Vučićevo pevanje u šumi

Nakon što je krajem marta uznemirio duhove izjavom da će pokrenuti razgovore sa MMF-om o postepenom povećavanju plata i penzija već krajem ove godine, jer, navodno, postoje „ozbiljni znaci ekonomskog oporavka“, premijer Srbije Aleksandar Vučić je naizgled brzo ustuknuo, pa je protekle subote (4. aprila) rekao da bi građani poboljšanje standarda „mogli da osete za dve godine“, te da bi „veće plate i penzije mogle da se očekuju samo ako se u narednom periodu pokaže da postoji zdrava ekonomska podloga za takve poduhvate“. No, izgleda da mu se ne odustaje od prvobitne ideje, pa je, zatim (7. aprila, u „Politici“), opet izjavio da „povećanje plata i penzija zavisi od nas i uveren sam da ćemo to postići do kraja godine“.

foto: a. anđić

I ministar finansija Dušan Vujović se uključio u eksploataciju ovog „podbačaja deficita“, pa je rekao (5. aprila) da su budžetski prihodi u prvom kvartalu planirani na 23 milijarde dinara, a ostvareno je 42 milijarde dinara, i tome dodao da trend porasta prihoda traje već nekoliko meseci, pa je moguće, ako se tako nastavi, da do kraja godine dođe do revizije sporazuma sa MMF-om. No, da li se, paralelno sa povoljnim rezultatima u kontroli budžetskog deficita, o kojima govore premijer i ministar finansija, „ozbiljni znaci oporavka“ doista ukazuju na privrednom horizontu, to je veliko pitanje.

PROJEKCIJE I REZULTAT: Kad je reč o spomenutom povoljnom kretanju budžetskog deficita na početku 2015. godine, stručnjaci su već dokazali da je on u prva tri ovogodišnja meseca na nivou od 21,44 milijarde dinara, dok je u aranžmanu sa MMF-om projektovan na 55 milijardi dinara (prošle godine, u prvom kvartalu je iznosio 71 milijardu dinara). Dakle, taj deficit je doista manji za 60 odsto od dozvoljenog u sporazumu sa MMF-om. Međutim, Fiskalni savet Srbije je već reagovao upozorenjima koja smanjuju pozitivan značaj povoljnih budžetskih podataka. Naime, Pavle Petrović, predsednik ovog saveta, rekao je da su za dobre vesti „delom zaslužne privremene mere i da je stvarni deficit oko 40 milijardi dinara“. I Milojko Arsić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da se iz povoljnih vesti o kretanju budžetskog deficita teško može izvući zaključak da je privredi krenulo bolje, jer da nije bilo smanjivanja penzija i plata, sa tromesečnim efektom uštede od preko 40 milijardi dinara, budžetski deficit bi bio na nivou od 46-48 milijardi dinara („Blic“, 4. april). Poenta njegove izjave, dakako, nije da negira budžetsku uštedu, koja je realno evidentna, već da problematizuje tezu o nekim pozitivnim privrednim pomacima koji navodno iza svega stoje.

Stojan Stamenković, urednik MAT-

-a, zamoljen da komentariše Vučićevu ocenu (u spomenutom intervjuu u „Politici“), da bi povećanje plata i penzija „doprinelo potrošnji i povećanju prihodne strane budžeta, a ne bi napravilo dramatične probleme vladi na rashodnoj strani“, za „Vreme“ je izneo oprezan komentar: „To bi povećalo potrošnju, ali ne treba zaboraviti da je državni budžet upao u preveliki deficit kada su povećane penzije pre nekoliko godina. Vlada zasad nema druge mere kojima bi se suzio deficit. Kad donese sve druge mere koje su u tom smislu potrebne, onda bi se o svemu tome moglo razgovarati. To povećanje nije moguće, bar ne u ovoj godini. Možda će biti moguće pre 2017. godine.“

Varljivost ružičaste slike o uzrocima pozitivnog kretanja državnih prihoda povećava i činjenica da je početkom ove godine Vlada od javnih preduzeća „uterala“, po osnovu dividendi, oko 14 milijardi dinara, što je dvostruko više nego prethodne godine, tako da izlazi da je zapravo boljom naplatom poreza i (uvećanih) akciza stanje poboljšano tek za nekoliko milijardi dinara (od akciza milijardu dinara više nego u isto vreme prošle godine). Uz te povećane prilive je i manja „investiciona potrošnja“ države u prvom kvartalu (za 5 milijardi dinara), što zbirno, ali samo trenutno, ulepšava sliku stanja u državnoj kasi, ali ne ide naruku privrednoj konjunkturi.

U stvari, nema potrebe da se „znaci oporavka privrede“ traže na indirektan način, kada, uglavnom, suprotne trendove verno odslikavaju direktni podaci o proizvodnji, spoljnotrgovinskoj razmeni, pa i o prometu u trgovinama.

EVRI I DOLARI, OBRNUTA SLIKA: Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), industrijska proizvodnja u Srbiji je u februaru bila za 3,3 odsto manja nego u istom mesecu prošle godine, a u odnosu na prošlogodišnji mesečni prosek čak za 6,3 odsto. U prva dva meseca proizvodnja je bila manja za 3,1 odsto. Neke privredne grane beleže doista zabrinjavajući pad aktivnosti, na primer energetska proizvodnja (najviše proizvodnja električne energije) ima pad od 14,7 odsto. Pada i proizvodnja robe za trajnu potrošnju za 3,7 odsto. U celini uzevši, preko polovine privrednih grana beleži pad proizvodnje.

Kada budu poznati podaci za mart, moći će se nešto jasnije videti koliko je opasan pad proizvodnje s početka ove godine i da li je u pravu Vojislav Vučković iz Fiskalnog saveta koji sada govori da se „nastavlja rastući pozitivan kratkoročni trend u industrijskoj proizvodnji koji je započeo još septembra prošle godine“. On zapravo cilja na prerađivačku industriju (bez prehrambene i industrije građevinskog materijala) – a kakav je to petomesečni pozitivan trend koji celu industriju pet meseci ne može da izvuče iz minus zone. Sliku će, istina, u drugom kvartalu, verovatno, nadalje „popraviti“ puka „optička varka“ – jer će se ovogodišnji meseci početi u indu-

strijskoj proizvodnji meriti sa mesecima prošlogodišnjih poplava, kada je proizvodnja, naročito u elektroprivredi i rudarstvu, drastično padala.

Vučković govori i o izvozu kao stimulatoru domaće konjunkture. Ipak, da privreda početkom ove godine, pored smanjene unutrašnje intermedijarne tražnje, zapravo i nije dobila naročiti impuls sa svetskog tržišta ukazuju i pokazatelji o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije u prva dva meseca ove godine. Zanimljivo, kada se spoljnotrgovinska razmena iskazuje u evrima, imamo pozitivne trendove, a kada se iskazuje u američkim dolarima (kako se decenijama iskazivala) slika je potpuno suprotna. Prema podacima RZS-a, ukupna razmena u januaru i februaru ove godine iznosila je 4.629,8 miliona dolara i bila je, prema istom razdoblju 2014. godine, manja za 11 odsto (zbog pada evra prema dolaru, ona je u „evro optici“ povećana za 5,3 odsto). Pritom izvoz je iznosio 1.944,5 miliona dolara i bio je za 11,5 odsto manji (u evrima je bio za 4,9 odsto veći), a uvoz je vredeo 2.685,3 miliona dolara, što je za 10,7 odsto manje nego u istim mesecima prošle godine (iskazano u evrima on je porastao za 4,9 odsto). Glavni izvozni adut Srbije je i početkom ove godine bio izvoz Fijata iz Kragujevca (278,3 miliona dolara u prva dva meseca), a na uvoznoj strani najviše je dato za uvoz prirodnog gasa (182,1 milion dolara).

KONTROVERZE OKO PROMETA NA MALO: Pošto je i promet u trgovinama na malo, naravno, važan pokazatelj trenda konjunkture, premijer Vučić je u svojoj prvoj optimističnoj izjavi o domaćoj ekonomiji na startu 2015. godine naglasio da je on u porastu, što mu je poslužilo da one koji su zbog „programa odricanja“ upozoravali da će taj program voditi padu prometa, to jest padu privredne aktivnosti, nazove sumnjivcima i pesimi-stima. Statistički gledano, on je delimično u pravu, jer je promet u trgovinama u prva dva meseca povećan za 1 odsto u tekućim cenama, a u stalnim cenama za 1,4 odsto, posle nekoliko godina kontinuiranog pada (po prosečnoj godišnjoj stopi između 4 i 5 odsto). Kad se podaci o prometu pogledaju detaljnije, vidi se da je promet neprehrambenih proizvoda u međugodišnjem upoređenju opao za 4,7 odsto, Ipak, svi ti podaci su relativno nepouzdani s obzirom, na primer, na pojeftinjenje goriva, pa ispada da promet benzina i dizela pada, a on zapravo raste.

Dakle, treba biti oprezan prema podacima o minimalnom rastu prometa, jer on u Srbiji najčešće samo pokazuje koliki deo maloprodaje u određenom razdoblju beži u sivu zonu ili se iz nje nevoljno vraća, pa se može reći da i sada, moguće, nije reč o povećanom prometu, nego da je povećana naplata poreza, sa pratećim povećanjem poreske strogosti, „vratila“ deo prometa u legalne okvire. Uostalom, i ocena spomenute konjunkturne publikacije MAT je nedvosmislena: „Na unutrašnjem tržištu promet u trgovini na malo ne upućuje na oživljavanje privredne aktivnosti.“

Uz sve to valja zapaziti i relativno značajan porast maloprodajnih cena u trgovinama između januara i februara od 0,9 odsto, što je prilično visoko kada se ima u vidu da su cene u ovim trgovinama, u februaru ove naspram februara prošle godine, bile veće samo za 0,8 odsto. Povratak inflacije možda trenutno izgleda dobro za one koji samo gledaju fiskalnu konsolidaciju, ali ne treba zaboraviti da se ona u Srbiji teško stavlja pod kontrolu, kad jednom krene. Zbog toga, kao i zbog procenjenog „antikonjunkturnog“ efekta, Vlada Srbije i okleva sa poskupljenjem struje, što je obećano MMF-u, pa se sada razmišlja da se ne aktiviraju akcize na struju, što bi značilo da ona neće poskupeti za 15 odsto, nego upola manje.

NELOGIČNI PODACI O ZARADAMA: Na drugoj strani, kad je u pitanju zvanična statistika zarada, od kojih najviše zavisi kretanje prometa, takođe se javljaju podaci koji izgledaju nelogično. Prema toj statistici ispada da su prosečne zarade „bez poreza i doprinosa“ (dakle neto) u razdoblju januar–februar ove godine, prema istom periodu prošle godine, ostale iste u nominalnom iznosu, a bile su realno manje za 0,4 odsto (prema RZS-u). Ako su neto nominalne plate ostale iste, onda ostaje nejasno kako je „kompenzirano“ smanjenje neto zarada po „planu odricanja“ usvojenom kasno jesenas, čak i ako se ima u vidu da je spomenutim programom smanjenja većih plata ukinut prethodni „solidarni porez“ utemeljen još u jesen 2013. godine.

Nešto bolje se smanjenje plata vidi kada se nivo prosečne plate u februaru ove godine uporedi sa nivoom iz februara prošle godine. Tada izlazi da su plate nominalno manje za 3 odsto, a realno za 3,8 odsto – što nekako deluje realističnije. Ipak, ima razloga da smatramo da su plate u značajnom delu javnih preduzeća prošle godine ipak preventivno bile povećane, uprkos Vladinoj zabrani, pre famoznog „smanjenja“ u projekciji ovogodišnjeg budžeta, pa su otuda i posle „programa odricanja“ sumarno ostale iste. Statistika istovremeno tvrdi da su u javnim preduzećima plate smanjene za 4,5 odsto na republičkom, a 2,3 odsto na lokalnom nivou, dok su, na primer, u prosveti i zdravstvu smanjene za 8 odsto. I to je možda deo „prevarantske kulture“ koja, nažalost, caruje u Srbiji pa i u njenim elitnim institucijama (vojsci, policiji, agencijama). U krajnjoj liniji, ostaje činjenica da se, navodno, mesečno na platama „štedi“ oko 3 milijarde dinara, a na penzijama blizu 7,5 milijardi dinara (što ekonomski „masakrira“ ovaj „najnemoćniji“ deo društva, zajedno sa 500.000 porodica koje izdržavaju penzioneri).

Bitno smanjenje budžetskog deficita u prvom kvartalu ove godine, ipak, ne treba potcenjivati, uprkos svim nabrojanim okolnostima. Pre svega zbog toga što je Vučićev kabinet osetio prvi „dašak uspeha“ na ekonomskom polju, a vidljiv je strah da neće uspeti ništa. Međutim, kad posmatrač pogleda šta sve vladu i premijera čeka do kraja ove godine – od paketa od 512 firmi u restrukturiranju (sa 40.000 radnika) koje posle 31. maja čeka stečaj ili „bezuslovna“ privatizacija (bolje reći – uglavnom likvidacija), pa do reorganizacije i restrukturacije Srbijagasa, EPS-a i Železnica, uz bankarski sektor koji sve više opterećuju nenaplativi krediti, pa poljoprivreda i stočarstvo koje i na unutrašnjem tržištu mogu da urnišu evropski proizvođači mesa, mleka i drugih prehrambenih prerađevina (zbog toga što ta roba zasad ne može u Rusiju) – onda se mora primetiti da je premijer Aleksandar Vučić opet preuranio sa samohvalom i da je pred velikim mukama, jer se ekonomske teškoće narodu najteže prikazuju kao politički uspesi.

Preduslovi povećanja BDP-a u 2015.

ŽELEZARA, AUTOMOBILI, GAS, ENERGETIKA, INFRASTRUKTURA: Miladin Kovačević

Pet uslova za rast

Na pitanje „Vremena“ šta se sve mora učiniti kako bi BDP Srbije već ove godine zabeležio makar minimalan rast, Miladin Kovačević, prvi čovek RZS-a i urednik MAT-a, odgovorio je: „Potrebno je da Smederevska železara krene sa većom proizvodnjom i to sada očekujemo od stranih menadžera. Drugi uslov je da automobilska industrija ponovo dostigne nivo proizvodnje koji je uporediv sa 2013. godinom, a to se sada čini realističnim. Treći je uslov da se reši problem hemijskog kompleksa i da se on oživi, jer je prošle godine sasvim pao zbog finansijskih problema i cene gasa. Četvrti uslov je da se energetika vrati na dinamičan nivo posle poplava i dramatičnog pada proizvodnje. I peto je da se naglo povećaju ulaganja u infrastrukturu.“

foto: m. milenković