Zatvaranje ministarskog kruga

...

Evropske integracije Srbije u najvećoj meri zavise od ministra u Vladi Srbije koji je 2009. godine pred TV kamerama zapalio zastavu Evropske unije. To znaju Antonio Kosta, Kaja Kalas i Marta Kos, koji su u širokom luku zaobilazili Borisa Bratinu tokom nedavnih poseta Beogradu. To zna i Aleksandar Vučić koji je njegovim imenovanjem poslao jasnu poruku Briselu nakon radne večere sa predsednicom Evropske komisije i predsednikom Evropskog saveta.

Možda zato toliko konfuzije prati užurbani proces ispunjavanja uslova za otvaranje Trećeg klastera i dobijanje nemalo novca iz fonda Plana rasta koji su uslovljeni izmenama i dopunama tri medijska zakona, izborom Saveta REM-a i ispunjavanjem preporuka ODIHR-a. Ako su studenti svojim dvonedeljnim protestom ispred RTS-a učinili temu izbora za Saveta REM opštepoznatom, to se ne može reći za sadržaj preporuka za unapređenje izbornih uslova, a još manje za izmene i dopune tri medijska zakona.

PUT DO PAKLA

Suvoparna tumačenja predloženih zakonskih izmena i dopuna sigurno ne bi privukla pažnju šire javnost da se iza njih ne kriju pritajene namere snižavanja dosegnutih standarda slobode izražavanja zavijene u zavodljive formulacije. To objašnjava zašto proces traje već skoro dvadeset meseci i zašto je bilo potrebno da se izređaju čak tri ministra za informisanje i telekomunikacije (Mihailo Jovanović, Dejan Ristić i Boris Bratina) kako bi se stvari pomerile sa mrtve tačke.

Iskustvo državnog sekretara iz vremena usvajanja seta medijskih zakona 2014. godine, kada je Srbija dosegla do sada najviši plasman (54. mesto) na Globalnom indeksu medijskih sloboda Reportera bez granica, uči me da je put do 96. mesta, na kojem se naša zemlja trenutno nalazi, možda bio popločan dobrim namerama. Kao uostalom i put u pakao. Zato širom otvorenih očiju moramo da obratimo pažnju na izmene i dopune medijskih zakona koje su, po navodima resornog ministarstva, “u potpunosti kreirane u skladu sa preporukama Evropske komisije i u skladu sa Medijskom strategijom Srbije”. Uvid u polugodišnju prepisku Brisela i Beograda dao bi nam odgovore na brojne dileme koje proizilaze iz predloženih zakonskih fomulacija od kojih mnoge nisu usklađene sa Medijskom strategijom što dovodi u pitanje i druge argumente.

(RAZ)OSNAŽIVANJE PROFESIJE

Da nije tako, ne bi se izbegavala obavezna javna rasprava koja bi ogolila suštinu sakrivenu iza nekih izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima. Drastičan primer su odredbe koje se tiču pretpostavke nevinosti i izveštavanja o krivičnom postupku koje sužavaju prostor za objavljivanje informacija koje će novinari smeti da objavljuju o istragama i sudskim postupcima. Umesto ispunjavanja zahteva Evropske komisije za dodatnim snaženjem novinarske pozicije, dešava se suprotno – Ministarstvo informisanja i telekomunikacija uvodi nova obezbeđenja i garancije za okrivljene, a na štetu novinarskog izveštavanja. Zato bih voleo da ste videli izraz lica Visoke predstavnice EU za spoljnu politiku bezbednost Kaje Kalas i pogled upućen ambasadoru EU u Srbiji Emanuelu Žiofreu u trenutku kada su joj na beogradskom sastanku ovo saopštili predstavnici civlnog sektora.

Skorašnji protest u Novom Pazaru, motivisan odlukom lokalnih vlasti da putem javnih nabavki dodele novčana sredstva kompaniji “Insajder tim”, izdavaču tabloida “Informer”, mogao bi lako da se prelije i u ostale gradove. Razlog je predloženi sporni član krovnog medijskog zakona kojim se bez unapred preciziranih kriterijuma za odabir, definiciju i ograničenja vrste medijske usluge koje mogu da nabavljaju organi javne vlasti, otvara put za neograničeno finansiranje prorežimskih tabloida. Umesto da je ova oblast već uređena Zakonom o javnim nabavkama, kako to propisuje Medijska strategija, ta odredba će poslužiti vlastima da dodatno uvećaju budžete provladinih medija kojima nije dosta što su u mandatu ministra Dejana Ristića i pomoćnika ministra Dragana Traparića skoro sva sredstava za projektno sufinansiranje na različitim nivoima vlasti usmerena ka prorežimskim medijima. Dokaz su rešenja o raspodeli sredstava kao i programirani sastavi komisija. Kao neželjeni svedok, potpisnik je neuspešno aplicirao za članstvo u čak 29 komisija. Za razliku od medijskih stručnjaka na zadatku – Branimira Grulovića (44 komisije) i Branislava Sančanina (23), koji su po osnovu spornog bodovnog inženjeringa do sredine maja bili u 67 od 87 formiranih komisija za sufinaniranje medijskih projekata! Izvori iz ministarstva kažu da su toliko traženi da ne stižu da se odazovu tako da lokalne samouprave moraju da prave nova rešenja za sastave komisija…

Spornim izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima treba pridodati član koji se nadovezuje na onaj kojim je – ponovo suprotno Medijskoj strategiji i medijskim zakonima – legalizovano posredno i neposredno vlasništvo države u medijima. Dugočekivane zaštitne odredbe koje propisuju donošenje etičkog kodeksa, onemogućavaju nosiocima javnih funkcija, članovima partija i licima u sukobu interesa da budu organi upravljanja izdavača, stižu prekasno i nedovoljne su. Slučaj redakcije Euronews Srbija gde su se novinari ogradili od saopštenja uredništva u vezi sa protestom ispred zgrade RTS-a, govori nam da predloženi novi član ne pruža dovoljno garancija za ovdašnje jačanje slobode izražavanja i medijskog pluralizma.

MINISTARSKI KRUG

Obavezna javna rasprava nije održana ni kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima, koji je u paketu sa ostalim predlozima nacrta zakona prezentovan predstavnicima novinarskih i medijskih udruženja. Na sastanku, koji je vodio savetnik ministra Miloš Garić, prećutano je da je nekoliko dana ranije Vlada usvojila predlog ovog zakona i uputila ga u skupštinsku raspravu. Sumnju rađa i činjenica da se usred procesa za izbor članova Saveta REM menja zakonski tekst koji se odnosi na status Regulatora. Kako znam? Bio sam kandidat za člana Saveta REM koji je zbog nezakonitosti svojevoljno napustio ovaj neregularni proces. Neke lekcije se nikada ne nauče – sada je doskorašnji državni sekretar Garić kandidat za člana Saveta REM iako ne ispunjava odredbe člana 15 zakona, pravnog akta koji se trenutno menja na inicijativu ministarstva u kojem je on još uvek savetnik ministra.

Javna rasprava je jedino održana u slučaju Zakona o javnim medijskim servisima. Doduše, u vreme novogodišnjih i božićnih praznika. Kao da se neko trudio da se što manje zainteresovnih upozna sa oktroisanim rešenjima nametnutim preglasavanjem na sastanku Radne grupe kome je predsedavao ministar Dejan Ristić, koga se retko ko seća na tom mestu, izuzev po defilovanju ambasadora kao najavi njegove diplomatske karijere. Iako se vlast potrudila da promoviše buduće postojanje Ombdusmana u javnim medijskim servisima, to je slaba uteha za odbijanje da se redefiniše sistem finansiranja koji Radio-televiziju Vojvodine i dalje ostavlja na državnom budžetu umesto da se povećanjem takse ide u smeru sistemske nezavisnosti. Kao nekadašnji državni sekretar i kasnije, kandidat za generalnog direktora RTS-a, znam da je trebalo da prođe punih deset godina da bi se promenile odredbe ovog zakona. Drugim rečima, ova šansa je propuštena, sledeća je ko zna kada.

Sve pobrojano dobro znaju u delegaciji EU i misiji OEBS-a u Srbiji na osnovu čije intervencije su nas u resornom ministarstvu udostojili tekstova predloga zakona koje su članovi radnih grupa tek tada videli. Toliko o inkluzivnosti i transparentnosti postupka u kojem smo zamoljeni da naknadno pošaljemo komentare izmene i dopuna. Deluje utešno ako se uporedi sa Zakonom o oglašavanju, koji je deo Medijske strategije, za koji smo iz medija saznali da ga je usvojila Vlada.

Ako se već toliko kasnilo, trebalo je u Zakonu o javnom informisanju i medijima menjati i odredbe koje se odnose na projektno sufinansiranje i transponovati odredbe Akta o slobodi medija. Ovako, sve je pomalo nezakonito, nedorečeno i netransparentno.

Možda je i to dovoljno da bi Nemanja Starović, ministar za evropske integracije, na polju medijskih zakona dobio zeleno svetlo iz Brisela. Starović je nekadašnji autor paradržavnog Centra za društvenu stabilnost, koji je producent video-paškvila što služe za obračun sa neistomišljenicima iz medija. Tu se negde ovaj ministarski krug ranih radova i zatvara – od paljenja zastave EU do pretnji istraživačkim novinarima od kojih se niko nije ogradio.