Miodrag Vasović je, pored temelja buduće crkve, klek’o prema delu dužno, po vlaknima presečenog panja i video čudo, lik sveca. Na licu mesta, uz pomoć Biblije za decu, utvrđeno da se ne radi o arhanđelu Gavrilu, pa se došlo do toga da bi to morao biti car Lazar, jerbo je tuda najbliži put za Kosovo, a i lik ima bar 55-60 godina
Na istočnim padinama Kopaonika i jugozapadnim obroncima Jastrepca, u Topličkoj kotlini, kako stoji u informaciji za zainteresovane i radoznale, 50 km dalje od Kruševca, prostire se nerazvijena i jošte i depopulaciona opština Blace. U mestu pet, u opštini 15.000 stanovnika. Niko nije verovao, bili otpisani, ali radili, pa na vlasti DOS. Predsednik Nebojša Milosavljević (DS) veli da su Blace poznate po pesniku Radu Draincu, Topličkom ustanku, i šljivi, šljiva ove godine podbacila ali imaju rezerve rakije. Šta imaju još, imaju mlekaru koja je imala najsavremeniju tehnologiju u Evropi, najsavremeniju destileriju alkoholnih pića koja ne radi šest godina, Dom kulture, koji nema niko, bioskop, sportsku halu, najveći autootpad na Balkanu, imaju i najviše studenata po glavi stanovnika, takoreći jedan na jedan, preko 5.000 tu su Filozofski i Ekonomski fakultet Univerziteta u Prištini, Viša poslovna škola u Kosovom Polju, sve funkcioniše, i redovni i samofinansirajući, svaki dan neko doktorira. Imaju resurse, infrastrukturu, ljude, prošlog meseca bile ovacije na ozbiljnu muziku. I na sve to dogodio im se svetac, pored temelja buduće crkve, na delu panja, ukazao se lik koji ne može biti drugo do svetac. Narod masovno dolazi, klanja se, prilaže, neko čudo jeste, pitanje je samo da li užeg ili šireg značaja, još samo da se crkva i struka izjasne, da ne ispadne da manipulišu.
K’O ŽENE TORTU: Kilometar i nešto iznad Blaca, selo Vrbovac, do uzvišenja, vele, jako nasut put, temelj, iliti coklo, buduće crkve, do njega dvadesetak starijih hrastova. Među drvećem, letvama, ograđen prostor, ostavljen ulaz, klupa, na njoj sveće, kartonska kutija za priloge, fotokopirana fotografija „Svetog čoveka iz Vrbovca kod Blaca“, na njoj žiro-račun, poziv na broj, internet adresa… U ograđenom prostoru veliki hrast, takoreći dupli, sa dva stabla, pod njim naslagane kamene ploče nagorele od sveća, na letvu prikačene uramljene ikonice, krst, priloženi ručni radovi, peškiri, paradajz (jedan), „smoki“, šećer, bombone, rukoveti cveća, metalna kutija od „feta“ sira puna novca, da je do kraja dešifrujemo, „meki masni sir“… Pod ikonicama centralni eksponat sa lanenim peškirom i jabukom; na delu panja, sečenim vertikalno, formiran lik, čelo, nos, ono što bi trebalo da bude kosa, kora hrasta prikucana sa dva eksera…
Priča Miodrag Vasović, rukovodilac radova na izgradnji crkve, 1. jula počeli radove na temelju, dolazio vladika niški Irinej da osvešta, napunili temelj, pripremali daske, sređivali okolo za liturgiju koja je bila 26. jula, kada se na tom mestu održava Sabor svetog Arhangela. Dan pred liturgiju uzeli da sklone panj koji je bio pored temelja, metar visok, metar i po u prečniku, srce pojeli kiša i vreme. Kako je panj bio velik, sekli ga na komade i bacali u otpadni materijal. Isekli ga na osam delova, dužno, on, Bratimir Čomagić, koji je ovde, i još jedan. Kad su završili, sednu, samo što su seli spadnu ikonice sa letve na hrastu, premeste ih na krst na temelju. Sutradan, na dan liturgije, kao predsednik Odbora za izgradnju i glavni izvođač radova, izađe ranije da zalije temelj, uzme komad panja da sedne, da se odmori, ali ne sedne, nešto mu nije dalo, ode do temelja, prekrsti se, vrati, pogleda, panj nije isti, nešto mu deluje, nije kakav je bio, priđe, počne da zaviruje, klekne prema panju, i pokaza mu se lik, tu bude zbunjen, više od radosti nego od čuda, šta će, pozove komšije koje su bile u blizini, dođe jedan inženjer, kaže, nema problema, lik sveca.
Onda pozove protu Sretena, brzo dođu, sklone panja u ’lad, istog dana obaveste vladiku, da dođe, njegovo je što ne dolazi i što nije doš’o, prota rek’o da je svetac, ali da nije stručan da analizira, da li je knez Lazar, da li sveti Sava… Narod počeo da dolazi aktivno od Ilindana, bude ih ’iljadu na dan, dođu, pogledaju, prekrste se, poljube lik, ostave prilog, sa svih strana, iz Niša, Kuršumlije, Smedereva, Pančeva… Ovde bila crkva od davnina, jedan čovek iz Vrbovca hteo da seče hrastove, noću mu se javio lik svetog Arhangela Gavrila, rek’o da ne seče, ali on odsek’o, i na licu mesta se šlogir’o, dok nije umro bio šlogiran, on je ovaj plac sa hrastovima poklonio crkvi i od tada se tu slavi sveti Arhangel. Uključuje se Čomagić, da ne mistifikuje, ništa nije sanj’o, niti mu se šta priviđalo, pitaju, što su seckali panj, bio ogroman, nisu mogli odjednom, nego k’o žene tortu, odsečeš pa baciš, vladika nešto ćuti, ali sami će da zaštite lik, da ga urame, stave staklo da ne zakisne, Mikan upada da je tu od jutra do mraka, od kad ga je pronaš’o ljudi dolaze, sve je obavestio, odavde ne mrda, a kako se tumači, većina na svetog Savu, neki na kneza Lazara, svi ga tumače na dobro, da ovo treba da postane veliko svetilište, veliko sveto mesto, svi kažu, a i on kaže, da je ovo sveto delo, jedna opomena da se vratimo veri i bogu, a svi treba da dođu i vide, da se uvere u istinu, da pomognu da se izgradi ova lepotica, kako je nazvao hram posle ovoga sa panjem.
ZADATAK NARODA: Namernici pristižu, čuli da se pojavila glava čoveka, došli da vide, doveli i decu, valjda će pomoći za zdravlje i život, neko predskazanje jeste, neka viša sila, tako smatraju, vele da je ovde bila crkva, pominju Lazara, zna se da se ne zna gde mu je glava, možda je ovde u nekoj rupi. Neka viša sila jeste, neki božji znak, sve smo upropastili, samo nas viša sila može izvesti na put… Do ograđenog prostora svetovne ponude, na prostirci plastično cveće, maramice, plastični pištolji, peškiri, ukosnice, u plastičnim buradima sa ledom, hladno pivo, „fanta“… Tu je i narandžast, reklo bi se parkovski, sto sa klupama. Teče diskusija na zadatu temu. Predsednik opštine Nebojša veli da je ovo prva crkva u Toplici od onog i velikog Drugog rata, to je veliko za ovaj kraj, posle ovog proviđenja bespogovorno je govoriti koliko će to ljude vratiti veri, značajno je šta će autoriteti i stručnjaci da kažu, još se nijedan nije javio, strategija je da se crkva i vlasti usaglase sa tim, da ne ispadne da je neko izmanipulisan. Bratimir će da je ovde sigurno bila crkva, istoričari vele i utvrđenje, još iz doba Lazara, predsednik potvrđuje, pita, je l’ može ovo na prvu stranu. Pređoše na vodu i struju, ima da se obezbedi. Mikan se pita kako baš njemu da se desi da bude na čelu izgradnje crkve i još da otkrije sveca.
Mikan zna i da je ovuda bila najkraća komunikacija između Kruševca i Kosova, uz predsednikovo da je to dobro i da sigurno idu na prvu stranu „Vremena“, nastavlja, pričala mu baba, a babi njeni, ovuda pošla carica Milica i tu saznala za Lazarevo pogubljenje, nosila i blago, da ne bi palo Turcima u ruke bacila ga u jezero, sad su to šumarci, ali jezero imalo veliku, veliku dubinu, tu nađene i kosti mamuta, sad su u muzeju… Predsednik nastavlja da daje svoj doprinos; proviđenje jeste, ali ga treba dešifrovati na pravi način, niko ne zna kako su izgledali ni sveti Sava ni knez Lazar, zadatak naroda je da ponuka struku koji je svetac u pitanju, on se ne slaže da je to, kao što vele, sveti Arhangel, zaštitnik buduće crkve. Na to Bratimir otvara veliku knjigu, Bibliju za decu, pokazuje da se arhangel predstavlja kao mlad čovek, eto, nastavlja predsednik Nebojša, a ovaj njihov ima bar 55- 60 godina, samo na osnovu konstitucije lika možeš da proceniš i inteligenciju i karakter, proviđenje je i da vidiš da je to knez Lazar.
FRAPANTNA SLIČNOST: Mikan odlazi da u crvenu svesku upiše priloge pristiglog naroda, pomaže i žena sa svežnjem priznanica, dodavač piva – koji zna za ženu koja je bila poluklinički mrtva, usnila, zakopala bravlju glavu pod hrast, ustala i rodila muško dete – pokazuje znak ispod lika, pita, je l’ ovo čovek, konjska glava, rep pozadi, prelazi na pruge u gornjem delu panja, Bratimir kaže da je to od testere, predsednik će da i to treba dešifrovati, da treba biti maher za dešifrovanje… videti da li to ima uži ili širi značaj, evo, ljudi neprekidno dolaze, okreće se reporteru „Vremena“- prva strana. Otvara belu fasciklu, vadi sliku sveca, broj „Vremena“ na kojoj je na prvoj strani Bogoljub Arsenijević Maki, upoređuje, ponavlja, prva strana, Čomagić gleda, frapantna sličnost, zaključuje.
Mikan objašnjava pridošlicama kako se desilo, baš njemu da padne, ovi se krste, ponavljaju, Gospode Bože. Pristiže i Grada Petrović, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti, vele veliki stručnjak i autoritet, rodom iz Blaca, na odmoru. Kazuje da je u staro vreme okolo bilo bogomolja, pa i na ovom mestu. Što se tiče ovog događaja, većih zagonetnosti ne bi smelo biti, postoje eksperti, srećna je okolnost da su se u jezgru hrasta dogodile promene koje su formirale lik koji je jasno svetački, sa jasno izgrađenim profilom, sa tim namrgođenim čelom, sa tim nosićem koji je malo oštar, sa tom korom koja ima ulogu mekanih delova na anatomiji glave… Koincidencija je da se lik pojavi baš na ovom mestu, na mestu bogomolje, a da li je to slučajno, u prirodi ništa nije slučajno, a ako je tako, to treba sačuvati i ispoštovati, a on se nada da će to narodu, u ovim teškim vremenima, doneti samo blaženstvo i olakšanje da nije sam, da Svevišnji misli na njega. Uostalom, profesor će, u religiji dva i dva nisu četiri.
Narod i dalje dolazi, jedan od očevidaca kazuje da je, kad su sekli žilu panja, išla voda, trojica ruke da operu, jedan od Barbatovca drži slovo, po njemu, Lazar nije bio svetac, samo car, ovo je Isus Hristos, sto posto, vele da je Lazar, ali nije, Isus, kad je sa’ranjen im’o takvu kosu, kad je razapet, gled’o slike…
Biće tome više od dve godine, baš na Tucindan, 5. januara 1999, u Gornjoj Kamenici kod Valjeva, dete Saša Milosavljević, od tačno 21 godinu, kao svako srpsko dete uzeo da nacepa drva. Drva nasečena u Staparu, mestu gde su partizani zapalili crkvu kao četničku, domaćin tu ima malu šumu, ali kad god ode sekao puna kola i grejao se celu zimu. I te godine tako bilo. I dete Saša cepalo drva, cepalo, i naiđe na kladić koji se nije dao, udari, sekira se odbije, opet, pojave se varnice, svetlost, zagleda, ugleda lik, poljubi ga, uzme cepanicu i unese u kuću. Domaćin obavesti popa, pop vidi kak’a je stvar, odu hitno kod vladike Lavrentija u Šabac. Kako su nam tada govorili sveštenik Čeda Simić i domaćin Slavko Milosavljević, vladika je uzeo lupu, analizir’o i doslovce rek’o: „Ako je dar prirode, a i priroda je Bogom dana, moguće je da iščezne, ako je od Boga, sigurno će se uskoro prikazati nekim čudom, izlečenjem i tako te stvari“… još rek’o, „Podočnjaci su original svetog Vasilija Ostroškog“… Po vladikinom savetu osveštaju cepanicu i sa litijom je prenesu u crkvu u Donjoj Kamenici. Naprave i staklenu posudu, izlože je, crkva koja je služila samo o praznicima otvori svoje dveri svaki dan. U srcu drveta, santimetar sa dva, mogla se videti belina, koja je sekla godove, sa crnom linijom koja je čitana kao brada svetitelja. Narod dolazio, sa svih strana, klanjao, prilagao, čak iz Berlina dolazili da snime na kasetu. Narod tumačio da će nešto biti, da će se „prokazati“. S proleća došla ona NATO nesreća, posete se proredile, a i lik na cepanici izbledeo.
Za razliku od kameničkog Vasilija, lik koji je primljen kao svetački je baš golemiji. Uostalom, panj ko zna kad posečenog hrasta im’o preko metar u prečniku. I rupa u njemu, od istrulilog središta, imala bar metar. Panj, zbog veličine, sečen dužno. Ono što predstavlja lik ima nekoliko desetina santimetara. Profil lika je jasan, čelo, nos, oko, brada, pa i prikucana kora hrasta koja predstavlja kosu. Za razliku od Kamenice, u Blacu nemaju saradnju crkve, jeste mesni prota bio na licu mesta, ali se proglasio nekompetentnim, vladika niški Irinej se nešto ne javlja. Ali za razliku od Kamenice, tu je lokalna vlast, kojoj je belodano jasno da je proviđenje u pitanju. Ako je tako, uz pripadajući narod, poznatu i nepoznatu istoriju, za očekivati je da će svetac iz Blaca biti definitivno dešifrovan kao knez Lazar. Mada lokalni predsednik Milosavljević insistira na „stručnom“ tumačenju, stručno će biti ono što narod vidi i oseća. Jedino ako u Ministarstvu kulture, baš kod ministra Lečića, gde predsednik Blaca, drugim povodima, ima zakazano ove nedelje, ne kažu drugačije. A i ta struka će nešto kaže, predsednik nas je informisao da će im izložiti slučaj svog sveca.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
