Bio je američki strip scenarista, urednik, izdavač, producent, televizijski voditelj, glumac i predsednik izdavačke kuće Marvel komiks. Stvorio je Spajdermena, Halka, Fantastičnu četvorku, Ajron Mena, Tora, Iks-mene i mnoge druge strip junake
Rođen je kao Stenli Martin Liber. Dok je odrastao u Njujorku kao dete krajnje siromašnih rumunskih Jevreja imigranata, najviše ga je fascinirao Erol Flin u svojim junačkim svetlucavo celuloidnim filmskim avanturama. Kao klinac sastavljao je osmrtnice za novine. Možda je tu razvio svoju stripovsku konciznost u izrazu. Sa 16 godina, zahvaljujući protežiranju svog ujaka, postaje asistent u neuglednom strip odseku Tajmli komiks, lokalnog palp izdavača, budućeg Marvel komiksa. Zaduženja su mu bila da mastilom puni pera crtača, briše gumicom ostatke njihovih skica ispod tuširanih strana i donosi im jelo u pauzi za ručak.
Svoju veliku želju da bude objavljeni pisac ostvario je prvi put 1941. napisavši propratni tekst uz epizodu u trećem broju Kapetana Amerike. I to pod pseudonimom Sten Li, da ne bi kompromitovao svoje pravo prezime Liber u bezvrednom magazinu – čuvajući ga pomno za veće i uzvišenije književne poduhvate. Kasnije će, kad shvati da je svet crtanih junaka još lukrativniji i globalno voljeniji od onog književnog, i legalno promeniti ime u Sten Li. Dva broja kasnije počeo je da piše i scenario za strip. Njegov odlazak u vojsku 1942. takođe je obeležen njegovim talentom: postaje jedan od samo devet američkih vojnika s titulom scenariste. Po povratku iz vojske 1947. ženi se Džoan Klejton i ostaje u braku sa njom 69 godina, sve do njene smrti.
Posao sa stripovima počinje da cveta naročito (uz nadarenog vizuelistu devete umetnosti Džeka Kirbija) od trenutka kad Marvelu konkurentski DC pokrene ediciju arhetipskih junaka udruženih u Ligu pravde. Li to isto, ili čak možda i bolje, počinje da radi sa svojim junacima stvarajući prvo u Fantastičnu četvorku a potom i Osvetnike (Avengers). Svi oni zadržavaju sve standardne ljudske mane s kojima se čitalac lako može identifikovati: Halk je furiozno besan, Tor je navek prek, Spajdermen nesiguran u sebe, Ajron Men tašt, Srebrni Letač melanholičan.
Šezdesetih više nisu samo deca čitala stripove već i odrasli. Veliki italijanski sineasta Federiko Felini dolazio je kod Stena Lija samo da bi pričao s njim o Spajdermenu. Raznolikost čitalačke publike povoljno se odrazila na veću slobodu i kreativnost u daljem oblikovanju strip junaka. Ne da nisu više morali da budu jednodimenzionalni već se njihova šarolikost gotovo podrazumevala. Povezujući razne heroje i njihove priče u celinu, Li je promućurno i isplativo povezao i sve njihove fanove u kompaktniju i prisniju zajednicu, pa su mu se čitaoci najčešće obraćali u pismima redakciji sa „Dragi Sten“. Prateći interesovanja i probleme svoje publike, Sten Li 1971. posvećuje trobroj Spajdermena (Amazing Spiderman 96–98) problemima s drogom koje ima drug Pitera Parkera. Uskoro referira na rat u Vijetnamu i studentske proteste, a okreće se i manjinskim crnačkim pravima pokrećući mejnstrim strip o afričkom kralju kao superheroju u stripu Black Panther.
Početkom osamdesetih seli se u Kaliforniju da bi svojim likovima iz iscrtanih papirnih kvadratića udahnuo život na TV ekranima. Spajdermen i Halk tako dobijaju svoje TV serije, Tor svoj crtani… Li je potom postao i producent svih Marvel filmova koji su dosta nespretno započeli svoj uspon filmovanjem Kapetana Amerike 1990. u predraspaloj Jugoslaviji, da bi danas suvereno postali najuspešniji filmski serijal na svetu, rame uz rame sa Zvezdanim ratovima.
Dvanaestog novembra ove godine tvorac većine voljenih Marvelovih junaka i njihovih čudesnih priča otišao je konačno da upozna i svog tvorca, podlegavši poodmakloj bolesti pluća. Na pitanje da li veruje u Boga odgovorio je svojevremeno sasvim dečije iskreno: „Stvarno ne znam.“
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
