Foto: M. Milenković
Sva tri MiG-a 29 Vojske Srbije, koja dugo nisu letela zbog kvarova, poletela su 20. oktobra iznad Batajnice. Kako? Tako što su motori iz "doniranih" MiG-ova 29 prebačeni u njih, a njihovi odvezeni u Rusiju na remont
Formulisana kao „Prikaz dela operativnih sposobnosti Vojske Srbije povodom 73. godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu“, pompezno je najavljena i ispraćena vežba na aerodromu Batajnica. Njen cilj je bio da se pokažu avioni MiG-29 donirani iz Rusije, a usput i prikaže model opremanja vojske po tipu „1500 vojnika“, sa novim naoružanjem, sredstvima i opremom.
UNIFORMA NA REVERS I TRANSPARENTNI OKVIRI: Sve bi to bilo dobro da ne postoji ono „ali“. A to je pitanje šta je novo prikazano pošto prosek starosti aviona, vozila i oklopnjaka (sa sve par komada „Miloša“ i „Lazara“ koje prikazuju po vežbama kao Romi mečku po vašarima) iznosi 29 i 30 godina. Vojska jeste bila u novim uniformama i čizmama, oni u prvim redovima držali su heklere i sve je to bilo primamljivo za kamere i fotoaparate, no kada se zagrebe ispod površine, vidi se da ništa nije bajkovito kao što se prikazuje.
Prvo, kako sakupiti jedinicu od 1.500 dobro opremljenih i obučenih ljudi na jednom mestu, u realnoj situaciji, „spremnih da prime prvi udar“ kako to reče predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kad se zna da jedna brigada (pa i Specijalna) nema toliko ljudi, uključujući kuvare? I kako ih zaista opremiti kad se zna da vojska kuburi sa finansijama? Izvesna je jedna stvar: učesnici „Slobode 2017“ dovedeni su iz raznih garnizona širom Srbije, a nakon vežbe morali su razdužiti uniforme, čizme i naoružanje. Novinari koji su se duže zadržali na Batajnici u to su se mogli uveriti gledajući, nekoliko sati posle vežbe, autobuse sa natpisima raznih gradova i u njima vojnike koji nisu bili u onim „ganc novim“ uniformama.
Drugo, oružje je posebna priča. Puškama hekler mogu da se pohvale samo neki manji delovi Specijalne brigade. Trebalo je, naime, da se tokom ove godine dobiju izvesne količine belgijskih pušaka FN hrestal („najbolje u svetu u svojoj kategoriji“), ali iz nepoznatih razloga nisu stigle, što je priznao i sam Vučić najavljujući da će doći u martu. Niko iz vojske nije se potrudio da objasni zašto kasne. Zapravo, možda su i hteli, ali postoji striktna zabrana ministra Aleksandra Vulina, koja uključuje i zaposlene u Upravi za odnose sa javnošću, da novinarima kažu bilo šta bez odobrenja njegovog kabineta. Prema onom što se zna, te puške herstal su namenjene Specijalnoj brigadi, tako da nije poznato da li su naručene veće količine i da li će doći do preraspodele po ostalim brigadama.
Vučić nije propustio da u govoru pohvali automatsku pušku sa izmenjivim cevima prema kojoj su vojnici s pravom skeptični, inače novi proizvod „iz kuhinje“ Jugoimporta SDPR. Istakao je da je njom oduševljen i ruski ministar Sergej Šojgu, ali da je počasni gost na „prikazu“ imao i zamerku zašto okvir puške nije napravljen od providnog materijala, „da bi vojnik znao koliko mu je metaka ostalo“. Znajući servilnost vodstva SDPR prema Vučiću, nema sumnje da će im sad glavni projekat biti izrada okvira od providnog materijala.
VELIKI PRETOVAR: Kada je reč o glavnoj atrakciji, zbog koje je „prikaz“ i organizovan, na pisti je stvarno bilo šest aviona MiG29 koji su stigli iz Rusije, a tri od ranije u Vojsci Srbije poleteli su posle dužeg vremena. Pošto su novinari saznali da je jedan od „doniranih“ MiG-ova iz administrativnih razloga odmah ubačen u transportni avion koji ih je dovezao, vojska i Ministarstvo odbrane su ipak pronašli rešenje da pokažu šest tipova ovog aviona na pisti i javnost „uvere u snagu naše avijacije“. Naime, taj šesti avion – da bi se izbeglo plaćanje poreza – trebalo je, prema ruskim zakonima, da samo dotakne tlo neke države da bi zvanično bio izvezen i morao je odmah da se vrati. A umesto njega, na pistu je dovezen i postavljen očerupani MiG29, evidencione oznake 18101, koji nije poleteo od 2010. jer je otada „čerupan“ – delove su stavljali na ostale pošto nije bilo novca za nabavku novih. I tako je „vuk bio sit, a koze na broju“ – ako smo od Rusa dobili šest, ima da ih na pisti bude šest.
Tri aviona Vojske Srbije dugo nisu leteli – bili su pokvareni – u petak su ipak poleteli. Kako? Tako što su motori iz „doniranih“ MiG29 prebačeni u njih, a njihovi su, sa sve onim iz „očerupanog“ odvezeni u Rusiju na remont. Nema tu ništa sporno: to je zapravo za pohvalu jer je nađeno dobro rešenje da Srbija opet ima adekvatnu zaštitu svog neba po međunarodnim propisima („Air policing“), pošto su svi MiG21 prizemljeni zbog isteka resursa. Sporno je, međutim, zašto to nije saopšteno. Razlog može biti samo jedan – politički marketing, da se stvori uvid u „jaku avijaciju“.
Na Batajnici je posle dužeg vremena nebom „špartalo“ i pet zastarelih lovaca-bombardera „orao“, uključujući i onaj ofarban u crno-bele boje, kojim je na aeromitinzima nekad bravure izvodio major Miodrag Ristić, a koji pet godina nije poleteo. Svi su, dakle, nekako popravljeni.
Najveća i bez premca najuzbudljivija tačka bio je vrhunski nastup ruske akro-grupe „Striži“, dok su piloti Vojske Srbije u svojim letovima na više vrsta aviona prikazali ono što je rutinski deo svake letačke obuke i time upotpunili tu „lakirovku“ od vežbe.
Inače, cenu održavanja „Slobode 2017“ Ministarstvo odbrane, po običaju, nije saopštilo, a nije poznato ni da li je njeno održavanje bilo u godišnjem planu.
DUG PUT DO BATAJNICE: Prema podacima Ministarstva odbrane, za praćenje vežbe bilo je akreditovano 86 redakcija i gotovo 300 novinara. Oni su, posle kontradiverzionih provera u zgradi SIV na Novom Beogradu, u tri prepuna autobusa nešto posle 9 časova krenuli prema Batajnici i to čudnom rutom, tako da je putovanje trajalo duže od sat: autobusom 706 sa Novog Beograda stigli bi do Batajnice i vratili se nazad u istom vremenskom periodu.
Kada su novinari konačno stigli na aerodrom, bili su potpuno izolovani od ostalih gostiju i vojnog vrha, tako da nije moglo biti uobičajenog ćaskanja. Neko je očigledno procenio da na taj način mogu da procure informacije… Inače, među onima sa karticama PRESS oko vrata bilo je dosta ljudi koji se nikako ne bi mogli svrstati u novinare i koje niko od kolega nije poznavao – uključujući nekolicinu penzionisanih oficira.
Posle ceremonije primopredaje aviona, Vučić je došao da odgovara na novinarska pitanja. Za neka se „iz aviona“ moglo videti da su naručena. Najbolje od svih svakako je ono koje uz udvorništvo najbolje ilustruje i potpuno neznanje o sistemu odbrane. Pitanje je glasilo – „a zašto se ovakve vežbe ne organizuju češće“.
Vučić je u svom govoru pomenuo da je na aerodrom došlo da posmatra vežbu 11.500 građana, jer ih je toliko prošlo kroz kontradiverziona vrata. Predstavnici Ministarstva odbrane su, pozivajući se na podatke policije, rekli novinarima da je tu 20.000 građana. Ako i oni i Vučić govore istinu, onda ima razloga za zabrinutost – kako je 8.500 građana ušlo na aerodrom bez pretresa?
I jedan i drugi podatak su, međutim, preterani. Sa prostorom za binu sa zvaničnicima, onim za novinare, sa zaštitnom zonom, na Batajnicu nikako nije moglo stati 11.500 ljudi, a pogotovo ne 20.000.
Mnogo je „ako“ u slučaju Generalštaba, ali bi taj slučaj mogao da prodre do samog dna režima i predsednika Vučića koji se opet igra boga pomilovanja, piše „Vreme“ u naslovnoj temi novog broja
Ako se Selaković ili Vlada ne pozovu na ministrov imunitet, ako se nešto ne desi postupajućim tužiocima i njihovim porodicama, ako glavni tužilac TOK a Mladen Nenadić ne odluči da će TOK da “batali” ceo slučaj ili se zadovolji da sve ostane na ministru Selakoviću, ako vlast ne uspe da uguši tužilaštvo ili blokira njegov rad, ako policija i drugi državni organi budu postupali po nalozima tužilaštva, moguće je da će se predmet “Generalštab” probiti do samog “srca tame”, odakle je i potekao
Data i najavljena pomilovanja po službenoj dužnosti, svedoče o bojazni da pravosuđe neće biti poslušno. Predsednik Srbije, po svemu sudeći, nije svestan da oslobađanjem od krivičnog gonjenja posredno priznaje da ne veruje pravosuđu jer zna da je do sada na pravosuđe moglo da se utiče s vrha, ali da je odnedavno uspešnost takvog patronata neizvesna, i da bi krivica pomilovanih u redovnom postupku bila dokazana. Inače, posredi je očigledna zloupotreba
U menjačnicama godinama nije bila veća gužva nego ovog decembra, a jagma za evrima i dalje tinja. Uzrok je neizvesnost povodom posledica do kojih mogu dovesti sankcije Nisu. Dok režim krivi narod i medije za paničenje, razloge navale ljudi na devize treba prvenstveno tražiti u neodgovornim porukama Aleksandra Vučića i guvernerke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković, javnosti
Iz revizorskog ugla, najveći propust u upravljanju gradom u poslednjih nekoliko godina jeste odsustvo funkcionalnog sistema upravljanja. Ne postoji jasna i dosledna veza između postavljenih ciljeva, planiranja i stvarne potrošnje budžetskih sredstava. Učinak se gotovo uopšte ne meri, ne prati se da li je utrošeni novac dao očekivane rezultate, a upravljanje rizicima praktično je zanemareno. Na to se nadovezuje činjenica da se na gotovo svakom koraku krše zakoni i propisi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
