Skrivanje na čistini, zaštićeni svedoci na Kosovu

Halil je otvorio metalna vrata i mahinalno spustio desnu ruku na glok, pištolj austrijske proizvodnje koji mu stoji u futroli za pojasom. Kamere nadgledaju prilaz do kuće koja je odmaknuta od puta. Mere predostrožnosti su postale svakodnevni ritual.

Prošlo je sedamnaest godina otkako su Halila (što nije njegovo pravo ime) uhapsili i mučili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova u tajnom zatvoru u planinama na severu Albanije zato što je u borbi za vlast posle rata podržao političke rivale bivših gerilaca.

BIRN ne može da predstavi Halila njegovim pravim imenom. Takođe, radi bezbednosti ne sme da opisuje njegov izgled niti da kaže gde se nalazi, osim da živi na rodnom Kosovu, među ljudima koji bi ga rado zauvek ućutkali.

Novoosnovani sud sa sedištem u Holandiji treba da objavi prve optužnice u narednim sedmicama ili mesecima, a on treba da svedoči u sudskom postupku protiv ljudi koji su ga mučili. Izgledi za uspeh ovog suda zavise od spremnosti Halila i drugih kosovskih Albanaca da svedoče protiv političkih moćnika iz redova OVK koje mnogi na Kosovu vide kao heroje.

Drugi svedoci pre njih su taj rizik platili glavom, kao žrtve sistematskog zastrašivanja kojim je onemogućeno da pripadnici OVK osumnjičeni za ratne zločine budu izvedeni pred lice pravde.

„Mučili su nas i ubijali“, kaže Halil. „Ja sam živi svedok.“

Sud koji finansira Evropska unija odbio je da za potrebe ovog članka otkrije detalje mera koje se preduzimaju da bi se osigurala bezbednost svedoka, uz napomenu da se na tome radi i da su „svi angažovani na osiguravanju adekvatnih mera za zaštitu svedoka pre, tokom i posle suđenja“.

Klint Vilijamson, američki istražitelj čije su pripremne istražne radnje obezbedile dovoljno materijala za pokretanje postupka, upozorio je 2014. na „konstantne“ pokušaje da mu se rad onemogući vršenjem uticaja na svedoke. Ali optužnice će svakako biti podignute, izjavio je.

Zbog vremena koje je proteklo i nedovoljnih materijalnih dokaza, tužioci se u velikoj meri oslanjaju na svedoke. Za mnoge se veruje da su već preseljeni sa Kosova, a neki su verovatno dobili nove identitete. Ipak, ima i onih koji, kao Halil, odbijaju da odu.

„Nije lako sakriti se na Kosovu“, kaže Robert Din, bivši viši tužilac pri misiji Ujedinjenih nacija koja je upravljala Kosovom posle rata 1998–1999.

Ipak, „ne verujem da bi pristali da sarađuju sa ovim sudom da ne postoje uspostavljeni mehanizmi (za zaštitu svedoka)“, dodaje on.

„TAMNI OBLAK NAD ZEMLJOM“

Novi sud – koji čine Specijalno sudsko veće i Specijalno tužilaštvo – osnovan je radi suđenja bivšim borcima OVK odgovornim za ono što Vilijamson opisuje kao „kampanju proganjanja“ Srba i Roma na Kosovu u ratu 1998–1999. i „egzekucije bez suđenja, nezakonita pritvaranja i nehumani tretman“ kosovskih Albanaca koji su smatrani za političke rivale.

EU je Vilijamsonu dala mandat da ispita optužbe iznete u izveštaju Dika Martija, istražitelja Saveta Evrope, 2010. godine, uključujući tvrdnje da su pripadnici OVK uzimali organe srpskih zarobljenika na severu Albanije radi prodaje u inostranstvu. Takođe, EU je najavila i osnivanje specijalnog suda koji će postupati na osnovu Vilijamsonovih nalaza. Posle velikih pritisaka i burnih reakcija, Kosovo je prihvatilo tu inicijativu skupštinskom odlukom izglasanom u avgustu 2015.

Ipak, Vilijamson upozorava da se inicijativa već uveliko sabotira.

„Dokle god mali broj moćnih ljudi nastavlja da ometa istragu sopstvene kriminalne prošlosti, narod Kosova u celini će plaćati visoku cenu, jer to je veliki tamni oblak iznad čitave zemlje“, kaže on.

Halil je već dva puta svedočio u lokalnim sudskim postupcima protiv bivših pripadnika OVK u organizaciji EULEX-a, misije Evropske unije koja je preuzela vođenje delikatnih slučajeva ratnih zločina i korupcije na Kosovu nakon proglašenja nezavisnosti od Srbije 2008. godine.

On nema iluzija o tome da je njegov identitet i dalje tajna.

„Obećali su da niko neće saznati ko smo“, rekao je, misleći na evropske tužioce koji su vodili prve postupke. „Ali mislim da oni (bivši pripadnici OVK) odlično znaju ko smo.“

Halilova zaštita se svodi na glok pištolj, neprobojni prsluk i ograničenja u kretanju koja je sam sebi nametnuo. Kaže da mu je bilo ponuđeno da se preseli van Kosova, ali on je to odbio.

„Nisam više mlad. Ovde su mi deca i njihove porodice. Imam veliku porodicu i ne mogu da odem odavde“, rekao je.

ISTRAGA POD VELOM TAJNOSTI

Halilova porodica se našla na meti OVK zbog povezanosti sa partijom Ibrahima Rugove, lidera pokreta pasivnog otpora srpskoj upravi. Politička ubistva, privatni zatvori i talas osvetničkih napada na Srbe i Rome posle rata ostavili su mrlju na ovoj organizaciji, koja je imala podršku zapadnih zemalja u zajedničkom pokušaju da zaustave progon i likvidacije kosovskih Albanaca od strane snaga pod komandom Slobodana Miloševića.

Do sada je samo mali broj pripadnika OVK osuđen u nekoliko sudskih postupaka, ali procese je dugo usporavao visok stepen društvene povezanosti 1,8 miliona stanovnika Kosova, gde svedočenje protiv boraca OVK za mnoge i dalje predstavlja čin izdaje.

Svedoci protiv OVK su „izloženi riziku i nalaze se u ozbiljnoj opasnosti“, izjavila je Nataša Kandić iz beogradskog Centra za humanitarno pravo.

„Postoje očekivanja da će ovog puta biti drugačije“, rekla je o novom sudu.

Kandić kaže da su istražne radnje novog suda uspešno sačuvane „u potpunoj tajnosti do samog kraja“.

„Niko nije uspeo da otkrije ko će biti optužen, ko su tuženici, a ko svedoci; važno je da ljudi budu bezbedni“, nastavlja Kandić. „Ako svedoci nisu bezbedni, to će proizvesti utisak da niko na Kosovu nema slobodu da govori.“

Stefan Treksel, švajcarski sudija koji je učestvovao u postupku protiv Miloševića u Hagu, izjavio je da je veoma važno da imena svedoka ostanu tajna.

„To je, naravno, pre svega nadležnost istražnih organa. Oni rade na terenu i razgovaraju sa velikim brojem ljudi, što moraju činiti tako da ne bude očigledno koga smatraju za potencijalnog svedoka, a koga ne.“

GODINE SKRIVANJA

Prošlost nudi brojne korisne lekcije.

U martu 2011, ova novinarka je intervjuisala bivšeg čuvara zatvora OVK koji je trebalo da kasnije iste godine svedoči u postupku protiv deset bivših boraca OVK, uključujući Fatmira Limaja, bivšeg komandanta, ministra i bliskog saradnika Hašima Tačija, sadašnjeg predsednika Kosova.

Njih desetorica (Limaj, Nedžmi Krasnići, Naser Krasnići, Naser Šalja, Behlul Limaj, Refki Mazreku, Sabit Šaba, Šaban Šalja, Arben Krasnići i Besim Šurdaj) optuženi su za ratne zločine protiv civila i ratnih zarobljenika počinjene u logoru OVK u selu Klečki u središnjem delu Kosova 1999. godine.

Identitet svedoka Agima Zogaja evropski tužioci su proglasili za tajnu i on je bio poznat samo kao Svedok X. Ipak, šest meseci posle našeg intervjua, Zogaj je pronađen obešen u jednom parku u nemačkom gradu Duizburgu, samo mesec dana pre planiranog početka postupka za zločine počinjene u selu Klečki. Nemačke vlasti su objavile da je u pitanju samoubistvo, ali Zogajeva porodica veruje da je on ubijen.

Navodi iz tog intervjua, prvi put objavljeni u ovom članku, govore o pritiscima kojima su svedoci izloženi, o tome kako se odvijaju pregovori i šta znači „čast“ u albanskom društvu.

Zogaj je govorio o godinama koje je proveo skrivajući se, o pokušajima podmićivanja i pritiscima koje su na njega vršili Limajevi saradnici da odustane od svedočenja. Rekao je da su mu ljudi bliski Limaju nudili 50.000–60.000 evra da odustane. Ali, da je rešenje bilo u novcu, tražio bi 600.000 kao naknadu za godine patnje njegove porodice. Drugom prilikom su mu ponudili da mu uplaćuju 500 evra mesečno na račun koji bi otvorio na ženino ime, što je i učinio.

Međutim, ni u jednom ni u drugom slučaju ništa nije dobio. I otac njegovog zeta je vršio pritisak da odustane, ispričao je Zogaj. „Koristili su njega kao posrednika, da bi on bio odgovoran umesto njih“, rekao je.

Konačno, ispričao je Zogaj, zatražio je da se sretne sa Limajem u prisustvu bliskih rođaka, da bi se „pomirili“ i rešili problem. Susret se odigrao u selu Ladrovcu u blizini Klečke, 2. marta 2011, dva dana pre intervjua. Limaj je, međutim, odbio da ustane i rukuje se, priča Zogaj, tvrdeći da nije učinio ništa nažao Zogajevoj porodici.

U vreme intervjua Zogaj nije bio sasvim siguran da li će svedočiti i nije mogao jasno da opiše kakvu zaštitu je dobio od EULEX-a. Razmišljao je o odlasku sa Kosova, ali odbio je ponudu da ga EULEX preseli u Bugarsku.

„Ni naša policija ni EULEX ne mogu da garantuju za mene. Samo bog mi je ostao, samo bog“, rekao je. „Nadam se da će moja prolivena krv biti poslednja.“

Zogaj je vodio dnevnik u periodu kada je bio u zatvoreničkom logoru i taj dnevnik je bio ključni dokaz tužilaštva. Ipak, posle njegove smrti, odlukom sudija je proglašeno da dnevnik ne može biti prihvaćen na sudu kao dokaz, pa su Limaj i ostali optuženici oslobođeni. Krajem 2012, takva odluka o dnevniku je poništena i naloženo je novo suđenje. U septembru 2013, svih deset optuženika ponovo je oslobođeno, uz obrazloženje predsedavajućeg sudije da su Zogajevi dokazi nekonzistentni, protivrečni i „potpuno nepouzdani“.

Limaj, koji je u to vreme bio jedan od vodećih članova vladajuće Demokratske partije Kosova (PDK) Hašima Tačija, oslobođen je i 2005. od optužbi za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata pred sudom Ujedinjenih nacija za ratne zločine u Hagu zbog zlostavljanja, mučenja i ubijanja Srba i Albanaca u još jednom zatvoreničkom logoru OVK. Drugooptuženi Isak Musliu takođe je oslobođen, dok je treći optuženik, Haradin Bala, proglašen krivim i osuđen na 13 godina zatvora.

Zogaj je rekao da su haški istražitelji prvi kontaktirali s njim u vezi sa postupkom protiv Limaja i da su tada počele njegove muke. Na kraju ipak nije pozvan da svedoči.

Limaj je dočekan na Kosovu kao heroj, ali u oktobru prošle godine ponovo je optužen za ratne zločine. Ovog puta optužnicu je podiglo kosovsko Specijalno tužilaštvo zbog ubistva dvojice kosovskih Albanaca 1998. godine. Rođaci jedne od žrtava javno su govorili o onome što znaju o tom ubistvu. Njegov advokat je odgovorio da su optužbe neosnovane. Suđenje je počelo u januaru ove godine.

BIRN je dostavio Limaju pitanja o Zogajevom slučaju preko kabineta njegove partije.

Endrit Šalja, šev Limajevog kabineta, odgovorio je: „Kao što vam je poznato, budući da ste (za BIRN) pratili čitav postupak, sud je ispitao i prihvatio sve predočene dokaze tužilaštva, kao i ostale dokaze u ovom slučaju (uključujući svedočenje Svedoka X), te na osnovu svih raspoloživih materijala i nakon izvođenja dokaza doneo odluku da gospodin Limaj nije kriv.“

„Želim da vas podsetim da su u postupku za Klečku sudije EULEX-a iz osnovnog suda i apelacionog suda Limaja dva puta proglasili nevinim.“

„Takođe želim da naglasim da tokom postupka nije bilo optužbi za eventualno mešanje ili pokušaje vršenja uticaja na svedoke, jer bi u slučaju iznošenja takvih optužbi sud i tužilaštvo bili prinuđeni da na to reaguju.“

EULEX je u više navrata odbijao razgovor o Zogajevoj smrti i odgovor na pitanje da li je u to vreme on bio pod zaštitom. Portparolka je odbila da razgovara o problemu zaštite svedoka: „Ova misija ne može govoriti o funkcijama i pitanjima bezbednosti u vezi sa zaštitom svedoka“, odgovorila je.

PROMENA IDENTITETA

Zogaj i Halil ilustruju sve teškoće u zaštiti svedoka na Kosovu, gde identitet retko ostaje zaštićen, a porodične i rođačke veze su tako čvrste da zahtevi programa pune zaštite, koji može uključivati i promenu identiteta, mnogima nisu prihvatljivi.

Treksel, švajcarski sudija u postupku protiv Miloševića, uporedio je promenu identiteta sa „građanskom smrću“.

„Praktično sve veze se prekidaju, a bezbednost nije garantovana, jer oni koji traže takva lica često ih na kraju i pronađu, uprkos svim merama predostrožnosti“, kaže on.

Kamudoni Njasulu, bivši tužilac UN-a, izjavio je da je tokom boravka na Kosovu od 2001. do 2003. imao samo jedan slučaj svedoka Kosovara koji je prihvatio uslove pune zaštite.

„Jedini svedok koji je ušao u program zaštite prekršio je pravila posle nekoliko meseci“, izjavio je Njasulu za BIRN iz svog rodnog Malavija. „Porodične veze su za etničke Albance previše snažne da bi se trajno odrekli komunikacije sa porodicom tokom dužeg perioda.“

BIRN je intervjuisao članove porodica dvojice svedoka koji su pre početka rada novog suda preseljeni sa Kosova. Izjavili su da je promena identiteta jedna od opcija u ponudi. Veruje se da se mnogi od svedoka novog suda već nalaze van Kosova, bilo da su emigrirali ili su privremeno premešteni po nalogu suda.

Svi će imati na raspolaganju mogućnost da im glasovi i lica budu izmenjeni prilikom svedočenja na sudu. Ali niko od njih neće uživati potpunu anonimnost, budući da optuženi imaju pravo da znaju ko svedoči protiv njih i da pripreme unakrsno ispitivanje zajedno sa svojim advokatima.

ITALIJANSKI MODEL

I u drugim zemljama Evrope svedoci se žale na cenu koju su prinuđeni da plate u obliku ograničenja koja im nameće program zaštite.

foto: arhiva ignacija kutra

„Često ne znamo ko je veći neprijatelj – mafija ili državna birokratija“, izjavio je Sicilijanac Ignacio Kutro, koji je svedočio protiv italijanske mafije i sada predsedava udruženju zaštićenih svedoka. „Izabrao sam da ostanem u svojoj zemlji jer smatram da iz zemlje treba da beže mafijaši, a ne ja. Ali jedna stvar je izvesna – pre ili kasnije država će nas zaboraviti… za razliku od mafijaša koji nikada ne zaboravljaju.“

Ipak, italijanski visoki tužilac Mauricio de Lučija ponosan je na postignuća u oblasti zaštite svedoka i uspehe u borbi protiv sicilijanske Koza nostre: „Za dvadeset pet godina nijedan svedok nam nije ubijen“.

Kao jedan od zvaničnika uključenih u izbor svedoka za program zaštite, De Lučija smatra da bi organi na Kosovu učinili dobro ako bi primenili italijanski model u kojem su rad na zaštiti i uzimanje izjava od svedoka podeljeni između dva zasebna administrativna odeljenja.

„Bezbednost svedoka treba da bude u nadležnosti organa upravne vlasti i, ako je moguće, to treba da bude neutralan i zaseban organ“, kaže de Lučija. Zaštita uključuje preseljenje, novi identitet, fizičku i finansijsku bezbednost. Godišnji budžet ovog programa iznosi 40 miliona evra.

Savet Evrope je u junu 2016. odobrio budžet od 29,1 milion evra za novi sud na Kosovu za period do juna 2017.

PROCEDURALNA PITANJA

U intervjuu za BIRN koji je dao u novembru, novi glavni tužilac suda, Amerikanac Dejvid Švendiman, izjavio je da zaštita svedoka predstavlja „veliki izazov“.

„Zaštita onih za koje procenimo da su izloženi riziku ili mogu biti izloženi riziku zbog učešća u ovom postupku veoma je važna“, kaže Švendiman. „Ja raspolažem potrebnim ovlašćenjima da to obezbedim i imam garancije da ću dobiti svu potrebnu pomoć da to sprovedem.“

Jedan od problema koje će morati da reši, smatraju eksperti, jeste pravna pometnja koja je opterećivala dosadašnje pokušaje.

U lokalnim postupcima za ratne zločine koje je prvo pokretala misija Ujedinjenih nacija UNMIK, a kasnije EULEX, veliki problem je bilo zastrašivanje.

Postupke su zajedno vodili domaći i strani tužioci i sudije, koristeći zakonski okvir koji je bio mešavina ostataka prava iz bivše Jugoslavije i prava koja su nametale Ujedinjene nacije. Pravila o radu suda nisu bila dosledno primenjivana, što je svedoke dovodilo u opasnost, a strani učesnici u postupcima često nisu ostajali dovoljno dugo da bi shvatili osobenosti lokalnog okruženja na Kosovu i opasnosti sa kojima se svedoci suočavaju.

Jednom prilikom, prenosi Njasuli, bivši tužilac UN-a na Kosovu, postupak u kojem je učestvovao podeljen je na dva dela, što je značilo da će se prvo suditi jednoj, a potom drugoj grupi osumnjičenih. Svedoci su u oba slučaja bili isti.

„Očigledno, to je povećalo opasnost za svedoke i mene kao tužioca“, rekao je. „Ja sam živeo u kasarni okružen vojnicima i imao sam obezbeđenje 24 sata dnevno. Svedoci su živeli u svojim kućama.“

U jednom drugom slučaju, koji je vodio EULEX, identitet zaštićenog svedoka je otkriven. Zaštićeni svedok je izjavio za BIRN da veruje da je to učinio optuženi ili njegov advokat. Preseljen je van Kosova, ali onda su se na meti zastrašivanja našli njegovi rođaci koji su ostali na Kosovu. Jedan od rođaka je konačno osporio navode ovog svedoka. „Učinio sam to zbog onih koji su živi“, izjavio je za BIRN ovaj rođak čiji identitet ne možemo otkriti.

Din, bivši tužilac koji je od 2005. do 2009. radio i za UNMIK i za EULEX i bio šef uprave za pravosuđe u administraciji UNMIK-a, izjavio je: „Veliki problem za sve nas bila je konzistentna primena zakona.“

Govoreći o novom sudu, rekao je: „Siguran sam da će se voditi računa o ovim problemima i verujem da će u procesno pravo koje razvijaju za specijalno sudsko veće biti uključena adekvatna rešenja.“

Ipak, sud koji je osnovan na osnovu kosovskih zakona moraće u velikoj meri da se oslanja na podršku vlade Kosova u kojoj se nalazi i PDK, glavna partija koju su formirali bivši pripadnici OVK.

„Uzajamno poverenje i dobra volja između kosovskih institucija i Specijalnog sudskog veća ovde se nužno podrazumeva kao ključni element“, kaže Din.

Hopfel je izjavio da novi sud mora jasno staviti do znanja predstavnicima vlade da će „svaki pokušaj mešanja u sprovođenje pravde biti sankcionisan“.

HRABROST

Kosovo je preuzelo odgovornost za vođenje postupaka za ratne zločine krajem 2014. godine i sada je u procesu razvoja programa zaštite svedoka. Ipak, poverenje je na veoma niskom nivou, kaže Besim Keljmendi, tužilac iz kosovskog Specijalnog tužilaštva.

„Zbog političkog i istorijskog konteksta i tradicionalnog nepoverenja u pravosudni sistem, svedoci i dalje ne veruju kosovskim sudovima“, izjavio je Keljmendi za BIRN. „U radu Haškog tribunala, UNMIK-a i EULEX-a bilo je sistemskih propusta u zaštiti svedoka.“

BIRN je kontaktirao i sa Helenom Vranov Šorl, koja se nalazi na čelu odeljenja za podršku svedocima u Haškom tribunalu, i ona je potvrdila da je istraživanje iskustava svedoka pokazalo da treba učiniti više u cilju razvoja i standardizacije mehanizama podrške.

Hopfel, sudija tribunala UN-a, izjavio je da su mogućnosti novog suda ograničene i da mnogo toga zavisi od uspeha u sticanju poverenja: „To je jedini način da se podstakne hrabrost svedoka“.

Halil, svedok sa kojim je BIRN razgovarao, izjavio je da su mu evropski istražitelji rekli da ih odmah pozove ako bilo šta posumnja. „Živim od danas do sutra“, rekao je. „Nije lako živeti s takvim ograničenjima.“

U dolini su se čuli pucnji. Verovatno je bila u toku neka porodična proslava. Halil je rekao da se oseća sve ugroženijim. „Bojim se za svoju porodicu, a ne za sebe“, rekao je.

„Trebalo bi da su već pod zemljom“, rekao je za svoje mučitelje. „Tek tada će računi biti namireni.“