“Naši poslanici su bili članovi delegacije OEBS-a kao posmatrači izbora u Srbiji. Oni su o svojim iskustvima i onome što su ovde videli diskutovali u Bundestagu. To je bilo potpuno legitimno i, u našem parlamentu, velika tema. Ali još jednom želim da naglasim da će završni izveštaj ODIHR-a – njegovi zaključci i preporuke, pre svega – dati mapu puta za Srbiju. On će ukazati kako se te nepravilnosti u budućnosti mogu izbeći”
O posljednjim izborima u Srbiji, tvitu njemačkog Ministarstva vanjskih poslova, debati u Bundestagu, očekivanjima od izvještaja
ODIHR-a, slučaju u selu Banjska, Kosovu i suradnji dvije države, govori za “Vreme” ambasadorica DR Njemačke u Beogradu.
“VREME”: Na društvenoj mreži Iks njemačko Ministarstvo vanjskih poslova ocijenilo je posljednje izbore u Srbiji kao neprihvatljive za državu koja je kandidat za pristupanje Evropskoj uniji. Što je poruka ove izjave?
ANKE KONRAD: Taj tvit od 18. decembra 2023. jasno se odnosi na preliminarne rezultate izvještaja ODIHR-a koji je na izborima bio prisutan upravo na poziv Republike Srbije. U tom preliminarnom izveštaju su konstatovane neregularnosti tokom izbora. Sada, naravno, čekamo završni izveštaj da bismo videli kakve će preporuke iz njega proizaći. Mi očekujemo – i to je veoma važno – od države koja želi postati članica Evropske unije da takvih nepravilnosti ne bude u izbornom procesu. Sve pojedinosti ćemo znati kada stigne konačni izvešaj ODIHR-a. Ovo nisu očekivanja samo Nemačke, već i svih drugih članica Evropske unije.
Predsjednik Srbije je najavio pismo/elaborat u kojem će obavijestiti javnost o brutalnom miješanju jedne moćne evropske zemlje u naš izborni proces. Mnogi smatraju da je mislio na Njemačku. Slažete li se sa tim mišljenjem?
Kao ambasadorka, ne bavim se spekulacijama. Mogu samo da kažem kako nemam nikakva saznanja o bilo kakvom dopisu ili elaboratu.
U Bundestagu je vođena rasprava o izborima u Srbiji od 17. decembra 2023. Kakvi ste zaključke izveli iz te debate?
Naši poslanici su bili članovi delegacije OEBS-a kao posmatrači izbora u Srbiji. Oni su o svojim iskustvima i onome što su ovde videli diskutovali u Bundestagu. To je bilo potpuno legitimno i, u našem parlamentu, velika tema. Ali još jednom želim da naglasim da će završni izveštaj ODIHR-a – njegovi zaključci i preporuke, pre svega – dati mapu puta za Srbiju. On će ukazati kako se te nepravilnosti u budućnosti mogu izbeći.
Ali da se vratim na Bundestag. Tamo se debate vode u raznim odborima i na razne teme, uključujući izbore u Srbiji od 17. decembra 2023. Sigurno će i predstavnici vlade biti pozvani na razmenu mišljenja sa poslanicima. Ali – kao što vam je poznato – vlada u Nemačkoj nema uticaj na poslanike, niti pokušava da ga stekne. To je naš princip podele vlasti. Za nas je ovo veoma bitno i iz tog razloga ne komentarišemo debate i govore poslanika u Bundestagu. Važno je da takva debata postoji da bi se na kraju došlo do zauzimanja zajedničke političke pozicije.
Više puta ste spomenuli završni izvještaj ODIHR–a. Smatrate li da jedna od preporuka može biti i ponavljanje izbora?
Kako će izgledati te preporuke i šta će u njima pisati, to u ovome trenutku niko ne može da zna. Isključivo je zadatak ODIHR-a da donese te zaključke i preporuke. Ne mogu nagađati kakve će biti te ocene. Za sada imamo preliminarni izveštaj i iz onog što tamo piše daju se naslutiti tematske oblasti završnog izveštaja.
Vlasti u Prištini ukidaju mogućnost plaćanja dinarima. Kakva je tu pozicija Njemačke?
U proteklih nekoliko meseci videli smo napredak kada je reč o odnosu Kosova i Srbije u nekoliko oblasti. Nažalost, videli smo i neke druge događaje koji su u suprotnosti sa procesom normalizacije i koji imaju potencijal da dovedu do porasta tenzija na severu Kosova. Sve što negativno utiče na normalizaciju odnosa Srbije i Kosova ne sme da se događa. I ne treba da bude provokacija ni sa jedne strane. Podržavamo rad Miroslava Lajčaka – to je centralno mesto gde se problematične konstelacije mogu rešiti. Na primer, odluka Centralne banke Kosova je nešto što se na tom nivou rešava. Važno je da se konflikti ne odvijaju na račun običnih ljudi i da se rešenje nalazi u okviru dijaloga dveju strana.
Da li ste i koliko zadovoljni istragom vezanom za slučaj u selu Banjska?
Nismo baš zadovoljni kako teče razjašnjavanje tog incidenta jer istraga nije mnogo napredovala. Očekivali smo više i to ne samo da se pronađu i izvedu pred lice pravde odgovorna lica, nego i da se na slične situacije preventivno deluje kako do njih ne bi došlo u budućnosti.
Cilj Srbije je ulazak u Evropsku uniju. Kako ocjenjujete usklađivanje vanjske politike, ali i vladavinu prava, te položaj medija?
Prilikom približavanja jedne države Evropskoj uniji u fokus dolaze demokratsko funkcionisanje njenih institucija – sloboda govora i druga važna prava i slobode građana. Takođe, tu je i pravna sigurnost. To su elementarne stvari vezane za državno uređenje bilo koje demokratske zemlje. Gde su u Srbiji deficiti u ovim oblastima, svako može pročitati u godišnjem izveštaju Evropske unije o svakom kandidatu za priključivanje. Mi ćemo u nekoliko narednih meseci pratiti napredak u oblasti reforme pravosuđa i medija. Tu imamo čitav set zakona koji su doneti, ali sada se mora raditi na njihovoj primeni. Građani Srbije u svakodnevnom životu moraju imati korist od tih zakona.
Kako ocjenjujete političke i ekonomske odnose Srbije i Njemačke?
Ne treba uvek gledati samo medije, nego i kakva je realnost. Tada možemo da vidimo da Srbija i Nemačka imaju vrlo bliske odnose. Reč je bogatom političkom dijalogu i zajedničkim temama – negde se slažemo, a negde baš i ne. Međutim, možemo da razgovaramo što pokazuje da su naši odnosi čvrsti. Imamo širok spektar saradnje, a po mom mišljenju, naročito je važno da svi ti projekti i kooperacije koje imamo u oblasti obrazovanja, naučno-istraživačkog rada ili razvoja dovode do zbližavanja građana Nemačke i Srbije. Svi ti eksperti, naučnici, učenici, nastavnici i tako dalje, upoznaju se i zbližavaju kroz našu saradnju. To pokazuje bogatstvo zajedničkog delovanja. Upravo to što smo dobro povezani sa ljudske strane, omogućava nam i da razgovaramo o nekim temama oko kojih se ne slažemo.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Iz Brisela su stigle informacije da je predlog rezolucije mogao da bude još gori i da se od Evropske komisije i Evropskog saveta traži obustavljanje pregovora sa Srbijom i uskraćivanje svake finansijske pomoći. Kakav god tekst bude usvojen, činjenica da se u Evropskom parlamentu raspravlja o osnovnim stvarima u oblasti vladavine zakona i demokratije jedne države, ne govori lepo o njoj. I to svi znaju
