava – ne važi
Početkom septembra svi se setimo da u ovoj zemlji žive i deca, te da upravo polaze u škole i vrtiće, pa se po inerciji malo i njima bavimo. Ovog septembra, međutim, država se ne bavi samo školarcima. Sudeći po najnovijim vestima, deca se od pelena imaju naučiti šta je muka i trpljenje, te da uobičajeno shvatanje po kom imaš neke obaveze prema sistemu, ali za uzvrat dobijaš prava – ne važi. Negde se zagubio ovaj deo sa pravima.
Najnovija vest kaže da će od 1. januara naredne godine biti ukinut povraćaj PDV-a na opremu i hranu za bebe, a sve zbog četvrte i pete tranše aranžmana sa MMF-om. Kako bi utešili roditelje, donosioci odluka odlučili su da povećaju roditeljski dodatak. Lepo, samo ima jedna kvaka: povraćaj PDV-a iznosi između 12.000 i 16.000 dinara godišnje, a roditeljski dodatak, koji se isplaćuje jednokratno, biće povećan za svega nekoliko hiljada dinara. Za razliku ove dve sume može se kupiti između 10 i 12 paketa pelena. Ispada da je država Srbija svakoj bebi uskratila po jedno pakovanje pelena mesečno. Uz to je i pomešala dve različite mere: povraćaj PDV-a je poreska olakšica, a roditeljski dodatak mera stimulacije nataliteta.
Ali dobro, može dete da ide i gologuzo, pa i da se doji do pete godine života. PDV na majčino mleko još nisu uveli, ali, ako MMF zatraži… Nego, ne dao mu bog da tako tanko obučeno i neuhranjeno ima i tu nesreću da mu oba roditelja rade ili da ima samo jednog roditelja, pa da mora u vrtić. Iako kukamo na sve strane da je dece sve manje, na neki volšeban način smanjuje se i broj slobodnih mesta u vrtićima. Ne brinite, niču privatni vrtići na sve strane, a gradska vlast u Beogradu subvencioniše upis onih koji još nisu sasvim prohodali ili progovorili, ali vreme je da nauče kako život čine rang-liste, takmičenja i oštra konkurencija, te da velika većina uvek i zanavek ostaje ispod famozne „crte“.
Da crta nije crta, nego prečka koju neko stalno pomera sve više i više, do nedostižnih visina, mali balavci će shvatiti kad im se još malo razviju kognitivne funkcije. Uglavnom, sve i da „upadnu“ u subvencionisani privatni vrtić, mame i tate će samo u teoriji plaćati 6000 dinara, koliko bi ih inače koštao „državni“. U praksi, privatni vrtići, doduše ne svi, izmišljaju stalno nove i nove troškove, pa ko može – platiće. Ko ne može, nek proba svom trogodišnjaku da objasni šta su to klasne razlike. Uz to, prema podacima koji nam dolaze „sa terena“, od roditelja koji uz subvencije upisuju decu u privatne vrtiće, ove ustanove često nemaju dnevno svetlo ni dvorište, a izgledaju „kao da u menzi praviš žurku sa neonskim svetlima i stroboskopom“, kako za „Vreme“ jedan otac opisuje privatni vrtić u koji ga je uputila lokalna samouprava. Isti vrtić, namenjen deci uzrasta od 12 meseci do dve godine, nema dvorište, ali ima terasu na spratu. „Srećan sam što mi je dete bucmasto, pa ne može da proleti kroz ogradu“, dodaje isti roditelj.
Kad prežive rođenje, vrtić i predškolsko, za decu tek počinju prave muke, jer prvi put u životu imaju prave obaveze, kojih se neće ratosiljati do kraja života. Ali, to već spada u domen egzistencijalističkih sladunjavih sentimenata. Praktični problemi su mnogo ozbiljnija muka: koliko košta komplet udžbenika, kolika je prosečna težina đačkog ranca, može li polovan udžbenik ili ne, ko ima pravo na besplatne školske knjige… A to je samo delić problema proisteklih iz famozne „reforme školstva“ koja još od ranih dvehiljaditih do danas nije odmakla dalje od sumanutog društvenog eksperimenta koji vlasti sprovode nad tuđom decom.
Da od zla ima gore, govori i činjenica da ovaj dečji hod po mukama prolaze samo deca koja su se rodila, narodski rečeno, „zdrava i prava“. Deci sa smetnjama u razvoju ili sa posebnim potrebama život je još teži. Gotovo deset godina svima su usta puna „inkluzije“, a sada vidimo da sistem prećutno gura decu sa posebnim potrebama u specijalne škole.
Nedavno smo dobili novog ministra prosvete, pa, premda nijedan stari nije uveo red u obrazovni sistem, i od ovog imamo neka očekivanja. Taj se odmah setio kako da istera još para iz roditeljskih džepova: predlaže da budu novčano kažnjeni oni čija deca imaju mnogo izostanaka. Pa vi vidite šta ćete ako vam dete zakači mononukleozu ili, ako je u kolicima, zbog nedostatka rampe u školi, ne može da se dokobelja kabineta za likovno. Ah, da, nema veze, kao roditelj, imaćete priliku da se osvetite: najavljeno je da će odsad roditelji ocenjivati rad nastavnika, pa vi lepo ocrnite ovog što predaje deci crtanje. Malo mu je njegova muka i pretnja otkazom zbog „viška zaposlenih u prosveti“, utrljajte mu i vi so na ranu, kad već sebi i svom detetu ne možete da olakšate život. I ne zaboravite da se izvinite detetu što ste ga samim činom začeća doveli u jednu vrlo neprijatnu situaciju.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
