Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Sve ovo nabrajanje izdajnika, plaćenika i špijuna nema drugu svrhu no da zaplaši ono malo kritički nastrojene javnosti, a ako mislite da će da ih prođe, grdno se varate. Tek hvataju zalet
Kao i devedesetih: Hajka na neistomišljenike
Sigurno je jedan od znakova slabosti režima kad počne da juri domaće izdajnike, plaćenike i strane špijune. To je obeležilo i drugu polovinu devedesetih kad je režim Slobodana Miloševića počeo da se urušava i da pali mostove za sobom.
Šta to aktuelna vlast zna o sebi što mi ne znamo – eto dokaza da smo slabi špijuni – pa sve češće potrže optužbe kao što su onomad činili Vojislav Šešelj i ona dva danas zaboravljena „julovca“ Goran Matić i Ivan Marković, koji su zdušno, samopregorno i gotovo svakodnevno otkrivali špijune, a o izdajnicima i da ne govorimo.
Iako su termini „izdajnik“, „strani plaćenik“ i „špijun“ karakteristični za retoriku aktuelne vlasti, primetno je da se u poslednje vreme koriste sve češće, na šta su upozorila novinarska udruženja NUNS i NDNV. Udruženja su navela da se ovi izrazi posebno koriste kako bi se oklevetali novinari ili nevladine organizacije, ukazujući na opasnost u koju ovakav javni diskurs može da dovede „targetirane“.
Prvo su počeli političari, pa je tako šef Vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju i funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke, Marko Đurić, govorio o ljudima koji su „deo sistematskog plana agenturnih mreža stranih država u Srbiji“.
Da ukazuju na destruktivno delovanje stranog faktora nastavili su predstavnici Bezbednosno-informativne agencije. Tako je Marko Parezanović iz BIA, govoreći ovih dana na jednom skupu u Beogradu, na listu optuženih za subverzivno delovanje stavio „pojedince iz redova opozicionih političkih partija, pojedine delovi medija i NVO sektora“.
Ko to stavlja „klipove pod točkove nadolazećeg zlatnog doba?“ Izvozićemo svinjske papke u Kinu, a Dragan Marković Palma, na izbornoj Skupštini Jedinstvene Srbije, otkrio nam je, sve mašući kesom punom kokošijih nogica, da je Vučić uspeo da ugovori i izvoz tih nogica u Kinu, a sad čekamo blagovest od Aleksandra Vulina, koji je s Predsednikom u poseti Kazahstanu, da ćemo njima prodavati – muda od labuda.
Horsko pevanje: Strah od završnice
Aleksandar Vučić, već jednom izuzet od odgovornosti za klevetanje, optužio je Zdravka Ponoša (vidi intervju s bivšim načelnikom vojske Srbije u ovom broju „Vremena“) da je špijun, a to je ponovio i pomenuti Vulin, i od tada se nekako ređaju imena špijuna koji su se našli na vetrometini nervozne vlasti.
Pre neki dan je Aleksandar Martinović, spiker Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije, pored Saše Jankovića, Vuka Jeremića i Dragana Đilasa, otkrio da je i Rodoljub Šabić tuđi plaćenik, dakle, špijun na važnom mestu. Martinović je javno postavio pitanje: „Kad će lažni poverenik za informacije od javnog značaja prestati da radi protiv interesa sopstvene države, za račun stranih obaveštajnih službi?“
Bojan Pajtić, bivši predsednik DS, ocenio je za dnevni list „Danas“ da seme zla koje je posejano devedesetih danas daje plodove više nego ikad.
„Svakog ko se ne slaže sa režimom pokušavaju da zastraše. Svakog ko se usudi da ima svoje mišljenje – nazivaju lopovom, izdajnikom, špijunom. Time neistomišljenike i njihove porodice svesno izlažu opasnosti, znajući da u Srbiji ima dovoljno labilnih ljudi koji će poželeti da lično odbrane Srbiju od ‘zlih’ i ‘antisrpski orijentisanih’ novinara, intelektualaca i opozicionara. Prizivaju đavola i ugrožavaju fizičku egzistenciju slobodnih građana ove zemlje“, ističe Pajtić.
Proglašavanje za državne neprijatelje svih koji kritikuju vlast opasna je retorika i igranje vatrom za koje nikada ne znate kako bi moglo da se završi.
Reči Marka Parezanovića iz BIA koji je na listu optuženih za subverzivno delovanje stavio „pojedince iz redova opozicionih političkih partija, pojedine delove medija i NVO sektora“, pomoćnicu glavnog urednika NIN-a Vesnu Mališić podsetilo je na metode komunističke vlasti. „Ovog trenutka je to direktna pretnja opoziciji, direktna pretnja medijima, direktna pretnja nevladinim organizacijama da se kao 1945. računa na (postojanje) unutrašnjeg neprijatelja i spram njega verovatno pravi neka strategija u BIA“, ocenila je Vesna Mališić u izjavi za TV N1.
Dragan Popović iz Kuće ljudskih prava izjavu Parezanovića vidi kao poslednji i najočigledniji dokaz da je BIA pretvorena u partijsku organizaciju.
„Čak ni u vreme Slobodana Miloševića zvaničnici tadašnjeg DB-a nisu iznosili takve ocene“, podsetio je on.
Iako ga retorika predstavnika BIA vraća u 90-e, Popović ne veruje da bi aktuelna služba mogla da posegne za svim metodama koje je koristila nekadašnja Miloševićeva.
„Mislim da su okolnosti danas drastično drugačije, ili bolje rečeno – nadam se da su okolnosti dovoljno drugačije i da ne može baš da se ponovi ono što je Državna bezbednost radila 90-ih, a to su brutalne likvidacije političkih protivnika i onih koji su označeni kao neprijatelji i plaćenici ili tako dalje“, kazao je Popović za istu televiziju.
Crv razdora: Šta je utvrđeno radom na terenu
Zanimljivo je analizirati Parezanovićevu izjavu. Pominje „pojedince iz redova opozicionih političkih partija“ i kao da baca seme razdora među njih, tera ih na prebrojavanje i uzajamnu sumnjičavost, u đavolju igru motrenja „ko za koga radi“, dok kad govori o medijima i nevladinom sektoru, ne govori o pojedincima, već o delovima ovih sektora. Kao da već imaju jasnu klasifikaciju i da su neki mediji i neke nevladine organizacije u registratorima državne bezbednosti dobili kodno ime. Ako još nisu, za „Vreme“ predlažem „Ubogi plaćenici!“
Sve ovo nema drugu svrhu no da zaplaši ono malo kritički nastrojene javnosti, a ako mislite da će da ih prođe, grdno se varate. I njih i nas.
Evo, ja sam nešto špijunirao i došao do podatka da u stočnom fondu Srbije ima tri i po miliona svinja, pa puta četiri papka, to je četrnaest miliona papaka taman dovoljno jednom kvartu Pekinga za ručak. Za kokoške još, radom na terenu, skupljam obaveštajne podatke, a ljudi sa terena pitaju da li da broje i one gipsane labudove što im mahom krase dvorišta.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve