Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Kakve su ovo kutije, stakleni izlozi? Od testamentarnog zaveštanja Danice Pavlović i njene poslednje želje ni traga – jedna je od niza primedbi stručne javnosti i Požarevljana povodom urbanističkog projekta adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje Galerije Milene Pavlović Barili u Požarevcu
Bio bi to još jedan atak na Mileninu zaostavštinu – najčešća je ocena stručne javnosti na upravo završenoj javnoj prezentaciji urbanističkog projekta adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje Galerije Milene Pavlović Barili u Požarevcu. Uz niz argumenata protiv, gradskoj upravi se preporučuje da ne prihvati ponuđeni projekat kao neadekvatan potrebama Galerije, što je problem koji se, s obzirom na značaj i važnost Milene Pavlović Barili po našu kulturu, ne tiče samo Požarevca. Podsetimo: Milena Pavlović Barili predstavlja sponu između domaće, evropske i svetske scene, a interesovanje za njen likovni, dizajnerski i pesnički opus neprestano raste.
Kuću sa kućištem i sav umetnički fond Milene Barili poklonila je Požarevcu njena majka Danica Pavlović 1961. godine kako bi Fondacijom Milenin dom – Galerija Milene Pavlović Barili sačuvala uspomenu na nju. Mnogi Požarevljani još uvek pamte lepu fasadu prizemne kuće porodice Pavlović sa brojem 8 u Ulici dr Voje Dulića, nekada Dušanovoj. Nastavljajući se na istočno krilo u širini od oko šest metara, protezao se njen dvorišni deo dug oko 20 metara, sa šest prostranih prostorija. To je kuća u kojoj se 1909. godine rodila Milena. Ne zna se tačno kada je podignuta jer je Milenin deda Stojan Pavlović nije zidao, već je kupio uoči svoje ženidbe sa Bosiljkom Bosom Pavlović, praunukom Karađorđevom. Njeno datiranje trebalo bi da bude još iz šezdesetih godina prošlog veka. U tekstu „Stojančićeva kuća“ Dragan Feldić kaže da je spadala „u grupu kuća takozvane građanske arhitekture koje su u Požarevcu podizane od sedamdesetih godina prošlog, pa sve do prve decenije ovog veka. Imala je mnoge odlike te arhitekture: bila je vrlo velika, visoka, pretenciozna. Iako se zgrada može smatrati rodonačelnikom građanske arhitekture u Požarevcu, kod nje se mogu primetiti i neki detalji iz folklorne arhitekture. Jedini ukrasi na glavnoj fasadi zgrade su venac – sims, takođe karakteristična konstrukcija te arhitekture i četiri pilastra koji obrazuju polja u kojima se pojavljuju po dva velika četvorokrilna prozora. Ogromna dvokrilna gvozdena kapija, zidana opekom, a završena odozgo masivnim lukom, upotpunjavala je opšti arhitektonski izgled Stojančićeve kuće.“
Stara fasada, najstariji i najlepši deo kuće, srušen je 1961. godine da bi se na njenom mestu podigla izložbena sala jednostavne fasade, kao privremeno rešenje za potrebe memorijalnog muzeja Milene Pavlović Barili. Sačuvana je samo masivna kapija od kovanog gvožđa i ugrađena između novopodignutog objekta i Kuće Đorića.
Krajem prošle godine Fondacija je objavila tender na koji se javlja samo jedan ponuđač, Centar za planiranje urbanog razvoja CEP iz Beograda. Stručna javnost i Požarevljani nisu zadovoljni njihovim projektom. Smatraju da su narušene osnovne muzeološke potrebe, i urbanističko-prostorne i arhitektonske usaglašenosti sa ambijentalnom celinom kojoj pripada Galerija, da nisu poštovane programske potrebe ustanove, kao ni volja Danice Pavlović. Na primer, planirano je da nova zgrada namenjena stalnoj postavci bude sva u staklu. To je, piše u mišljenju koje su članovi organizacije Europa Nostra Srbija poslali Požarevačkoj upravi, „apsolutno neprihvatljivo zbog karaktera materijala koji se izlaže i koji bi bio nepopravljivo uništen prirodnom svetlošću i sunčevim zracima. Uprkos aktuelnoj tehnici i tehnologiji koja bi, navodno, štitila muzejski materijal – savremena muzeologija ne priznaje eksperimente te vrste. Isto se odnosi i na krovnu baštu, zamišljenu kao vidikovac: opasnost od mogućeg ugrožavanja vodom (bilo kišnicom, bilo zalivanjem biljaka) je velika, a estetski – tako uređen krov mnogo više odgovara luksuznim privatnim vilama na obalama mora, sa bazenima na krovu, nego muzejskoj ustanovi prvorazrednog značaja.“ Kažu i da niz „neadekvatnih, muzeološki neopravdanih, čak nejasnih i nebuloznih ideja“ govore da urbanisti nisu konsultovali muzejske stručnjake, a „koliko je poznato, ni kustos Galerije“ nije konsultovan, pa zato „nisu dosledno sprovedeni muzeološki aspekt programa Galerije i nisu zastupljeni mnogi aspekti savremene muzeološke prakse što se danas, prema statutu IKOM-a, smatra osnovnim zadatkom jedne muzejske ustanove.“
Najčešće zamerke ponuđenom projektu odnose se na uličnu fasadu. Predlaže se da umesto staklene, fasada Mileninog doma treba da bude rekonstruisana po ugledu na autentičnu kuću porodice Pavlović, što bi unapredilo ambijentalnu celinu u kojoj su Narodni muzej, Istorijski arhiv Požarevac i Spomen zbirka Miodraga Markovića – kulturni distrikt Požarevca. Pomenute zgrade, i zgrade Okružnog načelstva i Doma Vojske Srbije, čine vanredno lep i kvalitetan urbani ansambl grada i najreprezentativniji ambijent građanske arhitekture Požarevca iz vremena najintenzivnijeg urbanog razvoja grada na prelasku iz 19. u 20. vek. U Europa Nostra Srbija napominju da „svaki nasilni akt unošenja novih formi, gabarita i sadržaja može ceo ovaj ambijent nepovratno da uništi, a time da se izbriše duh ugledne porodice Pavlović koja je zadužila svoj grad Požarevac poklonom koji nema cenu: kao što je poznato, Galerija Milene Pavlović Barili privlači ljubitelje njene umetnosti iz celoga sveta upravo zato što se njena dela čuvaju u autentičnom ambijentu, uklopljenom u patrijarhalnu atmosferu starinske bašte, koja je novim projektom sasvim izbrisana i na njenom mestu zamišljena moderna, anonimna, hladna i neautentična zelena parkovska površina.“
Požarevljani smatraju i da procedura u vezi sa ovim projektom nije kako treba. Naime, Komisija za planove Grada Požarevca dostavila je 26. marta Odeljenju za urbanizam izveštaj sa mišljenjem da je urbanistički projekat „u suprotnosti sa važećim planskim dokumentom zbog čega daje predlog da se isti odbije“, što je Odeljenje za urbanizam i učinilo. Međutim, 18. juna na portalu Grada Požarevca pojavljuje se takozvani novi Projektni zadatak, i to bez naznačenog naziva primaoca i pošiljaoca. Tri dana kasnije, Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture daje mišljenje kojim smatra da su urbanističkim projektom ispoštovani potrebni uslovi za čuvanje i održavanje Galerije Barili. „Pitam se: šta je ispoštovano sa stanovišta zaštite nepokretnih kulturnih dobara ako se gradi objekat koji ni po čemu neće poštovati urbanističko-arhitektonsku lokaciju i celinu istočnog dela Ulice dr Voje Dulića?“ napisala je Gradskoj upravi u vrlo iscrpnom tekstu povodom predloženog urbanističkog rešenja Jelica Milojković, muzejski savetnik u penziji i dugogodišnji kustos Galerije Barili, podsetivši da „objekat Galerije uživa prethodnu zaštitu i ne sme se narušavati skladna arhitektonska celina u Ulici dr Voje Dulića. Za prethodne interventne radove na adaptaciji fasade i krovnog pokrivača, 2003. godine Regionalni zavod imao je mnogo strože kriterijume, te se tražilo da se crep na krovu zameni što sličnijim starim „biber“ crepom, a da se dvorišna fasada ne sme menjati. Ovog puta Regionalni zavod, naprasno, na zahtev Fondacije Milenin dom, daje saglasnost na projekat koji nema veze ni sa arhitekturom užeg gradskog jezgra, ni sa izgledom Stojančetove kuće. Gde je nestao Milenin dom? Kakve su ovo kutije, stakleni izlozi? Projekat je obična kičerica. Od testamentarnog zaveštanja Milenine majke Danice i njene poslednje želje ni traga.“
Jelica Milojković priča da je opstanak Galerije ugrožavan od njenog idejnog nastanka. „Inicijativu za osnivanje Memorijalnog muzeja Milene Pavlović Barilli pokrenuli su Milenini roditelji Danica i Bruno. Godine 1949. Danica je Mileninoj prijateljici Margaret Malori napisala da želi da osnuje Milenin muzej, ali da ne može zato što je u tadašnjoj Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata ukinuta institucija zadužbinarstva. Danica se obratila predsedniku FNRJ Josipu Brozu i preko njegovog Kabineta dobila odgovor da u Požarevac dolazi Komisija Saveta za prosvetu i kulturu da izvrši uvid u umetnička dela i da o njima dâ svoju ocenu. U Izveštaju Komisije iz 1954. godine naglašeno je da su dela neprocenjive vrednosti i jedinstvena u zemlji. Potom je država Srbija izdvojila 5.000.000 za izgradnju nove galerije i rekonstrukciju starog objekta. U skoro dovršenoj novoj zgradi za koju grad nije imao para da je stavi pod krov, useljava se Elektromorava. Očajna Milenina majka odlazi za Rim, a slike ostavlja na čuvanje svom punomoćniku Bogoljubu Bogosavljeviću. Dozvavši se pameti, vodeći ljudi grada vraćaju Danicu iz Rima, posle čega 1961/62. otpočinju radovi na uređenju stare Stojančetove kuće za potrebe muzeja/galerije, a najlepši, najstariji deo objekta do ulice se ruši da bi se napravila privremena velika sala.“
Osim kuće, Danica Pavlović je ostavila gradu i devet porodičnih lokala. Januara 2017. godine Gradski odbor je obavestio Fondaciju da podnese zahtev za brisanje svojstva vlasnika nad nepokretnosti, navodeći da ima pravo svojine na zemljištu i objektima poslovnog prostora. Lokali su činili imovinsku masu Danice Pavlović Barili koju je ona dobila od svog oca; o tome svedoči tapija koju čuva Fondacija, a koje je ostavila da bi Milenin Dom mogao da funkcioniše. Fondacija se žalila, Geodetski zavod je žalbu prihvatio, ali je Služba za katastar Požarevac opet donela rešenje u korist Grada Požarevca. Fondacija se opet žalila pre godinu i po dana, i još uvek čeka odgovor.
Smrću Danice Pavlović 1965. godine sve propada. Galerija gubi pravni status i pripaja se Narodnom muzeju. Jelica Milojković kaže da se „prihod od zakupa lokala troši na sve drugo samo ne na Galeriju koja propada, bez grejanja, bez obezbeđenja, sve do 1997. godine kada joj je vraćen pravni status i kada kreće afirmacija Mileninog dela u zemlji i svetu. Upravni odbor donosi odluku o izgradnji aneksa, rekonstrukciji starog objekta i vraćanju zapadnom delu objekta izgleda fasade kakva je bila do 1961. godine. Zatim je 2005. usvojen projekat Dragana Drndarevića i doneta je odluka da se radi Glavni urbanistički projekat. Međutim, novi upravnik zaustavlja sve poslove vezane za prethodne odluke. Po njegovom odlasku u penziju, nova upravnica ponovo inicira izgradnju aneksa i rekonstrukciju starog objekta, održan je sastanak sa Draganom Drndarevićem u gradskoj upravi i, posle toga se o tome više nije govorilo. Sledeće dešavanje se odnosi na aktuelnu priču o CEP-ovom projektu.“
Šta će biti posle ove javne prezentacije i rasprave? Požarevljani smatraju da to zavisi isključivo od gradske uprave. Očekuju da će ko god bude odgovoran za dalju sudbinu Fondacije Milenin dom – Galerija Milene Pavlović Barili, imati na umu da u prvom članu Statuta ove zadužbine piše „imovinu koju je nasledila od svojih roditelja i umetnički fond svoje preminule kćeri Danica Pavlović Barili daruje srpskom narodu, da se ova zaostavština sačuva kao celina.“
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve