foto: miomir milić
U vreme pandemije, ispostavilo se da je modna industrija, od koje se to nije očekivalo, veliki donator. Evo primera iz Italije i Srbije
Kada je u decembru krenula da se kroz evropsku i američku javnost širi vest o čudnom virusu nalik gripu koji polako zatvara u karantin gradove na jugu Kine, doživljena je kao daleki odjek nečega što se dešava u nekom drugom svetu, daleko od nas. Međutim, mnoge industrijske grane su već u tom trenutku osetile turbulencije koje će menjati ekonomsku sliku sveta, a među njima je svakako – modna industrija.
Ono što je zadesilo Evropu a pogotovo Italiju, buknulo je baš u toku trajanja Milanske nedelje mode kada je veliki broj ljudi iz celog sveta prošao kroz jedno čvorište u periodu od nedelju dana. Da li je to razlog što je baš Italija bila centar onoga što će uskoro prodrmati celu planetu, nije još uvek poznato, ali je i to stavilo u fokus ionako eksponirane modne kompanije. Nasuprot uvreženom verovanju da su ove korporacije sebične i bez sluha za potrebe društva, prve donacije stigle su baš iz ovih krugova.
LVMH, asocijacija luksuznih robnih marki čiji su suosnivači Luj Viton i Moet, već u februaru je donirala Crvenom krstu Kine 2,2 miliona dolara. Nakon toga su usledile i brojne donacije ugroženima od virusa korona, pomenimo samo da su pogone brendova iz ove asocijacije koji se bave proizvodnjom luksuznih parfema, stavili na raspolaganje za potrebe proizvodnje dezinfekcionih sredstava.
Ovo je bio okidač da na sličan način pomognu i mnogi drugi veliki igrači modnog biznisa Italije. Tako je Prada donirala šest respiratora za tri bolnice sa intenzivnom negom u Milanu. Donatela Versaće i njena ćerka Alegra Versaće Bek obećale su više od 200.000 dolara odeljenju intenzivne nege bolnice „San Rafaele“ iz Milana. Početkom prošlog meseca Bulgari je finansijski pomogao istraživačko odeljenje Instituta „Lazaro Spalancani“ u Rimu, i donirao novac za kupovinu mikroskopske opreme neophodne za proučavanje virusa kovid 19. Đorđo Armani donirao je skoro 1,4 miliona dolara bolnicama u Rimu i Milanu, dok je glavni izvršni direktor Gučija lično priložio više od 100.000 dolara bolnicama u regiji Emilija Romanja u Italiji, koja je i jedna od najpogođenijih virusom korona.
Osim vodećih modnih kuća, solidarni su i drugi iz modnog biznisa. U Italiji je Kjara Feranji, najuticajnija modna influenserka prema Forbsovoj listi, početkom marta pokrenula internet kampanju za prikupljanje pomoći italijanskim bolnicama, i samo tokom prve nedelje prikupila je preko četiri miliona dolara.
Kad je Srbija proglasila vanredno stanje, među prvima je Belgrade Fashion Week odlučila da se ova manifestacija odlaže do početka maja. Delovalo je da je to poslednji glas koji će se čuti od strane naše osiromašene modne scene dok ne dođe do raspleta novonastale krizne situacije, međutim vrlo brzo su okolnosti, a i ljudi iz sveta mode, pokazali izuzetnu solidarnost. Nestašica zaštitnih maski, sem što je predstavljala problem za građane, pokazaće se da će biti još veći problem za zdravstvene radnike. Vrlo brzo i efikasno dizajneri i krojači iz Beograda, Niša, Čačka i drugih gradova u Srbiji organizovali su male kućne manufakture i počeli da proizvode platnene maske za medicinsko osoblje. Pojedinačni dizajneri Ana Trošić Trajković, Ivana Vorguća, Budislava Krnojelac Keković, Nevena Kragić, Nevena Ivanović, zatim veći proizvođači kao što je P.S. Fešn i mnogi drugi, ujedinjeno rade na istom cilju. Beogradskim modnim dizajnerima šivenju zaštitnih maski ubrzo su se priključile i kolege iz novosadskog Serbia Fashion Weeka: Marija Šabić, Bata Spasojević, Suzana Perić, Nataša Župac, Milica Tričković, Katarina Andrejić, Maja Krsmanović, Nataša Perkovski Adžić, Olja Srejić, Silvana Tošić, Nataša Cristonati i Zaga Kalmar. I dok se čekaju isporuke adekvatnih medicinskih maski, ove pokrivalice za lice, kako ih naši dizajneri nazivaju, sigurno će biti barem deo rešenja problema sa kojim su se naše zdravstvene ustanove preko noći suočile.
Ceo svet sa strepnjom očekuje na rasplet situacije koji će nesumnjivo promeniti sliku sveta na ekonomskom i sociološkom nivou. U takvim okolnostima, modna industrija pokazuje možda više nego ikada dosad najbolje od sebe. Nadamo se da će svi ovi doprinosi barem donekle uticati da krajnji ishod ove međunarodne katastrofe ima makar malo bolji rasplet.
Trenutak u životu koji je mnogo više od izuzetnog fizičkog napora – to je suočavanje sa sopstvenim strahovima, testiranje volje i dobijanje odgovora na pitanje: Koliko sam spreman sebe da se žrtvujem za neko lepše sutra?
Tradicionalni projekat kompanije Lidl Srbija „Čisto iz ljubavi“ nastavlja se i ove godine, a osim dobro poznatih akcija uklanjanja otpada iz prirode, obuhvatiće i edukativne radionice namenjene organizacijama i udruženjima građana iz cele zemlje. Nakon učešća na pomenutim radionicama, odabrani akteri civilnog sektora imaće priliku da, uz podršku kompanije, sprovedu akcije čišćenja i time pokrenu pozitivne ekološke promene u svojoj lokalnoj zajednici
Irski pisac Tim MekGavan proveo je čitav mart u Beogradu kao gost književne rezidencije, jednog od programa Beogradskog irskog festivala. Svakog dana je pisao dnevnik. “Vremenu” je ustupio deo svojih utisaka o protestima, 15. martu, studentima... “Masa odaje počast žrtvama iz Novog Sada uobičajenom tišinom. A potom, tiho se otvara nabor u velikoj gomili ljudi. Onda počinju krikovi kao iz horor filma”, zapisao je o takozvanom zvučnom topu
“Pozorište je veoma opasno oružje” – govorio je Mejerhold. Rečenica koju je napisao 1920. godine i danas odjekuje i postavlja pitanje: “Zašto?”
Knez Miloš je za narod bio neko kome “niko ništa ne sme”, neko ko je bio gazda u svom “domaćinstvu” Srbiji, ko se davno pokazao kao kadar gospodar koji razume seljaka kao niko i koji zna da ga zaštiti od gospode koju i sam prezire i trudi se da se ne “zapati previše”
Još danas prave antirežimske stranke dosta toga mogu da dobiju. Ukoliko ostanu pasivne i oklevaju, već sutra će izgubiti sve
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
