Kad NBA naljuti Trampa

Četiri godine pošto je talentovani američki kvoterbek Kolin Kapernik u znak protesta zbog policijske brutalnosti prema Afroamerikancima klečao dok je trajalo intoniranje himne SAD pre početka jednog NFL meča, i košarkaška ekipa Milvoki Baksa iskazala je specifičan čin pobune. U znak protesta zbog policijskog nasilja i sistemskog rasizma u SAD, tim je odbio da izađe na teren i odigra peti meč prve runde

plej-ofa protiv ekipe Orlando Medžika. Razlog: sedam hitaca koje je u gradiću Kenoša, jedva pedeset kilometara od Milvokija, u leđa jednog Afroamerikanca ispalio beli policajac.

Ovim gestom „Baksi“ su pokrenuli lavinu protesta kojoj su se priključili ne samo košarkaši ostalih NBA ekipa koje su učestvovale u doigravanju, već i druge američke profesionalne lige, poput američkog fudbala, bejzbola, ženske NBA, pa čak i dominanto „bele“ hokejaške lige. Bojkot je na trenutak paralisao i druge sportove čiji predznak nije bio isključivo američki, poput tenisa, fudbala i golfa, što je izazvalo i neke oprečne reakcije sportista (vidi okvir).

ISUVIŠE SKUPO DA SE PREKINE

Nemajući kud, čelnici NBA lige bili su prinuđeni da odlože sve utakmice

plej-ofa, pa je brže-bolje organizovan sastanak na „najvišem nivou“ gde su se predstavnici vlasnika klubova i igrača dogovorili da se košarkaška liga ipak završi na terenu. Ipak je isuviše toga bilo u igri: osim što se mesecima čekalo na „povratak“ sporta zbog pandemije virusa korona, NBA liga je u prethodnom periodu u projekat „mehur“ u kompleksu Diznija na Floridi, koji je omogućio bezbedno okruženje za nastavak košarke u Americi, uložila više od 150 miliona dolara. I ne samo to: NBA je izračunala da će zbog doigravanja lige na izolovanom mestu bez prisutnih gledalaca, samo od propuštenih prihoda na dan utakmice i od karata, ukupni gubitak najkvalitetnije košarkaške lige u svetu preći milijardu dolara.

Iako je na pomenutom sastanku bilo onih koji su se zalagali za potpuni prekid sezone – na čemu je najviše insistirala zvezda Los Anđeles Lejkersa Lebron Džejms – većina prisutnih je odlučila da se igrači ipak vrate na teren. Američki mediji preneli su da je odlučujuću ulogu u tome imao verovatno najveći košarkaš svih vremena Majkl Džordan, koji je uložio svoj ogroman autoritet da posreduje između pobunjenih igrača i vlasnika klubova. Džordan je i sâm vlasnik jedne NBA ekipe, Šarlot Hornetsa.

Lebron Džejms i manja grupa nezadovoljnih igrača na to su potražili savet i od bivšeg predsednika SAD Baraka Obame, strastvenog ljubitelja košarke. On im je takođe rekao da nastave da igraju, ali i da iskoriste ovu priliku i upute snažnu poruku javnosti kako bi se „osiguralo da su akcije igrača i lige ove nedelje dovele do održivog, značajnog angažovanja na polju krivičnog pravosuđa i reforme policije“.

FOND OD 300 MILIONA

Možda i ključni rezultat pregovora igrača i vlasnika timova bila je odluka o pokretanju NBA fonda vrednog 300 miliona dolara koji za cilj ima „ekonomsko osnaživanje zajednice Afroamerikanaca“. Iako je NBA od početka pružila svesrdnu podršku pokretu „Crni životi su bitni“, osnivanje fondacije mogla bi biti prekretnica u socio-ekonomskom smislu, jer će se fokusirati na „tri kritične tačke“ vezane za zapošljavanje mladih Afroamerikanaca: dobijanje prvog posla, osiguranje zaposlenja nakon srednje škole ili fakulteta i napredovanje u karijeri nakon zaposlenja. Dogovoreno je da će NBA liga tokom naredne decenije u fond unositi 30 miliona dolara godišnje, podjednako podeljenih među timovima.

Podršku košarkašima pružili su i vodeći američki proizvođači sportske opreme Ander Armor i Najki, koji sa mnogim NBA igračima – među kojima su Lebron Džejms i Stef Kari – imaju potpisane unosne endorsement ugovore. Čak je i nemački gigant Adidas na svom zvaničnom Tviter nalogu poručio: „Podržavamo sve igrače i trenere u celom sportu koji koriste svoje platforme da zahtevaju pravdu. Crni životi su bitni.“

SIMBOLIČAN GEST

Moglo bi se, međutim, očekivati da će uoči predstojećih predsedničkih izbora u Americi ovakav društveni aktivizam i sportsko „grupisanje“ manjinske zajednice izazvati reakciju predsednika Donalda Trampa. „NBA liga postaje nešto slično političkoj organizaciji. To nije dobra stvar. Ne mislim da je to dobro za sport u državi“, rekao je Tramp i optužio košarkašku ligu da to sve čini samo zato jer su im „rejtinzi loši“. Trampov savetnik i zet Džered Kušner osvrnuo se na privilegije igrača, istakavši da su oni „veoma srećni što mogu da budu u poziciji da odsustvuju sa posla“.

Iako su društvene mreže bile prepune postova i tvitova podrške za odluku košarkaša da privremeno bojkotuju utakmice, ne slažu se baš svi da će tako iskazani stavovi dovesti do značajnijih promena.“Da li će ovo promeniti svet? Ne, neće. A da li je ovo simboličan trenutak koji doprinosi promeni sveta? Apsolutno“, navodi tako američki sportski analitičar i novinar ESPN-a Hauard Brajant.

IDEOLOGIJA ILI BORBA ZA RAVNOPRAVNOST

Iako u američkom sportu postoji duga istorija diskriminacije i marginalizacije (vidi „Crna senka bele savesti“, „Vreme“ br. 1536), postavlja se pitanje da li aktuelni pokret o rasnoj ravnopravnosti, oličen u poruci „Crni životi su važni“, poprima obrise nekakve nove ideološke doktrine u SAD, koja za cilj ima smenu aktuelnog stanara Bele kuće.

U naelektrisanoj predizbornoj atmosferi malo nedostaje pa da se svaki pojedinac u profesionalnom sportu koji ne kleči tokom izvođenja himne ili ne nosi dresove sa posebnim porukama o socijalnoj ravnopravnosti i pravdi umesto prezimena automatski optuži da je zatucani „rasista“. Ne treba zaboraviti da je Kolin Kapernik počeo da kleči na stadionu pre Trampove ere, još dok je Barak Obama bio na čelu administracije SAD.

NBA liga je donela odluku da će u svakom gradu u kome franšiza poseduje dvoranu sarađivati sa lokalnim vlastima, kako bi se njihove arene pretvorile u epidemiološki bezbedna mesta za glasanje na izborima za predsednika Amerike u novembru.

Nova asocijacija tenisera

Čelnici Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP) naprasno su odlučili da na jedan dan prekinu teniski turnir iz Masters 1000 serije u Sinsinatiju kako bi se „solidarisali“ sa američkom Nacionalnom košarkaškom ligom. Takva odluka kao da je prelila čašu nezadovoljstva koje mnogi teniseri već duže vremena osećaju kada je u pitanju odnos koji prema njima ima krovna teniska organizacija. ATP i njegov ženski pandan WTA su međunarodne organizacije, a ne američki sportski savezi, pa su neki igrači bili zaprepašćeni što je bez konsultacija sa njima doneta tako važna odluka.

„Prvi čovek ATP je za pet minuta odlučio da će otkazati igru celog dana na turniru. Niko nije pitao ni mene, ni druge igrače koji se takmiče na turniru. To je veoma pogrešno i pokazuje da nemaju poštovanja“, izjavio je prvi teniser sveta Novak Đoković, koji je prethodne četiri godine obavljao dužnost predsednika ATP Saveta igrača.

Nakon ove „kapi koja je prelila čašu“, Novak Đoković je rešio da realizuje svoju davnašnju zamisao i da pokrene novu, samostalnu i nezavisnu Asocijaciju profesionalnih teniskih igrača (PTPA), koja bi na sveobuhvatan način vodila računa o njihovim interesima, nasuprot korporativnim ambicijama organizacija i vlasnika teniskih turnira.

U opširnom pismu koje je Đoković poslao teniskoj javnosti stoji: „Moramo pokazati svoje jedinstvo i snagu. Ne zato što želimo da se borimo, već zato što želimo da nas konsultuju, vrednuju, poštuju u svim velikim odlukama koje se dešavaju u našem sportu, a do sada to nije bio slučaj.“

Očekivano, ovoj ideji usprotivile su se organizacije ATP, WTA, ITF i uprave Grend slemova, a Đokovića nisu podržali ni njegovi najveći rivali Rodžer Federer i Rafael Nadal.

Novakova vizija je da PTPA za početak zastupa interese najboljih 500 igrača u singlu i 200 u dublu, a „cilj nije da se zameni postojeća ATP“, već da se oformi organizacija koja će se baviti unapređenjem pravila u belom sportu, pravednijom podelom zarada, zdravstvenim osiguranjem i penzionim fondom igrača.

foto: tanjug ap photo