Zagađenje vazduha je važan ekološki faktor rizika po zdravlje stanovništva u Evropi. U nedavnoj analizi pod nazivom Global Burden of Disease Svetske zdravstvene organizacije (SZO), zagađenje vazduha je rangirano među najvažnijim faktorima rizika za hronične bolesti u Evropi. Više od 80 odsto urbanog stanovništva u EU je izloženo višim nivoima koncentracije finih čestica i prizemnog ozona od onih koje propisuje SZO. Suspendovane fine čestice (PM2.5) najveća su pretnja po zdravlje jer sićušne fine čestice mogu dospeti u krvotok kroz pluća. Ozon u nižim slojevima atmosfere je štetan po zdravlje, a nastaje interakcijom policikličnih aromatičnih ugljovodonika i azot-oksida pri sunčevoj svetlosti. Sagorevanje uglja dodatno pogoršava kvalitet vazduha u Evropi i balkanskim zemljama i uglavnom dolazi iz sektora transporta, industrijskih procesa, grejanja stanovništva i poljoprivrede.
Termoelektrane na ugalj, između ostalih izvora aerozagađenja, ispuštaju znatne količine finih čestica, sumpor-dioksida (SO2) i azotnih oksida (NOx), a ovi potonji indirektno doprinose stvaranju prizemnog ozona. Druge štetne supstance koje emituju dimnjaci termoelektrana na ugalj jesu teški metali, poput žive, ali i organski zagađivači poput dioksina i policikličnih aromatičnih ugljovodonika. Oni se ili udišu ili se unose indirektno putem vode i hrane.
UTICAJ TERMOELEKTRANA NA ZDRAVLJE: Zagađenje vazduha iz termoelektrana na ugalj doprinosi višim nivoima respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, kao i smrtnosti stanovništva u Evropi, uz druge izvore aerozagađenja. Takođe, utiče na nervni i cerebrovaskularni sistem, utiče na reproduktivne kapacitete i zdravlje dece, te predstavlja značajan zdravstveni rizik po opštu populaciju i ostavlja akutne i hronične posledice po zdravlje. Zajednice u blizini termoelektrana na ugalj povremeno mogu da iskuse znatno veću izloženost određenim zagađivačima iz vazduha. Važno je da se naglasi da se značajan deo zagađenja vazduha transportuje na velike razdaljine i utiče na taj način na znatno širu populaciju, povećavajući nivoe zagađenja vazduha.
Najveći uticaj aerozagađenja je na respiratorni sistem. Oksidi azota, sumpor-diosksid, fine čestice emituju se kroz dim od spaljivanja uglja (bilo iz termoelektrana ili iz domaćinstava) i mogu da uzrokuju ili pogoršaju različita respiratorna stanja. Izloženost prizemnom ozonu vodi ka akutnim problemima sa disanjem i pogoršava stanja poput astme i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Duže izlaganje određenim nivoima finih čestica može dovesti do HOBP – grupe plućnih bolesti, uključujući hronični bronhitis i emfizem pluća, a koje karakterišu suženost disajnih puteva, kraći dah i kontinuirano smanjenje funkcije pluća. Fine čestice su povezane i sa povećanim nivoom mortaliteta kod raka pluća, a dodatno dijagnoza HOBP je i faktor rizika za mortalitet kod raka pluća.
Postoje dokazi za pozitivnu korelaciju između zagađenja vazduha i nivoa teških kardiovaskularnih bolesti, kao i sa smrću od ovih bolesti. Ova povezanost je najjasnija kod finih čestica. Različite studije pokazuju da kardiovaskularni mortalitet raste sa 12 na 14 odsto na svako uvećanje koncentrata finih čestica od 10 mikrograma. Izloženost finim česticama može izazvati infarkt srca, simptome ishemijske (koronarne) bolesti srca, šlog i srčane aritmije, i uzrokovati smrt. U periodu sa povećanim nivoom finih čestica u vazduhu zabeležen je povećan broj hospitalizacija zbog ovih stanja. Dugoročno izlaganje finim česticama povećava rizik za razvoj niza kardiovaskularnih oboljenja, uključujući hipertenziju i arterosklerozu.
Kada je reč o Srbiji, prema dostupnim podacima Nacionalnog instituta za javno zdravlje, godišnje 5200 ljudi oboli od raka pluća ili bronhija, a 4600 umre od njih. Maligni plućni i bronhijalni tumori su vodeći maligni uzroci u oboljenju (21,3 odsto) i smrti (31,3 odsto) među muškarcima u Srbiji. Doprinosni činioci iz životne sredine u celini imaju značajno mesto u oboljevanju i umiranju od ovih malignih bolesti.
U više zemalja jugoistočne Evrope (JIE) kvalitet vazduha je loš. U Makedoniji sa 87 mikrograma po metru kubnom (μg/m3) i Crnoj Gori sa 53 μg/m3 finih čestica kvalitet vazduha je među najlošijima u regionu. Izveštaj organizacije HEAL (Health and Environment Alliance) pod nazivom „Neplaćen zdravstveni račun – kako nas termoelektrane na Zapadnom Balkanu razboljevaju“, daje procenu ekonomske cene za zdravstvo koju izaziva paljenje uglja u pet zemalja Zapadnog Balkana. Izveštaj se zasniva na emisijama termoelektrana na ugalj koje su prijavljene u okviru Direktive EU o velikim ložištima (Large Combustion Plants Directive), uz izračunavanje uticaja na zdravlje i povezanih troškova.
Zdravstveni problemi na Zapadnom Balkanu povezani sa upotrebom uglja su među najvećima u Evropi. Trenutno, pet zemalja Zapadnog Balkana ima 16 termoelektrana na ugalj kapaciteta 8,7 gigavata (GW). Ove termoelektrane generalno rade sa niskim ekološkim standardima, stvaraju visoke nivoe zagađujućih emisija i negativno utiču na zdravlje. U zemljama Zapadnog Balkana nalaze se termoelektrane koje su najveći emiteri sumpor-dioksida (SO2) i PM čestica u celoj Evropi. Analiza pokazuje da termoelektrane na ugalj u pet zemalja Zapadnog Balkana izazivaju 7181 prevremenu smrt godišnje u Evropi, što je prevedeno u troškove između 2,9 i 8,5 milijardi evra godišnje u štetama po zdravlje građana Evrope.
Zdravstveni stručnjaci su sve zabrinutiji zbog zagađenja vazduha i uloge korišćenja uglja, i širom sveta podižu svoj glas, zahtevajući različite akcije koje vode poboljšanju kvaliteta vazduha, između ostalog obustavu izgradnje novih termoelektrana na ugalj. Svetska asocijacija za javno zdravlje (The World’s Public Health Association) nedavno se založila za brzo ukidanje upotrebe uglja, a zdravstveni stručnjaci su pozvali na prepoznavanje štetnog uticaja termoelektrana na ugalj, kao i da bi države prilikom pravljenja energetske strategije trebalo da obrate pažnju na zdravstvene efekte.
Zdravstvenim stručnjacima, pre svega onima koji se bave javnim zdravljem u Srbiji, kvalitet vazduha je veoma dugo u fokusu, ali postaje sve relevantniji sa novim okolnostima: planovima za izgradnju novih termoelektrana na ugalj i potrebom da se obezbede i osiguraju najmanje škodljivi izvori energije. Lekari u Srbiji takođe ističu štetan efekat zagađenja iz termoelektrana na ugalj i insistiraju da nacionalna energetska strategija mora da uzme u obzir zdravstvene aspekte, kako kratkoročne tako i dugoročne. Stručnjaci za javno zdravlje i drugi zdravstveni profesionalci mogu da imaju vitalnu ulogu, naročito na nacionalnom i lokalnom nivou, u postepenom prestanku korišćenja uglja. Uključivanje stručnjaka za javno zdravlje je važno da bi se neplaćeni zdravstveni račun uključio u buduće energetske odluke.
DAŠAK SVEŽEG VAZDUHA: Šta donosioci odluka treba da urade? Iz zdravstvene perspektive, izgradnja novih termoelektrana na ugalj bila bi suprotstavljena naporima da se suzbiju hronične bolesti; stvorila bi velike troškove za javno zdravlje i omogućila neprestane štetne emisije u narednim decenijama. Skriveni troškovi za zdravstvo zbog korišćenja uglja, kako u domaćinstvima tako i šire, nedostaju u debati o budućoj energetskoj slici Evrope. Ovi troškovi bi trebalo da budu uzeti u obzir u svim budućim odlukama o investicijama u energetiku.
Stoga, tvrdnje da domaći ugalj predstavlja jeftin izvor energije treba u najkraćem roku da budu revidirane. Zbog alarmantne potrebe da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama i znatnih zdravstvenih rizika od zagađenja vazduha, izbacivanje uglja iz elektrana je opravdano iz zdravstvenih razloga, a prvi korak je da se u budućnosti ne grade nove termoelektrane na ugalj, kao i da se smanji korišćenje uglja za grejanje domaćinstava. Mnoge zemlje jugoistočne Evrope imaju ozbiljnih poteškoća da ispune standarde kvaliteta vazduha, a ipak, mnoge od ovih zemalja imaju projekte za izgradnju novih postrojenja koje pokreće ugalj. Umesto toga, prioriteti bi morali da budu investicije u energiju iz obnovljivih izvora i ušteda energije, i upravo je to potencijal koji bi obezbedio pozitivne zdravstvene efekte, kako kratkoročno tako i na dugi rok.
Donosioci odluka bi trebalo da: razviju i primene nacionalni plan za ukidanje uglja iz termoelektrana, uvedu najviše standarde za kontrolu zagađenja u postojećim termoelektranama, uključe zdravstveni sektor prilikom razvoja energetskih i klimatskih politika i pitanja, uzmu u obzir efekte po javno zdravlje prilikom razvoja energetske i klimatske strategije, da se u budućnosti ne planiraju nove termoelektrane, kao i da se smanji korišćenje uglja za grejanje domaćinstava.
Stavovi izneti u članku ne predstavljaju nužno stavove Fondacije Hajnrih Bel.
