Odavno nijedno kadrovsko rešenje nije izazvalo takvu buru u javnosti kao odluka Aleksandra Vučića da na čelo Bezbednosno-informativne agencije postavi Bratislava Gašića, zvanog Bata Santos, bivšeg ministra odbrane i potpredsednika Srpske napredne stranke. Gašić je, posle skandalozne opaske na konferenciji za novinare u Trsteniku („Volim novinarke koje ovako lako kleknu“), bio primoran na ostavku i osamnaestomesečni boravak u političkom špajzu. Sada ga je Vučić vratio pravo u centar pozornice.
Potez je bio besprekorno medijski orkestriran, što ukazuje da nije bio impulsivan. Najpre je u nedelju nekoliko beogradskih medija javilo da će Gašić doći na čelo BIA. Zatim je Gašić to u ponedeljak demantovao, rekavši da su to „samo novinarske priče“. A onda je Vučič istog dana najpre indirektno, a zatim direktno potvrdio odluku. Najpre je u kratkoj izjavi za „Blic“ rekao da je „Bratislav Gašić veoma vredan, posvećen čovek, odan svojoj državi“ i zahvalio se dosadašnjem direktoru Aleksandru Đorđeviću. Nekoliko sati kasnije bio je malo detaljniji: „Gašić je izdržao godinu i po dana bez ijedne funkcije“, rekao je Vučić novinarima i dodao da je njegov izabranik „platio skupu cenu za jedan incident“. Poentirao je rečima da „Gašić zna sve o sistemu bezbednosti“ i, poslednje ali najbitnije, da je „uveren u njegovu lojalnost“.
Iako je Vučić mesecima najavljivao da Gašića u nekoj budućoj raspodeli čeka visoka politička funkcija, mnogi nisu verovali da će ići tako daleko da ga postavi na čelo najveće i najvažnije bezbednosne službe u Srbiji. Da je incident u Trsteniku jedina mrlja u njegovoj biografiji, ni po jada, ali pre toga je bila afera helikopter, kada je sedmoro ljudi stradalo jer je posadi vojnog helikoptera koji je prevozio bolesnu bebu bilo naređeno da u nemogućim uslovima pokuša da sleti na Aerodrom „Nikola Tesla“. Iako je istraga utvrdila da za ovo niko nije odgovoran, u javnosti je ostala sumnja da su posada, majka i dete žrtvovani zbog želje dvojice ministara – Zlatibora Lončara i Rasima Ljajića – da ih kamere snime kako dočekuju spasioce na aerodromu i da je Gašić, kao ministar odbrane, u tome učestvovao. Niko od pomenute trojice nije prihvatio ni moralnu ni političku odgovornost a Gašić je navodno posle svega poklonio Lončaru model helikoptera – za uspomenu i dugo sećanje. Postoje i drugi „repovi“, iz vremena kad je Gašić bio gradonačelnik Kruševca, pa sklapao ugovore sa firmama koje se vode na njegovu ženu i sina, ali to je već stara priča.
NEPODOBAN ILI NESPOSOBAN: Imajući sve ovo u vidu, ne čudi što je opozicija ljuto ciknula na vest o Gašićevom imenovanju. Lider Demokratske stranke Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane, rekao je da je novi direktor „nedostojan te funkcije“, podsetio je na afere i dodao da je Gašić kao ministar „urušio vojsku i sistem odbrane“.
„Šta je čudno što je Gašić direktor BIA ako je predsednik političke stranke koordinator svih službi bezbednosti. Aleksandar Vučić je predsednik političke stranke i istovremeno dobija operativna saznanja svih službi. Pa to je definicija definicije politizacije tajnih službi i odavno već u svim aspektima života neki amateri vode jako ozbiljne resore. Zašto bi oblast bezbednosti bila izuzetak?“, zapitao se Saša Radulović iz Dosta je bilo.
Saša Janković, vođa novoosnovanog Pokreta slobodnih građana, ocenio je da je Gašić „istaknuti jastreb Aleksandra Vučića“, te da „SNS u ovom momentu shvata državu kao prirodno stanište, a građani su višak“. Zoran Živković iz Nove stranke je kazao da je odluka da član predsedništva stranke obavlja funckiju direktora BIA „presedan“ i da toga nije bilo ni kod „Tita, Rankovića, ni u Sovjetskom Savezu, KGB-u…“ (tu nije u pravu, ali da ne cepidlačimo).
Okolnost da se niko iz opozicije već prvog dana nije setio da ukaže da je imenovanje Gašića, uz sve navedeno, protivno zakonu dok ih na to nije podsetio poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, govori nešto o tome koliko poznaju materiju o kojoj govore. U članu 20 Zakona o BIA, naime, lepo piše da „Pripadnici Agencije ne mogu biti članovi političkih stranaka“. Tek sledećeg dana opozicioni poslanici su u Skupštini otvorili ovo pitanje, ali Gašić je odmah objavio da će „zamrznuti funkciju i članstvo u stranci“ pa je problem rešen.
BIA, SNAJKA, BIA: U samoj Agenciji, međutim, promena na vrhu nije izazvala naročiti potres. Oni su na takve stvari odavno navikli: od 5. oktobra 2000. do danas, BIA je promenila devet šefovskih garnitura, ako računamo Radomira Markovića, koji je ostao na funkciji tri meseca nakon pada Miloševića. Posle njega smo imali Gorana Petrovića, pa Andriju Savića, potom Gorana Živaljevića, zatim Radeta Bulatovića, onda Sašu Vukadinovića, pa Nebojšu Rodića, Aleksandra Đorđevića i sad, konačno, Gašića. Menjani su, dakle, u proseku svake dve godine, a niko od Gašićevih prethodnika nije mogao ili hteo da Agenciju dovede u red. Ono malo pokušaja više se svodilo na lakši kozmetički tretman.
Prepuštena sama sebi još od smenjivanja Jovice Stanišića u oktobru 1998, Sužba (koja se do 2002. zvala Resor državne bezbednosti) podelila se na frakcije, od koje su neke stupile u otvoreni savez sa gangsterima, što se završilo atentatom na Zorana Đinđića 2003. Akcija „Sablja“ koja je nakon toga usledila je odsekla najmaligniji deo tog tumora, ali je štošta ostalo, raširilo se i nastavilo da raste u mraku državne tajne. Današnje frakcije ređe ubijaju, ali su do grla upletene u razne vidove finansijskog kriminala, kao što su sumnjive privatizacije i posredovanje u koruptivnim radnjama. Sve su politički uvezane, uglavnom sa političarima na vlasti, a jedna od njih bavi se isključivo servisiranjem Vučićevog kabineta kompromitujućim materijalima o njegovim rivalima i protivnicima, odakle se distribuiraju ka tabloidima, i drugim medijima. Sve se to, kažu izvori „Vremena“, radi preko paralelnih kanala, mimo zakona i pravilnika, a među glavnim koordinatorima je jedan ministar čiji resor uopšte nema veza sa sistemom bezbednosti, ali je odavno dobro povezan sa obaveštajnim podzemljem.
„Tek kad vidimo koga će Gašić postaviti za zamenika, koga za načelnike uprava i centara bezbednosti po Srbiji, biće jasnije kuda stvari kreću“, kaže jedan iskusni operativac, koji razumljivo želi da ostane anoniman, dodajući da se sa tih funkcija operativno upravlja Službom. To što je Gašić visoki funkcioner SNS-a ga nimalo ne zabrinjava. „Svi dosadašnji šefovi dovedeni su po političkoj liniji: nemojte mi reći da je Đorđević bio politički neutralan, ili Bulatović, ili Vukadinović… Ako i nisu bili članovi stranaka, bili su strankama bliski.“ Prema njemu, Gašićeva politička i privatna bliskost sa Vučićem obezbediće novom direktoru neophodnu političku zaleđinu da u službu uvede kakav-takav red. „Za početak, moći će da preseče bočne kanale koji idu prema raznim političarima iz Vučićevog okruženja i seju konfuziju i razdor.“ Prema njemu, kad već nema efikasne zakonske i demokratske kontrole nad Službom, i politička kontrola je bolja nego nikakva, pa bi sve to na kraju moglo da bude dobro za nju.
Oni što je dobro za Službu, međutim, nije uvek dobro i za Srbiju. S obzirom na iskustva sa državnim institucijama koje je SNS već stavio pod svoju kontrolu, teško je biti optimista i očekivati promene nabolje – dovoljno je pogledati šta se dešava u policiji, pravosuđu, privrednim gigantima, medijima… Projekat uspostavljanja partijske države je tako reći pri kraju.
Pa ipak, u kom god pravcu bude poželeo da vodi BIA, Gašić će, kao i njegovi prethodnici, biti u položaju kapetana kome je na upravljanje upravo poveren gusarski brod sa posadom koja ne voli da joj se komanduje i kojoj ne sme da okrene leđa. Najzad, ne kaže se uzalud da ministri, predsednici, pa čak i cele države dolaze i odlaze, a Služba, treba se setiti svakog 13. maja, ostaje zanavek.
