Decenijama nakon Drugog svetskog rata Japan je prolazio kroz turbulentan period. Tradicionalisti, vojna elita i desničari, smatrali su da je rat samo privremeno obustavljen, kao i da rasne zločine, posebno prema Kinezima, treba gurnuti pod tepih i izbegavati javnu debatu o njima, dok su levičari, najčešće blisko povezani sa Kinom, zagovarali drugačiji smer politike Japana.
Tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka ove nepomirljive razlike cepale su japansko društvo koje je beznadežno tražilo novi identitet i smer, suočeno sa defakto okupacijom od strane Sjedinjenih Američkih Država, kolektivnom krivicom za rat i počinjena zlodela, ali i sa lojalnošću caru i viševekovnoj tradiciji Japana.
Javne debate političkih neistomišljenika bile su česte i katkada burne, uprkos poslovičnoj suzdržanosti japanskog mentaliteta.
Japanski političar Ineđiro Asanuma, vođa Japanske socijalističke partije, bio je otvoreni levičar i socijalista. Zbog toga je bio česta meta napada tradicionalista i desničara. Takođe, Asanuma je otvoreno kritikovao veze Japana i Sjedinjenih Američkih Država, što mu je svakako uskratilo i savezništvo pojedinih svetskih moćnika.
Pre Drugog svetskog rata Asanuma je bio poslanik u japanskom parlamentu kao socijalistički kandidat. Međutim, kako je premijer Fumimaro Konoe 12. oktobra 1940. dekretom objedinio sve političke partije u Udruženje pomoći carskoj vladavini, a sve u okviru svog pokreta Šintaisei (Novi poredak), sve dotad suprotstavljene političke opcije ušle su u jedinstvenu organizaciju, a Kanoe je različite frakcije poverio marionetskim liderima. Struktura organizacije nije bila podeljena ideološki, već teritorijalno, sve od okruga i gradova pa do tonarigumija, komšijskih udruženja iz gradskih kvartova. Japansko društvo se pripremalo za rat formirajući piramidalnu strukturu na čijem su se vrhu nalazili vojna elita i car (koji nije imao uticaja koliko počasti). Ineđiro Asanuma nije želeo da bude deo takvog establišmenta, te se povukao iz parlamenta.
Međutim, 1946. Asanuma se vraća u žižu političkog života pa je narednih 14 godina redovno biran za parlament. Otvoreno je zagovarao bliže odnose sa istokom, posebno Kinom, sa čijim se liderom Mao Cedungom sastao 1959. godine. Asanumina fascinacija modelom kineskog socijalizma je išla do te mere, da je usvojio i pojedine odlike odevanja od kineskog lidera, zbog čega je često bio meta kritike neistomišljenika, ali i naroda.
Dvanaestog oktobra 1960. godine u sali Hijibija u Tokiju vođena je debata o državnom uređenju posleratnog Japana i neophodnim reformama uz pomoć kojih bi se zalečile rane Drugog svetskog rata, a sve u svetlu predstojećih parlamentarnih izbora. Debatu je prenosila televizija „HNK“. Prisustvovalo je oko hiljadu ljudi, a na pozornici su učesnici debate izlagali svoje političke ciljeve. Asanumin govor je bio vrlo energičan. Voditelj debate mu je postavljao nezgodna pitanja, pa i da li Asanuma uopšte želi da car ostane na prestolu. Asanuma je odgovarao najbolje što je mogao, opovrgavao je nagoveštaje da ne poštuje japansku kulturu, pa je čak tvrdio da je izraženi tradicionalista. Ali, smatrao je da se istini mora pogledati u oči. Japan je činio zločine, a sada se mora odmaći od pogubnog uticaja Sjedinjenih Država.
Povremeno je brisao znoj sa čela, delovao je nezgrapno sa velikim cvetom na reveru i prekratkom kravatom, ali govorio je hrabro i odlučno. Nije odstupao ni trunku od svojih ubeđenja. Dok je odgovarao na poslednje pitanje podigao je levu ruku da naglasi važan deo. Odjednom se trgao levim ramenom, pogledao u stranu, i pokošen pao pred mladićem koji uleće u kadar. Jasno se video kratak mač kako se zabija političaru između rebara sa leve strane.
Asanumin ubica bio je sedamnaestogodišnji Otoja Jamaguči, ekstremni desničar i pripadnik Velikog japanskog patriotskog društva. Njih stotinak prisustvovalo je debati u publici, i često su se oglašavali tokom Asanuminog govora. Jamaguči je u salu prokrijumčario joroi-doši, kratki samurajski mač. Nameravao je da tog dana ukloni Ineđira Asanumu, koga je video kao komunistu i neprijatelja Japana.
Nije uspeo da zada više od jednog udarca pre nego što je savladan, ali i to je bilo sasvim dovoljno. Asanuma je izdahnuo nepun sat kasnije.
Tri nedelje nakon što je zatvoren, Jamaguči je pomešao malo paste za zube sa vodom i ostavio poruku: „Sedam života za otadžbinu. Neka dugo živi njegovo veličanstvo Car!“ Obesio se posteljinom u zatvorskoj ćeliji.
Fotografija na kojoj Jamaguči probada mačem Asanumu donela je 1961. godine Pulicerovu nagradu reporteru Jasušiju Nagaou.
Japanski desničari su 12. oktobra 2010. obeležili pola veka od atentata na Asanumu; slavili su ubicu Otoju Jamagučija, a ne njegovu žrtvu.