Zaštita pandemijskog profita

Sa ovogodišnjim jesenjim migracijama ptica i širenjem straha od ptičjeg gripa, proizvođači zaštitnih medicinskih sredstava počeli su borbu za izuzetno isplativo tržište koje se iznenada otvorilo u svim zemljama na putevima ptica selica. Deo te tržišne borbe je prošle nedelje dospeo u javnost kada se pojavila afera sa nano-maskama. Beogradski mediji su počeli da sumnjaju zašto preduzeće „9. septembar“ iz Gornjeg Milanovca prodaje pakovanje sa tri nano-maske po ceni od samo 140 dinara, što je 25 puta jeftinije od cene nano-maski na Zapadu. U međuvremenu je ovo preduzeće Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije podnelo zahtev da se nano-maske puste u promet kao medicinsko zaštitno sredstvo, u nadi da će to odagnati sumnje u kvalitet njihovog proizvoda. Međutim, prema odredbama Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima i odgovarajućim dokumentima Evropske unije, Agencija je u kratkom roku od svega šest dana odbila ovaj zahtev.

„Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije odbija vaš zahtev kao nenadležna i predlaže da se ovaj zahtev rešava prema propisima kojima se uređuju proizvodi za ličnu zaštitu“, piše u saopštenju koje je potpisao prim. mr ph. Tomislav Solarović, direktor Agencije. Ovo saopštenje je izazvalo buru reakcija, a pošto je u apotekama već bilo prodato 50.000 nano-maski, čitav slučaj je naprečac okarakterisan kao velika nano-prevara. Međutim, izgleda da je u svemu tome reč o proceduralnim problemima. Očigledno da je zbog velike potražnje preduzeće iz Gornjeg Milanovca preuranjeno pustilo u promet svoj proizvod, bez potpune dokumentacije, ali pošto Agencija zapravo nije preuzela nadležnost, ostalo je neutvrđeno da li su maske zaista lažne. Inače, ni Agencija, niti ijedan drugi organ nije zabranio upotrebu nano-maski. „Mi smo žrtva uvoznih lobija“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Tomislav Petrović, direktor preduzeća „9. septembar“ iz Gornjeg Milanovca. „Naše epidemiološke maske su u januaru 2005. bile na testiranju u Institutu za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Beograda. Oni su to nosili mesec dana i u septembru dali pozitivno ekspertsko mišljenje“, kaže Petrović, dodajući kako je njihovo preduzeće od Slovenačkog instituta za standarde i merenje dobilo standard ISO 13485:2003 za razvoj i proizvodnju medicinskih sredstava.

EPIDEMIOLOŠKA MASKA: Virus tipa H5N1 se za sada prenosi samo sa ptice na čoveka, ali prema predviđanjima Svetske zdravstvene organizacije očekuje se da će u kontaktu sa virusom humanog gripa H5N1 mutirati u oblik koji će se prenositi sa čoveka na čoveka. Taj trenutak će označiti početak pandemije, to jest širenja bolesti na čitavoj planeti. Sve svetske laboratorije se odavno nalaze u pripravnosti, tako da će razvoj vakcine početi odmah posle mutacije virusa, ali ona ne može biti razvijena u potonjih šest meseci. Tokom tog perioda jedina adekvatna zaštita od zaraze biće nano-maske. Uz pomoć kombinovanog sistema za filtraciju vazduha koji koristi nanočestice i obične hirurške filtere, ove maske mogu da zadrže i tako male mikroorganizme kao što je virus ptičjeg gripa.

„Dok izdiše vazduh, čovek u svoju okolinu izbaci na milione sitnih kapljica sluzi u kojoj se nalaze razne klice, kako bakterije, tako i virusi“, kaže u razgovoru za „Vreme“ dr med. Radmilo Petrović, epidemiolog. „Zato su počele da se upotrebljavaju takozvane hirurške maske koje se danas koriste u svakoj bolnici. Njihova osnovna namena je zaštita od unutra ka spolja, ali su se tokom epidemija hirurške maske koristile i u suprotnom smeru. Jednu sličnu masku nosio sam 1972. godine tokom epidemije variole vere. U nedostatku finijih oblika zaštite, hirurške maske su sve donedavno bile pravljene isključivo od gaze. Pore na medicinskoj gazi nisu u dovoljnom stepenu fine, njihova širina je jedan milimetar, ali zbog toga što se izrađuju u više slojeva, hirurške maske uspevaju da pruže određenu zaštitu. No, sa pojavom nanotehnologije, taj standard je prevaziđen. Uz pomoć nano-maske, čovek se prvi put sasvim može zaštititi od ulaska tako malih mikroorganizama kakav je virus gripa. Nano-maske koje su korišćene u Hong Kongu uspele su da zaustave epidemiju sarsa“, objašnjava Petrović.

Nano-filtere obogaćene česticama srebra razvila je američka kompanija EFP (Emergency Filtration Products). Ova kompanija je nano-filter registrovala kao svoj patent, ali ona nije jedini verifikovani proizvođač nano-maski u svetu. Tokom epidemije u Hong Kongu kompanija „Linkason enterprajz limited“ otkupila je licencu od američkog proizvođača i na dalekoistočnom tržištu prodala više miliona nano-filtera. Upravo filtere koje proizvodi „Linkason“ preduzeće „9. septembar“ iz Gornjeg Milanovca uvozi u Srbiju i Crnu Goru, ali ih potom ugrađuje u svoj proizvod registrovan pod nazivom epidemiološka maska. U „9. septembru“ ističu da je reč o domaćem proizvodu čija proizvodnja nije skupa. „Materijal nabavljamo direktno od proizvođača, ali mašina koja pravi maske je domaće proizvodnje“, objašnjava Tomislav Petrović, zašto je cena epidemiološke maske u Srbiji samo pola dolara. „To je proizvod nekoliko decenija iskustva, a sa njim smo otišli dva koraka ispred drugih. Mi smo malo srpsko preduzeće koje je orijentisano na izvoz. Oko 80 odsto naše bruto proizvodnje u mašinama i oko 40 odsto u medicinskim sredstvima izvozimo u više od 30 zemalja sveta. Ali, zato što smo jeftiniji od drugih postali smo meta drugih uvoznika. Svi hoće da uđu u taj posao“, tvrdi Petrović.

VETERINARI BEZ ZAŠTITE: Epidemiološka maska sastoji se od tri sloja – dva spoljna sloja su izrađena od netkanog poliopropilenskog materijala, a među njima se nalazi nano-filter uvezen iz Hong Konga. Strani proizvođači prodaju maske sa zamenjivim nano-filterima, tako da se ova maska može koristiti više puta, ali to nije slučaj sa proizvodom iz Gornjeg Milanovca. „Ova epidemiološka maska je za jednokratnu upotrebu“, kaže epidemiolog Radmilo Petrović. „Najispravniji princip u zaštiti je princip jednokratne primene. Maska se lako postavlja ili skida pomoću elastičnih gumica koje se stavljaju iza uha. Masku treba nositi u svim prilikama gde postoji rizik od kontaminacije, u zatvorenim prostorijama, javnom prevozu ili drugim mestima javnog okupljanja. Posle nekoliko sati masku treba zameniti novom, zbog moguće zasićenosti filtera, a upotrebljenu masku ubaciti u plastičnu kesu, pa u kontejner za medicinski otpad“, objašnjava Petrović.

Prema tvrdnjama proizvođača, filtraciona moć nano-filtera u epidemiološkoj maski iznosi oko 99 odsto. „Ove maske imaju mehanički efekat, ali je za zadržavanje virusa presudan efekat pseudopotencijala“, kaže u razgovoru za „Vreme“ dr Blažo Novaković, inženjer, koji se godinama bavi nanotehnologijom. „Filter je obogaćen nanočesticama veličine 0,1 nanometar. To su joni srebra koji imaju pozitivan polaritet, tako da su sve suprotno naelektrisane čestice uhvaćene u njihovu potencijalnu jamu. Pošto su virusi i bakterije negativno naelektrisani, joni srebra postaju njihovi gutači. Zato nano-filteri imaju izuzetno antibakterijsko dejstvo“, objašnjava Novaković. On dodaje da se u tehnološkom procesu proizvode čestice sa povećanom površinom, kako ne bi došlo do zasićenja potencijala. „U jednom kubnom metru vazduha u proseku ima 450 čestica prašine, koje bi zasitile jone srebra, tako da proizvodnja mora biti u takozvanim kosmički definisanim uslovima. U prostorijama koje zadovoljavaju te uslove javlja se samo jedna čestica prašine po kubnom metru“, kaže Novaković. U preduzeću „9. septembar“ kažu da oni prilikom proizvodnje epidemioloških maski ne potenciraju značaj mikrobioloških uslova, s obzirom na to da se maska stavlja na usta koja su puna bakterija i virusa, ali da se izuzetna pažnja poklanja „kosmički definisanim“ uslovima pri ugradnji filtera.

„Srbija ne bi trebalo da brine da li će nano-maski biti dovoljno. Zbog opasnosti od ptičjeg gripa, mi smo zatražili od snabdevača avionsku isporuku, a proces proizvodnje smo ubrzali. Sada umesto 10.000 maski za 24 sata možemo da proizvedemo 18.000. Posle je u javnosti krenula hajka na naš proizvod. To je dostiglo takve razmere da je jedna inspekcija Ministarstva zdravlja počela da zaplenjuje sve naše proizvode. Kasnije su se izvinjavali zbog te greške. Ministarstvo poljoprivrede je u međuvremenu od nas poručilo 4000 zaštitnih kompleta za veterinare, ali je umesto nano-maski uzelo obične četvoroslojne maske“, kaže Tomislav Petrović, naglašavajući kako su upravo oni kojima preti najveći rizik na taj način nedovoljno zaštićeni. Posle svega, samo je to izvesno. Veterinari na terenu su bez adekvatne zaštite, a ako nadležni organi ne budu definitivno ustanovili da maske iz Gornjeg Milanovca jesu ili nisu odgovarajućeg kvaliteta, bez zaštite bi mogao biti i ostatak stanovništva. Ko će u tim uslovima ostvarivati profit na tržištu straha od zaraze, bolje je ne predviđati. Upravo zato ovaj slučaj mora dobiti svoj epilog, ma kako Srbija bila društvo koje nikakve maske ne mogu zaštititi od afera.