Srbija, zemlja košarke i basketa

Čuveno Mutino: „Šta se čudite?! Pa to je sve normalno“, danas ponovo važi. Za aktuelizaciju reči koje je izgovarao harizmatični trener Miroslav Nikolić krajem devedesetih, pored košarkaša koje predvodi Aleksandar Saša Đorđević, zaslužni su i reprezentativci Srbije u relativno mladom sportu – basketu „3 na 3“. Srpski basketaši su odbranili titulu svetskog prvaka osvojenu prethodne godine u Kini. Na prvenstvu koje je početkom ovog meseca odigrano u Nantu (Francuska) osvojili su zlatnu medalju uz impresivan skor – sedam pobeda bez ijednog poraza.

Ekipa u sastavu Dušan Domović Bulut, Marko Savić, Dejan Majstorović i Marko Ždero (p)ostala je prvak sveta u muškoj konkurenciji. „Iskreno, nismo iznenađeni. Mnogo truda, rada, vremena i odricanja uloženo je u ovo što radimo, tako da smo predvideli uspeh… Ali ipak, osećaj je neopisiv“, započinje priču za „Vreme“ Domović Bulut, trenutno najbolji basketaš sveta po rang-listi FIBA. Kako je basket 3 na 3 pod okrilje krovne svetske košarkaške federacije došao tek 2012. godine, odnosi takmičenja nisu još uvek usklađeni. Tako smo imali situaciju da reprezentativci Srbije nakon odbrane svetskog zlata putuju za Poatje (Francuska) gde su igrali kvalifikacioni turnir za Evropsko prvenstvo, koje će početkom jula biti održano u Amsterdamu. Da se nalaze u sjajnoj formi, Bulut i ekipa su pokazali i na ovom turniru. Iako im je prolaz u polufinale obezbeđivao vizu za evropsko prvenstvo, srpska basketaška reprezentacija osvojila je i ovaj turnir dominantno – bez poraza.

SKLAPANJE ŠAMPIONSKOG TIMA: Srbija je već poznata kao „zemlja košarke“, a ovi momci doprinose popularizaciji Srbije kao „zemlje basketa“. Basket je ako ne popularniji, onda svakako igraniji sport među rekreativcima zbog toga što iziskuje manje igrača – šest umesto košarkaških deset, kao i manju infrastrukturu – jedan koš umesto dva na „velikoj“ košarci (vidi okvir). „Košarka i basket su dva potpuno različita sporta. Razlikuju se i fizički i mentalni pristup igri“, kaže Bulut. Navodi da se i način treninga shodno tome razlikuje. „Mi se maksimalno spremamo za svaki turnir. Kod nas nema tempiranja forme za kraj sezone jer je svaki turnir bitan. U basketu svakom pobedom ostaješ na terenu, što u našem slučaju predstavlja svetsku seriju, tako da nema nebitnih utakmica“, nastavlja on. „Mora se pobeđivati ako želiš da budeš najbolji, a mi smo to dokazali.“

Prvo veliko takmičenje koje je organizovano pod okriljem FIBA bilo je Svetsko prvenstvo 2012. godine održano u Atini. Umesto Dejana Majstorovića tada je u ekipi bio Milan Bošković, a Srbija je postala prvi svetski prvak u „novom“ sportu. U finalu je pobeđena Francuska. „Marko Savić i Marko Ždero su moji drugari sa kojima igram basket od detinjstva. Imamo slična razmišljanja i jako dobro funkcionišemo van terena“, objašnjava Bulut kako je sklopljen pobednički tim. „Na terenu gajimo različite stilove igre pa se zbog toga odlično dopunjujemo. Ubrzo nakon SP u Grčkoj uvideli smo da nam fali još jedan igrač da bismo postali najdominantnija ekipa na svetu, stoga smo doveli Dejana Majstorovića 2014. godine.“ Poverenje ekipe Majstorović je opravdao od prvog takmičenja na kojem je nastupio sa njima, a prava nagrada je došla početkom ovog meseca. Dejan je poneo titulu najkorisnijeg igrača (MVP) Svetskog prvenstva u Nantu sa 60 postignutih poena u 7 mečeva.

OD ULICE DO OLIMPIJADE: Iako mnogi vole da kažu da statistika više skriva nego što govori, kada su srpski basketaši u pitanju čini se da to ne važi. Do sada su odigrana četiri svetska prvenstva, a učinak reprezentacije Srbije je tri zlatne i jedna srebrna medalja. Da nije bilo poraza od Katara 2014. u Rusiji, Bulut i ekipa bi bili stoprocentno „zlatni“. Jedna činjenica je svakako kuriozitet – na sve četiri svetske smotre ekipa Srbije je pobeđivala selekciju Sjedinjenih Američkih Država. „Možda je malo ko verovao, ali svaki put smo ih dobili. Probali su sa četiri različite ekipe od kojih je svaka imala drugačiji stil igre, ali im nije pomoglo. Mislim da je naša prednost u mentalitetu. Kada igraju protiv SAD, većina ekipa se ponaša kao da igra protiv ‘monstruma’, ali to nije naš princip. Mi na njih gledamo kao na sledeću prepreku na našem putu da budemo najbolji“, ističe Bulut.

Našim reprezentativcima je 9. juna ove godine stigla i svojevrsna nagrada kao ljudima koji su mnogo doprineli popularizaciji ovog sporta – Međunarodni olimpijski komitet je uvrstio basket 3 na 3 u porodicu olimpijskih sportova, pa će se ova igra pod obručem naći na programu Olimpijskih igara u Tokiju 2020. godine. Ono što je ostalo na nivou spekulacije pred OI u Riju, sada je postalo stvarnost. „Ovo je istorijski dan za FIBA i basket 3 na 3. Dobili smo priznanje za 10 godina napornog rada na definisanju pravila i uključivanja basketa u mrežu FIBA takmičenja. Put od ulice do olimpijske medalje sada je postao realnost za svetsku košarkašku zajednicu i basketaše. Zahvalni smo MOK-u na današnjoj odluci“, istakao je tim povodom Patrik Bauman, generalni sekretar FIBA. S obzirom na sve što su do sada prikazali, medalju će srpska košarkaška a i šira sportska javnost definitivno očekivati. „Siguran sam da ćemo igrati do Olimpijskih igara u Tokiju, a posle toga ćemo videti“, odgovorio je Domović na pitanje novinara nakon odluke MOK-a.

Za kraj razgovora pitali smo Dušana za mišljenje o stanju i perspektivama basketa u Srbiji. „Zadovoljan sam onim što trenutno imamo, a i perspektiva je dobra. U Srbiji postoji četiri, pet ekipa koje nastupaju na međunarodnoj sceni i ostvaruju zapažene rezultate. Sve to, uz naš uspeh, daje mi za pravo da nas posmatram kao dominantnu silu u ovom sportu“, jasan je Bulut. Na pitanje šta bi poručio mladim košarkašima, kao i svim rekreativcima koji njega i kolege iz ekipe posmatraju kao uzore, Dušan Domović Bulut odgovara u svom stilu: „Nikad nisam voleo da me neko savetuje, pa sada neću ni ja biti taj koji će da deli savete. Savetujem vas da ne slušate savete – pa čak ni ovaj.“