Izbor Kostića za novog gradonačelnika možda i ne bi bio preveliko iznenađenje, naročito ne posle prvog kruga, da Nišlije, koje su 1996. godine prve počele sa protestima zbog izborne krađe, ovog puta nisu glasale za čoveka koji je ipak postigao uspeh tokom vladavine Slobodana Miloševića
Novi niški gradonačelnik, ili kako njegove pristalice ističu prvi niški gradonačelnik, jeste bivši direktor Duvanske industrije Niš (DIN) Smiljko Kostić, koga je kandidovala Nova Srbija iako nije njen član, a sa njima i ne deli politička ubeđenja, jer je, kako sam ističe, levičar. Levičar koga je kandidovala monarhistička stranka opet tvrdi da nije jedan od političara o kojima i nema previše lepo mišljenje, već privrednik koji će Niš pretvoriti u motor razvoja čitave Srbije. „Od privrednika narod i treba da očekuje čuda i da očekuje najviše. Uspećemo, naći ćemo najbolje ljude i bezbroj timova koji će raditi za dobrobit građana“, obećava Kostić, inače i nosilac Ordena zasluga za narod iz 1985. godine.
BIVŠI: Bivši gradonačelnik Niša i kandidat Demokratske stranke (DS) Goran Ćirić jednostavno nije imao sreće da mu protivkandidat na lokalnim izborima nakon 19. septembra bude iz Srpske radikalne stranke (SRS).
Da je na listiću 3. oktobra, pored Ćirićevog imena bilo i ime radikalskog kandidata, sudeći po rasposloženju Nišlija iz drugog kruga, ne bi pakovao lične stvari iz kabineta u zgradi Predsedništva Skupštine grada. Ipak, u sukobu dvojice kandidata koji potiču iz stranaka uz koje ide epitet prodemokratskih, izabran je onaj koji poslednjih sedam godina nije bio na vlasti u gradu.
Sabirajući glasove petorice kandidata DS-a za predsednike opština i upoređujući ih sa brojem glasova koje je osvojio Ćirić, dolazi se do proste matematičke računice da su demokrate, kandidati za predsednike opština, osvojile oko osam hiljada glasova više od Ćirića. Zapravo, jedan isti čovek je glasao za demokrate u opštini, a za Kostića u gradu. Osim u prigradskoj opštini Crveni krst, gde je najviše glasova osvojio radikal, demokrate su pobedile u tri opštine gde im je protivkandidat bio iz SRS-a, dok je u Niškoj Banji kandidat Demokratske stranke Srbije pobedio kandidata DS-a.
Ćirić, koji je pobedio u prvom krugu tada je osvojio 18.640, dok je u drugom krugu za njega glasalo 22.823 birača. Kostić je imao 15.115 glasova u prvom krugu a pobedio je sa 39.972 glasa u drugom. U prvom krugu za kandidata radikala glasalo je 8220 birača, i da su svi u drugom krugu glasali za Kostića jasno je da je on pobedio zaslugom glasova DSS-a i G17 plus, čiji su kandidati u prvom krugu osvojili najviše glasova nakon prvoplasiranih.
„Za mene su glasali građani koji su to učinili i u prvom krugu, ali su protiv bili glasači svih ostalih stranaka. Glasači SRS-a, koji se nije javno opredelio za nekog kandidata za gradonačelnika, u velikoj meri su glasali za Kostića“, objašnjava Ćirić.
Ipak, Niš bi mogao da bude i povod za ozbiljno razmišljanje o dogovoru između Koštunice i Tadića o lokalnim izborima, jer je stranka srpskog premijera u Nišu pozvala svoje birače da u drugom krugu glasaju za kandidata koalicione Nove Srbije. I sam Tadić je, mada u stilu kolege premijera Vlade, veče pred predizbornu tišinu obećao da će dobro razmisliti, oceniti, proceniti, analizirati… a potom i narodu obelodaniti svoj stav o budućnosti dogovora koji je postigao sa Koštunicom pred drugi krug izbora za gradonačelnike i predsednike opština.
Predsednik Gradskog odbora DS-a u Nišu Vladimir Domazet precizno objašnjava da su glasovi stranaka takozvanog demokratskog bloka, među kojima su DSS i G17 plus, mogli biti presudni za pobedu Kostića. Niške demokrate podsećaju da se dan pred izborno ćutanje stav G17 plus „promenio“ tri puta. Najpre je saopšteno da će G17 plus podržati Kostića, potom je čelnik te stranke u Nišu Branislav Jovanović to demantovao, uz tvrdnju da G17 plus „ne podržava nijednog kandidata“, da bi potpredsednik stranke Mlađan Dinkić uveče kazao da stranka „podržava Ćirića mada je i Kostić dobar kandidat“.
Niške demokrate, koje su osvojile najviše odborničkih mesta u gradskoj skupštini, nakon poraza svog kandidata najavljuju da će biti konstruktivna opozicija. Iako su u prvom trenutku takvu izjavu Ćirića svi ocenili kao emotivnu i ishitrenu, niški gradski odbor DS-a ipak je odlučio da nakon sedam godina vladavine u gradu stranka pređe u opoziciju.
SADAŠNjI: Novi niški gradonačelnik pobedio je na izborima a da u kampanji nije bio ni previše glasan niti je Nišlijama nudio nešto što drugi kandidati već ranije nisu. Teško da su Nišlije mogle da čuju nešto što već nisu znale o Kostiću tokom predizborne kampanje. Obećavajući stručne timove za skoro sve oblasti života, uz priče o svojim slavnim danima direktorovanja u Duvanskoj industriji Niš (DIN), Kostić je osvojio Nišlije i to pre svega one koji sebe vide kao demokratske glasače koji su godinama glasali za stranke koje su oborile najpre socijalističkog šefa u gradu Mileta Ilića a potom i samog Slobodana Miloševića.
Uz slogan „Zaradićemo“ i „Niš nije bakšiš“ Kostić ni na plakatima nije propustio priliku da podseti građane kako je nekada uspešno vladao DIN-om mada njegovi protivnici tvrde da i nije bilo previše teško upravljati monopolističkom fabrikom. Tako se na plakatima pojavila slika kutije cigareta sa njegovim imenom i predizbornim sloganom, ali bez napomene da je pušenje štetno po zdravlje, što su ispravili njegovi protivnici te su prelepljivali plakate sloganom „Štetno po zdravlje“.
Priča o zaradama i parama, lako je naišla na prijem kod Nišlija čija su primanja dugo u donjem delu srpske lestvice. Svakako da ne treba prevideti ni da je garnitura političara koja je početkom sedmice spakovala kofere već sedam godina na vlasti. Iako demokrate i same tvrde da su svesni da su bili prinuđeni da rade i na svoju političku štetu kopajući niške ulice i obnavljajući infrastrukturu sve rešavajući osnovne gradske probleme, takva priča ovog puta nije prošla kod građana kojima rupe na ulicama nisu uspele da istresu koji dinar više iz džepa.
REINKARNACIJA: Izbor Kostića za novog gradonačelnika možda i ne bi bio preveliko iznenađenje, naročito ne posle prvog kruga, da Nišlije, koje su 1996. godine prve počele sa protestima zbog izborne krađe, ovog puta nisu glasale za čoveka koji je ipak postigao uspeh tokom vladavine Slobodana Miloševića.
Da se radi o reinkarnaciji čoveka bivšeg režima, makar i „samo“ privrednika, tvrde svi oni koji ne zaboravljaju da je među prvima u Nišu Kostić ugostio predsednicu JUL-a Mirjanu Marković, koja je sve cupkajući u srebrnim cipelicama obišla njegovih ruku delo – lepu zgradu Doma kulture u DIN-u. Takođe se ne zaboravlja ni da je u prvom sazivu republičke skupštine bio poslanik partije bračnog druga Mirjane Marković, a potom i zajedno sa nekadašnjim neprikosnovenim šefom niških socijalista Miletom Ilićem podelio Nagradu grada Niša.
Naravno većina je ipak spremna da sve socijalističko-komunističke detalje Kostićevog života zaboravi, jer je i on bio žrtva režima Slobodana Miloševića, jer je „na pravdi Boga“ uhapšen 1998. godine kada je tadašnja vlada Mirka Marjanovića procenila da Kostić „ugrožava državu i njenu ekonomsku stabilnost“.
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
