Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Pita dreser koliko je dva i dva, a konj kopitom udari četiri puta u neki gong. Račun je išao do deset, u raznim kombinacijama. Ja pametnijeg konja nisam video
Vulinovo razgraničenje: Što bi im dao ono što gube
Gledao sam mađioničare koji iz šešira ili marame vade zečeve, golubove, bukete cveća iz kojih potom lete ptičice, ali još nisam video opsenara koji iz rukava može da izvuče konja.
To je uspelo Aleksandru Vučiću, mada je bolje reći da je izvukao nekog ko je zadrt kao mazga, pa stalno ponavlja – razgraničenje, razgraničenje – naravno sa Šiptarima – što je projekt koji je i glavni mag, Aleksandar Vučić, proglasio pre neki dan neuspešnim, pa se naljutio na ceo svet i posebno srpsku publiku koja nije shvatila u čemu je lepota trika o čijem sadržaju i prirodi nas, po sopstvenim rečima, nikad nije obavestio.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin, naime, ponovio je da je razgraničenje jedino rešenje za kosovski problem, jer, kako kaže, alternativa je život sa „šiptarskim teroristima“, kako naziva i predsednika kosovske skupštine Kadrija Veseljija, komentarišući njegovu najavu da je započeo proceduru osnivanja međunarodnog tribunala za zločine koje je Srbija počinila na KiM.
„Kadri Veselji, šiptarski terorista, neosuđeni zločinac naravno da želi da učini sve da se prekine svaka mogućnost dijaloga i da nikada više Srbija ne može da razgovara“, kaže Vulin, dodajući da Veselji to čini jer vidi da im je državnost sve dalja, ali i da je osuda za njegove zločine blizu.
Iz tolike Vulinove zadrtosti proizilaze i logičke a ne samo političke nelogičnosti. Što bi se razgraničavali s nekim čija je „državnost sve dalja“ i sve im je bliža osuda za zločine. Šta bi Vulin? Da ih nagradi nekom razgraničenom državom, ali ipak državom, gde bi ratni zločinci mogli da se baškare kao svoj na svome.
Kad sam bio mali: Konj koji sabira
Pojma nemam može li Vučić Vulina da vrati u šešir iz koga ga je izvukao, ali ta hokus-pokus operacija bila bi blagotvorna za Srbiju, ne zato što ministar odbrane nije služio vojsku – sad je trend u svetu da žene budu glavne u tom resoru – nego zato što se Vulin ne služi elementarnim logičkim i političkim aparatom i izigrava radikalnog patriotu na štetu boljih srpskih interesa, a sve to u „lično ime“ i možda tetkine pare.
Kad sam ja bio mali, stalna postavka luna parka i gostujućih cirkusa – kao onovremene narodne, masovne zabave – bila je u parku ispred porte nedovršenog Hrama Svetog Save i nezapočete zgrade Narodne biblioteke. Tu sam jednom gledao cirkus „Apolo“ ili „Koloseum“ – možda je bio i neki treći – i glavna tačka jedne godine bila je s konjem koji zna da broji.
Pita dreser koliko je dva i dva, a konj kopitom udari četiri puta u neki gong. Račun je išao do deset, u raznim kombinacijama. Ja pametnijeg konja nisam video.
Izjava Siniše Malog kako je Srbija u top 10 ekonomija u Evropi je glupost, odnosno čista demagogija, od jednog ministra tako nešto ne bih očekivao, ipak mora da pogleda neke brojke, čak i ne treba da pogleda jer je sve očigledno, izjavio je Radiju Slobodna Evropa (RSE) Jože Mencinger, profesor Ekonomskog instituta iz Ljubljane.
Po stopi rasta više se ne poredimo i ne takmičimo sa zemljama u regionu, već sa zemljama u Evropi, rekao je Mali.
To je ministar finansija izjavio pred podmlatkom Srpske napredne stranke, ali ja sam baš bio dete kad sam mislio da je onaj konj pametan.
Tradicionalni Blumbergov Indeks bede nedavno je, u aprilu, Srbiju svrstao na neslavno 10. mesto među 62 rangirane zemlje. Parametri za ovu „listu bede“ su stopa nezaposlenosti i inflacija koje daju sliku života prosečnog stanovnika neke zemlje.
U kom je džepu lanac: Kako Dačić pogađa
Ima još tačaka koje su mi upečatljive u izvedbi Vučićevog „Koloseuma.“ Evo, na primer, Ivica Dačić. On ima ulogu vidioca koji zna da je zlatni lančić u levom džepu sakoa čoveka u trećem redu lože, jer, da nije vidovit, kako bi znao šta je ko kome rekao – i to nam prepričava i tumači u jutarnjim programima televizija – u Berlinu ili Briselu, gde je poslednji put bio, a da se pamti, kad je potpisao Briselsku deklaraciju.
Ima tu i standardnih tačaka. Glavni mađioničar zatvori ženu u sanduk i pretesteriše ga uzduž i popreko, onda preko sanduka mahne zastavom na kojoj piše „Budućnost Srbije“, otvori sanduk – kad iz njega iskoči živa, prava i sa svim delovima – premijerka.
The show must go on!
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve