Svetski sajam licemerja

Da nije u pitanju ljudska smrt, „slučaj Kašogi“ bio bi idealan scenario za crnu komediju. Džamal Kašogi, Saudijac sa američkim pasošem, novinar „Vašington posta“ i kritičar dvora u Rijadu, 2. oktobra je ušao u saudijski konzulat u Istanbulu da preuzme dokumenta za ženidbu. Verenica ga je čekala napolju, ali on iz konzulata nije izašao.

Turski mediji i političari su od početka tvrdili da je ubijen, iz dana u dan obogaćujući priču novim detaljima: petnaest saudijskih specijalaca (Turci su objavili slike svih 15) stiglo je u Istanbul na dan kada je Kašogi ušao u konzulat, Kašogi je mučen, isečen na komade koji su odneti u nepoznatom pravcu; specijalci su napustili Tursku iste večeri, a poslednji je to učinio onaj koji se prerušio u Kašogija ne bi li dokazao da je on zaista izašao iz konzulata; turske službe imaju audio-snimak mučenja i ubistva… Bruka je pukla i Kašogi je postao globalna vest broj jedan.

KOCKANJE I VAĐENJE: Iz Rijada su više od dve nedelje tvrdili da je Kašogi živ, da bi konačno popustili pred navalom dokaza i buke koja se digla: priznali su da je novinar ubijen, uz gomilu tragikomičnih objašnjenja koja se uklapaju u srpsku izreku „nije ga majka karala što se kockao, nego što se vadio“. Po Saudijcima, Kašogi je ubijen u tuči (sa 15 specijalaca), plan je bio da ga ubede da se vrati u Saudijsku Arabiju, a da ga, ako odbije prijateljsko ubeđivanje, drogiraju i odvedu u sigurnu kuću da ga ubeđuju još par dana, pa da ga, ako i tada odbije da se vrati u domovinu, puste na slobodu. No eto, stvari su se otele kontroli jer se Kašogi bunio, zapomagao i otimao, pa su se specijalci uspaničili, pokušali da mu zapuše usta i tako ga udavili.

Ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije Adel al Džubair je izjavio da je novinar ubijen u „neovlašćenoj operaciji“ i da to predstavlja „ogromnu grešku“; saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman slučaj je nazvao „mučnim, gnusnim zločinom koji se ne može opravdati“ i obećao da će svi krivci biti kažnjeni. Saudijski kralj Salman i princ Mohamed izrazili su saučešće Kašogijevoj porodici, princ ih je primio i rukovao se sa Kašogijevim sinom Salahom (fotografija njihovog rukovanja obišla je svet uz zlobne komentare o pozdravljanju sina žrtve i prvoosumnjičenog naručioca ubistva). Rijad je još saopštio da su obaveštajci koji su učestvovali u akciji likvidacije uhapšeni, osim jednog koji je, kakve li slučajnosti, poginuo u saobraćajnoj nesreći pošto se vratio iz Istanbula.

SAVEZNICI I PRIJATELJI: Od početka je bilo vidljivo koliko je zbog svega što se dešava bilo nelagodno zapadnim saveznicima i poslovnim partnerima Saudijske Arabije, pogotovo onom najvažnijem, Sjedinjenim Američkim Državama. Rijad je kupac oružja i ko zna čega još kakav se samo poželeti može, saudijski dvor rasipa stotine milijardi dolara ne pitajući koliko šta košta, o saudijskoj nafti da ne govorimo. Rijad je i pouzdan partner u obračunima sa svim „neprijateljima zapadne demokratije“, od Libije, preko Sirije, do Irana.

Pošto su se svetski mediji sladostrasno udubili u slučaj, što i nije čudo s obzirom da su se Turci toliko trudili da ga obogate morbidnim i šokantnim detaljima, moralo je da dođe bar do verbalnih osuda Rijada. Međutim, svi dobro znaju koliko je kraljevska kuća Sauda nezgodnog karaktera i osetljiva na svaku kritiku. Tako su eventualne sankcije Rijadu samo spomenute u američkom kongresu, na šta su se Saudijci brecnuli da će znati kako da uzvrate. Od svih mera koje obilato primenjuje na neposlušne režime po svetu, Vašington je odlučio da oduzme američke vize 21-om Saudijcu, za koje je pomenuto da su možda umešani u ubistvo Kašogija.

Ništa manje licemerne nisu bile ni reakcije u Evropi. Angela Merkel je predložila obustavu isporuke oružja Saudijskoj Arabiji, evropski poslanici su izglasali taj embargo, koji uključuje uvođenje zabrane na opremu koja može biti korišćena u svakoj akciji vlasti u gušenju protesta. Kao da Rijad do sada već nije nakupovao oružja i takve opreme dovoljnih za bar dva svetska rata, mada je veliko pitanje da li će išta biti realizovano i od tih i takvih sankcija.

Setili su se odjednom evropski zvaničnici i „stravičnog rata u Jemenu“ (u kome Saudijci i njihovi saveznici već četiri godina razaraju tu ubogu zemlju ubijajući na desetine hiljada civila), krize oko Katara, da „članice EU ne smeju da nastave da zatvaraju oči pred teškim slučajevima kršenja ljudskih prava koje čini saudijska vlada“ itd, itsl.

Rusija, koja se zbližava sa Rijadom, nije se mnogo oglašavala ovim povodom, mada je to bila idealna prilika da poentira s obzirom na to šta je sve prošla zbog „slučaja Skripalj“, koji deluje kao dečja igra u odnosu na ono što su Saudijci uradili sa Kašogijem.

TURSKA NA PRVOJ LINIJI: Utisak je da su svi cedili optužbe kroz zube, jedva čekajući da nešto potisne Kašogija iz udarnih vesti, ali turski mediji i zvaničnici, sa predsednikom Erdoganom na čelu, nisu skidali nogu sa gasa. Turski mediji su lansirali vesti jednu za drugom, te da je Kašogijevo telo pronađeno u bunaru u dvorištu saudijskog konzulata, raskomadano, sa unakaženim licem, te da je saudijski princ prestolonaslednik telefonom razgovarao sa Kašogijem neposredno pre nego što je ubijen i zamolio ga da se vrati u Rijad, što je ovaj odbio, pa se posle desilo što se desilo…

Erdogan je svakodnevno grmeo da Turska „neće dozvoliti da se ubice Kašogija izvuku“, tražio da Saudijci izruče osumnjičene da bi im se sudilo u Turskoj, govorio da je „svirepo ubistvo Kašogija uvreda za celo čovečanstvo“, naglašavajući da se ono nije dogodilo spontano, već da je bilo unapred planirano, pitao ko je nalogodavac ubistva, gde je telo (negirao je da je leš pronađen).

Pripretio je i da Turska ima više informacija o tom slučaju nego što je do sada objavila, turski mediji su javili da je direktorka CIA Đina Haspel tokom posete Turskoj čula audio-snimak ubistva Kašogija, koji, navodno, dokazuje da je Kašogi mučen i ubijen, da su mu potom odsečeni prsti, a telo raskomadano.

Na sve ovo, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je slučaj Kašogi „najgore zataškavanje ikada“. Za Trampovog zeta Džarada Kušnera tvrdi se da ima bliske veze sa prestolonaslednikom trona u Rijadu i razgranate poslovne veze po Saudijskoj Arabiji.

IZNENADNA TIŠINA: Onda je priča o Kašogiju preko noći pala ispod radara medija. Tu i tamo po koja vest, najviše se time bave Katar i Iran, arhineprijatelji Saudijske Arabije, koji su i do sada sa radošću pratili probleme u koje se uvalio Rijad. Utihnuo je i Erdogan, biće da je namirio neke interese zbog kojih je čitav slučaj držao tako visoko.

S obzirom na pare koje se vrte u igri, od pominjanih evropskih i američkih sankcija protiv Saudijske Arabije verovatno neće biti ništa. Uostalom, do sada nije zabeleženo da je ijedna strana firma odustala od posla u toj zemlji zbog ubistva Kašogija. Još će najveće žrtve navodnog ogorčenja svetske javnosti zbog brutalne likvidacije novinara ispasti Novak Đoković i Rafael Nadal, koje ni krive ni dužne mediji prozivaju jer još nisu zbog Kašogijevog ubistva odustali od egzibicionog meča, koji bi trebalo da u decembru igraju u Džedi (ugovor su potpisali još pre godinu dana).

Kakve će biti posledice unutar Saudijske Arabije, tek će se videti. Prinčeva koji bi da zasednu na mesto sadašnjeg prestolonaslednika je bezbroj, Mohamed bin Salman mnogima se u svojoj državi zamerio kada je onomad naredio hapšenje ostalih pretendenata na presto i brojnih saudijskih biznismena, navodno, zbog korupcije. Oni su sigurno jedva čekali da se princ uvali u ovako nešto pa da mu vrate milo za drago, govorka se čak i o njegovoj smeni na prvom mestu u redu za presto.

Koliko će milijardi dolara sve ovo koštati Saudijsku Arabiju verovatno se nikada neće saznati, sigurno je da će se Rijad potruditi da nekim novim izdašnim ugovorima odobrovolji zapadne saveznike koji su ga, makar preko volje, prozivali i kritikovali. Ide i 4. novembar kada stupa na snagu novi paket sankcija protiv Irana koji je progurala Trampova administracija. Da bi se kompenzovao nedostatak iranske nafte na tržištu i izbegao nagli skok cena, neophodno je da Saudijci znatno podignu svoju proizvodnju. To je Rijad do sada odbijao jer mu se ne isplati, ali u novonastalim okolnostima je mnogo teže da svojim saveznicima opet kaže „ne“.

POVRATAK NA STARO: Malo po malo, što organizovano, što pod naletom drugih vesti, „slučaj Kašogi“ će potpuno potonuti u zaborav. Saudijci će petrodolarima podmazati gde treba i nastaviti nekažnjeno da masakriraju civile po Jemenu ili gde već budu poželeli. Uostalom, decenijama podržavaju najgore ekstremiste po islamskom svetu, od talibana u Avganistanu do radikalnih islamista koji su prednjačili u rušenju Gadafija u Libiji, finansiraju medrese i džamije u kojima se širi vehabizam, saudijska vulgarno iskrivljena verzija islama u kojoj nema mesta ni za koga drugog osim njih samih, pa nikom ništa.

Za kooperaciju u prljavim poslovima i zbog milijardi kojima obasipaju svoje saveznike, Saudijci će i dalje biti nagrađeni time što će u medijima primer islamskog ekstemizma i odsustva ljudskih, naročito ženskih prava ostati Iran, a iz mračne i opskurne despotije Sauda će stizati optimistične vesti, poput one da će žene uskoro moći da voze automobile u toj zemlji, istina ne baš sve i ne baš uvek.

A što se tiče Kašogija i pitanja koje su mnogi postavili, kako je moguće da neko učini takvu glupost, da brutalno likvidira i iskasapi svog neprijatelja usred tuđe zemlje, ne baš prijateljske, i ostavi tolike dokaze iza sebe, možda odgovor nije samo u bahatosti dvora i neznanju saudijskih službi. Kašogi je, kažu, imao ranije dobre veze sa tim dvorom, pa su se onda zbog nečega razišli i postao im je protivnik, koji ih još javno kritikuje. Takvim prebezima teško se prašta i u manje represivnim režimima nego što je saudijski.

Posle onoga što se i kako Kašogiju desilo, svaki unutrašnji protivnik Sauda će debelo razmisliti pre nego što se javno oglasi. Možda je Rijadu takva poruka bila vredna svake cene koju će platiti.