fotografije: ap
Mundijal je ove godine u senci sukoba Zapada i Rusije i korupcionaških afera koje potresaju Međunarodnu fudbalsku federaciju. Od bojkota SP pojedinih zemalja ipak neće biti ništa, a Rusija očekuje oko milion i po stranih navijača i turista
Još kada je 2. decembra 2010. godine Izvršni komitet Međunarodne fudbalske federacije (FIFA) u Cirihu odlučio da će se prvi put u istoriji Svetsko prvenstvo u fudbalu odigrati u Istočnoj Evropi, nazirao se rascep između Rusije i Zapada. Ruska Federacija je organizaciju prestižnog takmičenja dobila u oštroj konkurenciji Engleske, zajedničkih kandidatura Belgije i Holandije, kao i Portugala i Španije. Sa druge strane, Sjedinjene Američke Države, Australija, Japan i Južna Koreja, koji su se kandidovali za organizaciju Svetskog kupa 2022. godine, teško su podneli poraz od Katara, koji je istog dana u sedištu FIFA bio izabran za domaćina Mundijala 2022.
Reakcije medija i zvaničnika „poraženih“ kandidata nisu krile razočaranje i sumnju u validnost odluka „krovne kuće svetskog fudbala“, a zluradi komentari na račun zemalja kojima je poverena organizacija SP s vremenom su postajali sve glasniji, podstaknuti burnim geopolitičkim previranjima u godinama koje su usledile. Moglo bi se reći da je predstojeće Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji jedan od najispolitizovanijih sportskih događaja u modernoj istoriji, uporediv sa „krnjim“ Olimpijskim igrama održanim u jeku Hladnog rata u Moskvi 1980, ili onima u Los Anđelesu četiri godine kasnije.
DVANAEST MILIJARDI DOLARA: Bilo kako bilo, u Rusiji se nekoliko nedelja pred početak 21. SP pod okriljem FIFA obavljaju poslednje pripreme za turnir koji će biti održan od 14. juna do 15. jula ove godine. Utakmice će se igrati u jedanaest gradova – Kalinjingradu, Kazanju, Moskvi, Nižnjem Novgorodu, Rostovu na Donu, Samari, Saransku, Sočiju, Sankt Peterburgu, Volgogradu i Jekaterinburgu.
Posebna pažnja organizatora okrenuta je finansijskim i bezbednosnim pitanjima. Rusija je uložila ogromna sredstva kako bi gledaocima i navijačima širom sveta priredila vrhunsku sportsku priredbu. Nedavno su ruski mediji preneli vest da je premijer Rusije Dmitrij Medvedev vladinim dekretom uvećao (ionako visok) iznos budžeta za organizaciju Mundijala za nekih 34,5 milijardi rubalja (600 miliona dolara), što je podiglo ukupne troškove na 678 milijardi rubalja (11,8 milijardi dolara).
Uprkos snažnoj, gotovo rusofobičnoj kampanji koja se vodi u zapadnim medijima protiv Moskve – počev od Ukrajine, pa preko rata u Siriji, slučaja „Skripalj“, proterivanja ruskih diplomata, do afera sa dopingom ruskih sportista i najavama bojkota Mundijala pojedinih zapadnih zemalja – organizatori očekuju da će se prodati sve ulaznice.
BEZBEDNOSNE MERE: Velika sredstva za organizaciju SP Rusija nije obezbedila samo iz budžeta, već su i vodeći privredni subjekti, javna preduzeća i oligarsi imali obavezu da učestvuju u podeli troškova. Tako će za organizaciju SP ruska Vlada izdvojiti 390,2 milijarde rubalja (6,7 milijardi dolara), dok će 91,9 milijardi rubalja (1,5 milijardi dolara) dobiti od regionalnih vlada i 195,8 milijardi (3,4 milijarde dolara) od privatnih ili državnih kompanija“, navodi se u članku nedeljnika „Moskou tajms“.
Sredstva su iskorišćena da bi se osposobila infrastruktura za SP, izgradili i renovirali stadioni, pomoćni tereni, unapredili hoteli, aerodromi i putevi. Imajući u vidu da se na šampionatu u Rusiji očekuje oko milion i po stranih turista i navijača, razrađene su kompleksne mere bezbednosti. Zamenik ministra unutrašnjih poslova Ruske Federacije Igor Zubov je za „Sputnjik“ izjavio da „bezbednosne službe proveravaju umešanost u terorističku i ekstremističku delatnost svakog volontera“ koji će biti angažovan za vreme šampionata, a kojih je više od petnaest hiljada. Takođe, zamenik ministra rekao je i da je već „izvršena kontrola antiterorističke zaštićenosti objekata u kojima će se održavati Prvenstvo“.
Novina je da će tokom trajanja Mundijala stranci sa ulaznicom za utakmice biti u prilici da elektronskim putem naruče i dobiju personalnu identifikacionu karticu, tzv. „navijački pasoš“, koji omogućava ulazak u zemlju bez vize. Ova kartica će stranim gostima omogućiti i da bez ograničenja putuju po Rusiji i obilaze i one gradove u kojima se ne igraju utakmice.
POZIV NA BOJKOT: Uprkos tome, Bela kuća je pozvala sve potencijalne američke navijače da „dvaput razmisle“ pre nego što odu u Rusiju, a ministar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson uporedio je rusko Svetsko prvenstvo sa Olimpijskim igrama u Hitlerovoj Nemačkoj 1936. godine. I Ukrajina, iako nije učesnica ovog takmičenja, pozvala je na bojkot Kupa, a Velika Britanija i Island već su najavili da predstavnici njihovih vlada i članovi kraljevske porodice neće biti prisutni na Mundijalu. Pozivu na bojkot pridružio se i najtiražniji tabloid u Nemačkoj „Bild“.
Zbog svega toga portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, koja baš kao i američki predsednik Donald Tramp voli da komunicira preko društvenih mreža, izjavila je da je „glavni cilj nekih zapadnih zemalja da se ne dozvoli održavanje Svetskog prvenstva u fudbalu u Rusiji“. FIFA je, međutim, uverena da će uprkos političkim i medijskim pritiscima svi stadioni tokom Prvenstva biti ispunjeni do poslednjeg mesta i da će biti prodato ukupno 2,7 miliona ulaznica.
Kuriozitet je da, prema podacima FIFA, najbrojnija grupa stranih navijača dolazi upravo iz SAD, iako američka reprezentacija prvi put od 1986. godine nije uspela da se kvalifikuje na SP, i uprkos preporuci „sa najvišeg mesta“ da se Amerikanci uzdrže od putovanja u Rusiju. Od početka aprila američki navijači kupili su 16.462 ulaznice.
FIFA NA UDARU: Ne nalazi se samo Rusija pod pritiscima. Sa ogromnim izazovima suočava se i Međunarodna fudbalska federacija, čiji ugled je ozbiljno narušen prethodnih godina zbog serije korupcionaških skandala. Kada je pre dve godine šef FIFA Đani Infantino na kongresu ove organizacije izabran za predsednika, ugled i imidž fudbalske federacije bili su, reklo bi se, na istorijskom minimumu. Tome su doprinela i hapšenja visokih zvaničnika FIFA, kao i suspenzija bivšeg predsednika Sepa Blatera zbog brojnih finansijskih malverzacija.
Takođe, Svetska kuća fudbala uprkos ogromnim prihodima već godinama posluje sa gubicima, a negativan imidž ove organizacije odražava se i na smanjenu atraktivnost FIFA, barem kada su u pitanju potencijalni partneri i sponzori. Nekoliko velikih sponzora (među kojima su i Kastrol, Soni, Kontinental, Džonson&Džonson) raskinuli su ugovore sa Međunarodnom fudbalskom federacijom. Njihovo mesto zauzele su korporacije iz Rusije, Kine i sa Bliskog istoka (Gasprom, Vanda, Hajsens, Katar Ervejs itd.), kojima očito odgovara u kom pravcu se menja politička i ekonomska „krvna slika“ u Svetskoj kući fudbala.
KO JE SLEDEĆI: Sve vidljiviji kineski uticaj na poslovanje FIFA može da se tumači i kao ambicija „azijskog zmaja“ da se u doglednoj budućnosti Svetsko prvenstvo u fudbalu organizuje u Kini.
Iako je za realizaciju takmičenja ovog formata potrebno uložiti znatna sredstva, organizatori i FIFA mogu da očekuju pristojnu zaradu od Mundijala. Poslednje Svetsko prvenstvo održano pre četiri godine u Brazilu, na primer, finansijski je bilo veoma isplativo za Međunarodnu fudbalsku federaciju. U analizi uticajnog internet portala „Biznis insajder“ navodi se da je „Svetski kup 2014. ostvario prihod od 4,8 milijardi dolara za FIFA, u poređenju sa 2,2 milijarde dolara troškova. Tokom četvorogodišnjeg ciklusa, događaj je ostvario dobit od 2,6 milijardi dolara.“ Lavovski deo prihoda FIFA je ostvarila od prodaje TV prava (2,4 milijarde dolara), zatim 1,6 milijardi dolara od sponzorstava i 527 miliona dolara od prodaje karata.
Svetsko prvenstvo pre četiri godine pratilo je na televiziji 3,2 milijarde gledalaca, a finalni susret između Nemačke i Argentine gledalo je milijardu ljudi širom sveta. Za predstojeće SP u Rusiji povećan je i nagradni fond, te on sada iznosi 400 miliona dolara, što je porast od 12 odsto u odnosu na Mundijal iz 2014. u Brazilu. Čak i da srpska reprezentacija ne prođe u drugi krug takmičenja, Fudbalski savez Srbije, koja će prvi put od 2010. godine učestvovati na najprestižnijoj svetskoj fudbalskoj smotri, dobiće od FIFA osam miliona dolara.
Međunarodna fudbalska federacija saopštila je da je nagradni fond Svetskog prvenstva u fudbalu povećan na 400 miliona dolara, što je porast od 12 posto u odnosu na SP 2014. u Brazilu.
Budući svetski prvak zaradiće 38 miliona dolara, tri miliona više nego pre četiri godine. Vicešampion će otići bogatiji za 28 miliona dolara, dok će ček za treće mesto iznositi 24 miliona dolara. Reprezentacija koja osvoji četvrto mesto biće bogatija za 22 miliona dolara.
Timovi koji ispadnu sa Prvenstva odmah nakon takmičenja po grupama, zaradiće po osam miliona dolara, koliko je bilo i u Brazilu pre četiri godine. Prolaz u drugu fazu osigurava 12 miliona dolara, dok plasman u četvrtfinale SP donosi 16 miliona dolara.
Osim navedenih iznosa, FIFA će svakom od učesnika Mundijala nadoknaditi deo troškova za pripreme u iznosu od milion i po dolara.
Uprkos uvreženom mišljenju da je engleska fudbalska liga najsnažnije i najkvalitetnije klupsko takmičenje u Evropi i svetu, na Svetskom prvenstvu u Rusiji neće suditi nijedan arbitar iz Premijer lige.
Kako piše britanski „Gardijan“, „FIFA je saopštila imena 99 sudija i pomoćnika za turnir, a nema nijednog iz Engleske, Škotske, Velsa ili Severne Irske“, što se, podseća ovaj list, događa „prvi put u 80 godina“.
Evropu će predstavljati arbitri iz Nemačke, Turske, Rusije, Holandije, Poljske, Španije, Srbije, Italije, Slovenije i Francuske, „dok po šest sudija delegiraju Afrika, Azija, Severna i Južna Amerika, a dvojicu Okeanija“. Mnogi analitičari i u ovome vide posledice ozbiljne krize bilateralnih odnosa između Rusije i Velike Britanije i nastavak diplomatskog rata Moskve i Londona, koji se očito preneo i u sferu sporta.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
