Sredinom avgusta grupa američkih „haktivista“ (hakera i aktivista), koji čine organizaciju „DC Leaks“, objavila je više od 2500 fajlova i na stotine internih dokumenta organizacije Open Society Foundations (OFS), čiji je osnivač i predsednik 86-godišnji milijarder Džordž Soroš. Dva meseca ranije, „DC Leaks“ je objavila više desetina dokumenata koji govore o strateškim planovima ove organizacije. U oba ova „curenja“ isplivali su i dokumenti koji govore o donacijama koje je Soroševa organizacija realizovala u Srbiji. Među primaocima ovih donacija nalaze se uglavnom nevladine organizacije, udruženja građana i mediji – među njima i „Vreme“, koje je za projekte iz 2013. godine „Obrazovanje za 21. vek“ i „Građani za medije – Samoregulacija i regulacija u on-line sferi“ dobilo nešto više od tri miliona dinara (26.803 evra po tadašnjem kursu). Osim medija i NVO, na „procurelom“ spisku nalaze se i poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Društvo sudija Srbije, Univerzitet Singidunum – Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), kao i Arhitektonski fakultet u Beogradu. Za posmatrani period od 2010. do 2014. godine Soroševa fondacija je dala ukupno 379,4 miliona dinara, 111.513 evra i 17.716 dolara – sve zajedno nešto više od 393 miliona dinara.
Vest o ovom „curenju“ prvi je objavio „Vladin nezvanični službeni glasnik“ – „Informer“. „Soroš za haos u Srbiji dao skoro četiri miliona evra!“, glasio je naslov. Zanemarićemo fakat da je ovih „skoro četiri miliona evra“ isto tako tačno kao što je prošlogodišnja uplata za porez Željka Mitrovića od 500 miliona dinara bila „skoro pet miliona evra“, i pratimo šta „Informer“ piše dalje: „Najveći deo, gotovo dve trećine tog novca, isplaćen je tokom 2013. i 2014. godine, dakle posle dolaska Aleksandra Vučića na vlast. I iako Soroš novac zvanično uplaćuje za ‘razvoj demokratije’ i ‘unapređenje civilnog društva’, jasno je da su milioni gotovo isključivo namenjeni za urušavanje Srbije kao države i dovođenje na vlast američkih marioneta!“, dodajući da „u interesu javnosti“ objavljuje kompletan spisak „Soroševih plaćenika u Srbiji“.
ATMOSFERA LINČA: Animozitet prema medijima i NVO koje dobijaju stranu pomoć nema samo „Informer“ – deluje da su takvi sentimenti dominantni duž cele vertikale vlasti, od premijera Aleksandra Vučića pa naniže, što se automatski prenosi i na najuticajnije medije. Jedan od najglasnijih u ovoj istrazi „stranih plaćenika“ jeste narodni poslanik Vladimir Đukanović, koji svakodnevno vodi emisiju na TV Kopernikusu, i upravo su NVO i mediji veoma česta tema njegovih glasnih razmišljanja. Ujedno, još od vremena Slobodana Miloševića – a tadašnje „vrednosti“ sve brže i lakše ponovo postaju mejnstrim – NVO i nerežimski mediji bili su bukvalno progonjeni upravo pod optužbom da su strani plaćenici. U takvoj atmosferi stalnih napada, koji, ponovićemo, kreću sa vrha vlasti, dovoljno je objaviti spisak „stranih plaćenika“ i sumu novca koju su dobili, pa da situacija postane još gora.
Par dana nakon „Informera“, tekst o procurelim dokumentima iz Soroševe fondacije objavljuje i „Politika“. Tekst piše Jelena Popadić, koja je krajem 2015. i početkom 2016. imala čitav niz tekstova posvećenih temi „Putevi američkog novca u Srbiji“, objavljujući koji mediji i nevladine organizacije dobijaju američku pomoć: „Nakon izborne pobede SNS-a, civilno društvo zadržalo je uticaj na vlast, a premijer Aleksandar Vučić se sastajao nekoliko puta sa njihovim predstavnicima i isticao značaj saradnje nevladinog sektora i države. Nakon demokratskih promena, mnoge organizacije civilnog društva počele su da se finansiraju ne samo od stranih donacija već i iz budžeta. Jedna od njih je i Nacionalna alijansa za lokalni i regionalni razvoj (NALED), organizacija koja okuplja moćne privrednike i opštine koji joj uplaćuju godišnje članarine a one iznose najviše dve hiljade evra. Upravo je NALED dobio 7,3 miliona dinara od Džordža Soroša za izdavanje sertifikata opštinama sa povoljnim poslovnim okruženjem. Ovo je najveća pojedinačna uplata koja se može videti na spisku Soroševih donacija Srbiji na sajtu ‘Di-Si liks’“, piše novinarka „Politike“ Popadić.
Iz nekog razloga, ona je propustila da vidi da se odmah iznad donacije NALED-u nalazi veći grant – Centar za primenjene evropske studije (CPES) dobio je za „podršku institucionalnom razvoju i redovnim programskim aktivnostima“ 11,3 miliona dinara. Iz nekog drugog razloga, deluje da je i „Informeru“ i „Politici“ promaklo da procurela tabela sa odobrenim donacijama ne obuhvata samo period 2010–2014, već da se u skrivenim (hidden) ćelijama tabele nalazi kompletna lista i onih koji su primili donaciju Soroševe fondacije od 2000. godine. A na toj listi se nalaze i Narodna biblioteka Srbije, Republičko javno tužilaštvo, razna ministarstva (pravde, prosvete i sporta, rada i socijalne politike, finansija, zdravlja, za ljudska i manjinska prava), fakulteti, mediji, nevladine organizacije i pojedinci. Kada pogledamo ovu proširenu listu, najveće donacije dobili su Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje Izvršnog veća AP Vojvodine (82,7 miliona 2002. godine), B92 u dva navrata (57,3 + 20 miliona 2009. i 2010. godine), Nacionalna služba zapošljavanja (37,6 miliona 2009) i Ministarstvo rada i socijalne politike (33,6 miliona 2010. godine). Tu je i G17 plus, koji je više puta dobio donaciju – 2002. godine ona je iznosila 2,9 miliona dinara.
EVRI, DOLARI I ŠVAJCARCI ZA STARE ZNANCE: Potpuno je validan argument da finansiranje treba da bude transparentno, kako bi se znalo ko stoji iza uloženog novca i čiji su interesi u igri – upitan može biti samo odabrani momenat. Između ostalog i zbog toga su „Politikini“ tekstovi Jelene Popadić, ali i Višnje Aranđelović („Evri za stare znance“ iz jula ove godine), podigli veliku prašinu u javnosti.
Međutim, šta se dešava na makroplanu? Soroš je dao skoro 400 miliona dinara za period od pet godina, ali kakva je situacija na nivou cele zemlje? Ako ukrstimo podatke o tome kako se finansira država Srbija i vlada koja je vodi sa tabloidnom retorikom, neki zamišljeni „Kontra-Informer“ mogao bi da objavi sledeće naslove: „Za koga radi vlada?“, „Stotine miliona evra stižu u Srbiju sa Zapada svake godine za stvaranje haosa!“, „Ministarstvo unutrašnjih poslova dobilo pet miliona evra od Švedske!“, i sve tome slično.
Budžet Republike Srbije za 2016. godinu, osim poreskih i neporeskih prihoda i zaduživanja, očekuje i skoro 11,4 milijarde dinara od donacija – prema kursu od utorka, 23. avgusta, to je 92,1 milion evra. Prema podacima delegacije Evropske unije u Srbiji, od 2001. do maja 2015. godine EU je Srbiji dala više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava, u čitavom nizu oblasti – od poljoprivrede i životne sredine do vladavine prava i reforme javne uprave. Osim toga, bilateralne donacije iz EU od 2000. godine iznose dodatnih tri milijarde evra. Od 2007. pa do danas, svake godine Srbija preko IPA fondova (Instrument for Pre–Accession Assistance – Instrument za pretpristupnu pomoć) dobija oko 200 miliona evra. U 2014. godini najveći prioriteti programa IPA bili su sektor demokratije i upravljanja, vladavina prava i osnovna prava, energetika, obrazovanje, zapošljavanje i socijalna politika. Dakle, ubedljivo najveći „strani plaćenik“ u zemlji je zapravo Vlada Republike Srbije.
Prema podacima USAID-a, iz Sjedinjenih Američkih Država u Srbiju je tokom 2014. i 2015. stiglo više od 61 miliona dolara pomoći, najviše za civilno društvo (6,2 miliona dolara), razvoj poslovanja (više od 5,5 miliona) i reformu sudstva (skoro pet miliona dolara). Sa druge strane, podaci Informacionog sistema za koordinaciju razvojne pomoći u Republici Srbiji (isdacon – Intersectoral development assistance coordination network) pokazuju da je tokom prethodne dve godine Vlada Srbije primila više stotina donacija od različitih zemalja, organizacija i ustanova. Pomoć se odnosila na mnoge oblasti života u koje bi država trebalo sama da ulaže, ali za to nije bilo para – na vladavinu prava, reformu krivičnog zakonodavstva, podršku interno raseljenim licima sa Kosova, održivi razvoj u Južnoj Srbiji, reformu javne uprave, integrisani sistem upravljanja čvrstim otpadom i još mnogo toga. U 2014. pristiglo je skoro 160 donacija – iz EU, SAD, Švajcarske, Švedske, Norveške, Japana, Kine, Francuske, ali i iz OEBS-a i Ujedinjenih nacija. Sabirajući samo (započete i završene) donacije vrednije od milion evra, dolazi se do brojke od 173 miliona evra za 2014, pri čemu postoji još nekoliko desetina donacija manjih od milion evra. U ISDACON-u u donacije računaju i tzv. meke kredite – sa dugačkim grejs periodom i rokom plaćanja – pa je na spisak za 2014. „upala“ i milijarda dolara kredita iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i više od 370 miliona evra kredita od Svetske banke za sanaciju od poplava i podršku Agenciji za osiguranje depozita. U 2015, nivo započetih i završenih donacija bio je na oko 55 miliona evra (uz već nabrojane zemlje-donatore, tu su još i Nemačka, Luksemburg i Ujedinjeno Kraljevstvo), a najavljeno je još preko 210 miliona evra donacija – ukupno 266,5 miliona evra. Kada je reč o „mekim“ kreditima, tu je 365 miliona evra od Evropske investicione banke za poboljšanje kvaliteta putne mreže, mala i srednja preduzeća i unapređenje objekata pravosudnih organa, te dva kredita od Nemačke u ukupnoj vrednosti od 111 miliona evra – za Rudarski basen Kolubara i za program vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda. Svetska banka je tokom 2015. odobrila kredit od 88,3 miliona evra za rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju.
