Izbor Kostića za novog gradonačelnika možda i ne bi bio preveliko iznenađenje, naročito ne posle prvog kruga, da Nišlije, koje su 1996. godine prve počele sa protestima zbog izborne krađe, ovog puta nisu glasale za čoveka koji je ipak postigao uspeh tokom vladavine Slobodana Miloševića
ZARADIO NA MONOPOLU: Smiljko Kostić..
Novi niški gradonačelnik, ili kako njegove pristalice ističu prvi niški gradonačelnik, jeste bivši direktor Duvanske industrije Niš (DIN) Smiljko Kostić, koga je kandidovala Nova Srbija iako nije njen član, a sa njima i ne deli politička ubeđenja, jer je, kako sam ističe, levičar. Levičar koga je kandidovala monarhistička stranka opet tvrdi da nije jedan od političara o kojima i nema previše lepo mišljenje, već privrednik koji će Niš pretvoriti u motor razvoja čitave Srbije. „Od privrednika narod i treba da očekuje čuda i da očekuje najviše. Uspećemo, naći ćemo najbolje ljude i bezbroj timova koji će raditi za dobrobit građana“, obećava Kostić, inače i nosilac Ordena zasluga za narod iz 1985. godine.
BIVŠI: Bivši gradonačelnik Niša i kandidat Demokratske stranke (DS) Goran Ćirić jednostavno nije imao sreće da mu protivkandidat na lokalnim izborima nakon 19. septembra bude iz Srpske radikalne stranke (SRS).
…i DIN
Da je na listiću 3. oktobra, pored Ćirićevog imena bilo i ime radikalskog kandidata, sudeći po rasposloženju Nišlija iz drugog kruga, ne bi pakovao lične stvari iz kabineta u zgradi Predsedništva Skupštine grada. Ipak, u sukobu dvojice kandidata koji potiču iz stranaka uz koje ide epitet prodemokratskih, izabran je onaj koji poslednjih sedam godina nije bio na vlasti u gradu.
Sabirajući glasove petorice kandidata DS-a za predsednike opština i upoređujući ih sa brojem glasova koje je osvojio Ćirić, dolazi se do proste matematičke računice da su demokrate, kandidati za predsednike opština, osvojile oko osam hiljada glasova više od Ćirića. Zapravo, jedan isti čovek je glasao za demokrate u opštini, a za Kostića u gradu. Osim u prigradskoj opštini Crveni krst, gde je najviše glasova osvojio radikal, demokrate su pobedile u tri opštine gde im je protivkandidat bio iz SRS-a, dok je u Niškoj Banji kandidat Demokratske stranke Srbije pobedio kandidata DS-a.
Ćirić, koji je pobedio u prvom krugu tada je osvojio 18.640, dok je u drugom krugu za njega glasalo 22.823 birača. Kostić je imao 15.115 glasova u prvom krugu a pobedio je sa 39.972 glasa u drugom. U prvom krugu za kandidata radikala glasalo je 8220 birača, i da su svi u drugom krugu glasali za Kostića jasno je da je on pobedio zaslugom glasova DSS-a i G17 plus, čiji su kandidati u prvom krugu osvojili najviše glasova nakon prvoplasiranih.
„Za mene su glasali građani koji su to učinili i u prvom krugu, ali su protiv bili glasači svih ostalih stranaka. Glasači SRS-a, koji se nije javno opredelio za nekog kandidata za gradonačelnika, u velikoj meri su glasali za Kostića“, objašnjava Ćirić.
Ipak, Niš bi mogao da bude i povod za ozbiljno razmišljanje o dogovoru između Koštunice i Tadića o lokalnim izborima, jer je stranka srpskog premijera u Nišu pozvala svoje birače da u drugom krugu glasaju za kandidata koalicione Nove Srbije. I sam Tadić je, mada u stilu kolege premijera Vlade, veče pred predizbornu tišinu obećao da će dobro razmisliti, oceniti, proceniti, analizirati… a potom i narodu obelodaniti svoj stav o budućnosti dogovora koji je postigao sa Koštunicom pred drugi krug izbora za gradonačelnike i predsednike opština.
Predsednik Gradskog odbora DS-a u Nišu Vladimir Domazet precizno objašnjava da su glasovi stranaka takozvanog demokratskog bloka, među kojima su DSS i G17 plus, mogli biti presudni za pobedu Kostića. Niške demokrate podsećaju da se dan pred izborno ćutanje stav G17 plus „promenio“ tri puta. Najpre je saopšteno da će G17 plus podržati Kostića, potom je čelnik te stranke u Nišu Branislav Jovanović to demantovao, uz tvrdnju da G17 plus „ne podržava nijednog kandidata“, da bi potpredsednik stranke Mlađan Dinkić uveče kazao da stranka „podržava Ćirića mada je i Kostić dobar kandidat“.
Niške demokrate, koje su osvojile najviše odborničkih mesta u gradskoj skupštini, nakon poraza svog kandidata najavljuju da će biti konstruktivna opozicija. Iako su u prvom trenutku takvu izjavu Ćirića svi ocenili kao emotivnu i ishitrenu, niški gradski odbor DS-a ipak je odlučio da nakon sedam godina vladavine u gradu stranka pređe u opoziciju.
SADAŠNjI: Novi niški gradonačelnik pobedio je na izborima a da u kampanji nije bio ni previše glasan niti je Nišlijama nudio nešto što drugi kandidati već ranije nisu. Teško da su Nišlije mogle da čuju nešto što već nisu znale o Kostiću tokom predizborne kampanje. Obećavajući stručne timove za skoro sve oblasti života, uz priče o svojim slavnim danima direktorovanja u Duvanskoj industriji Niš (DIN), Kostić je osvojio Nišlije i to pre svega one koji sebe vide kao demokratske glasače koji su godinama glasali za stranke koje su oborile najpre socijalističkog šefa u gradu Mileta Ilića a potom i samog Slobodana Miloševića.
Uz slogan „Zaradićemo“ i „Niš nije bakšiš“ Kostić ni na plakatima nije propustio priliku da podseti građane kako je nekada uspešno vladao DIN-om mada njegovi protivnici tvrde da i nije bilo previše teško upravljati monopolističkom fabrikom. Tako se na plakatima pojavila slika kutije cigareta sa njegovim imenom i predizbornim sloganom, ali bez napomene da je pušenje štetno po zdravlje, što su ispravili njegovi protivnici te su prelepljivali plakate sloganom „Štetno po zdravlje“.
Priča o zaradama i parama, lako je naišla na prijem kod Nišlija čija su primanja dugo u donjem delu srpske lestvice. Svakako da ne treba prevideti ni da je garnitura političara koja je početkom sedmice spakovala kofere već sedam godina na vlasti. Iako demokrate i same tvrde da su svesni da su bili prinuđeni da rade i na svoju političku štetu kopajući niške ulice i obnavljajući infrastrukturu sve rešavajući osnovne gradske probleme, takva priča ovog puta nije prošla kod građana kojima rupe na ulicama nisu uspele da istresu koji dinar više iz džepa.
REINKARNACIJA: Izbor Kostića za novog gradonačelnika možda i ne bi bio preveliko iznenađenje, naročito ne posle prvog kruga, da Nišlije, koje su 1996. godine prve počele sa protestima zbog izborne krađe, ovog puta nisu glasale za čoveka koji je ipak postigao uspeh tokom vladavine Slobodana Miloševića.
Da se radi o reinkarnaciji čoveka bivšeg režima, makar i „samo“ privrednika, tvrde svi oni koji ne zaboravljaju da je među prvima u Nišu Kostić ugostio predsednicu JUL-a Mirjanu Marković, koja je sve cupkajući u srebrnim cipelicama obišla njegovih ruku delo – lepu zgradu Doma kulture u DIN-u. Takođe se ne zaboravlja ni da je u prvom sazivu republičke skupštine bio poslanik partije bračnog druga Mirjane Marković, a potom i zajedno sa nekadašnjim neprikosnovenim šefom niških socijalista Miletom Ilićem podelio Nagradu grada Niša.
Naravno većina je ipak spremna da sve socijalističko-komunističke detalje Kostićevog života zaboravi, jer je i on bio žrtva režima Slobodana Miloševića, jer je „na pravdi Boga“ uhapšen 1998. godine kada je tadašnja vlada Mirka Marjanovića procenila da Kostić „ugrožava državu i njenu ekonomsku stabilnost“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih republičkih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima, ali baš svima, postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom. I kada više niko nije mogao da ospori činjenicu da je upravo režim generator svih društvenih i političkih anomalija, te da zahvaljujući njemu novosadska nadstrešnica svakom građaninu ove zemlje visi nad glavom
Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Poziv na raspisivanje izbora je poziv režimu, a trebalo bi da se vidi da li će postojati i studentski poziv svim ostalima na društveni dogovor o tome kako se suprotstaviti režimu na budućim izborima. Oni mogu biti raspisani neočekivano brzo, a možda ih i ne bude pre nekog “redovnog termina” ako ne bude izuzetno jakog pritiska na ulici
Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu
Bez razumevanja zla koje je činjeno u našoj neposrednoj istoriji u poslednje tri, četiri decenije, to bi bilo parcijalno i licemerno. Zakasnilo se i za ono što se dogodilo pre šest meseci, sve sada je nadoknada. Ako ne dođemo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću, sa snažnim programom stvaranja nenasilnog društva, promene će imati kratak rok trajanja. A u toj promeni roditelji ubijene dece mogli bi da budu ambasadori procesa normalizacije ovog društva. Oni su spremni na tu ulogu i bilo bi dobro da ih i studenti uključe u svoje debate, da razumeju šta se dogodilo i koji su putevi suočavanja
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
