Vodeni kišobran

Prema poslednjem izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, vodostaji na Dunavu, Tisi, Tamišu i na Savi kod Beograda su u porastu, dok su, za sada, na ostalim vodotokovima u Srbiji u opadanju. Na celom toku Dunava, Tise i Save sa pritokama na području Beograda, kanalu Begej do Stajićeva, kanalu Dunav–Tisa–Dunav kod Novog Sada, na Tamišu kod Pančeva, Nadeli, Karašcu i Jezavi na snazi su mere vanredne odbrane od poplava, dok se redovna odbrana sprovodi na Savi uzvodno od Obrenovca, Drini na ušću u Savu, na Tamišu od granice do Sečnja, Neri kod Kusića, Zlatici…

Vodostaj Dunava kod Novog Sada prešao je 740 centimetara, što je blizu najvišeg dosad zabeleženog vodostaja na tom mestu, dok je na Tisi dostigao rekordnih 800 centimetara. Nasipi su, doduše, viši za metar i po, a vrh talasa je još uvek u Mađarskoj i nezahvalno je prognozirati šta će se zbiti kad do nas stigne. Nevolja je što su nasipi u veoma lošem stanju, davno rekonstruisani, i to sa obe strane reke. „Više se plašimo probijanja nego prelivanja“, iskazao je bojazan direktor Direkcije za vode u Ministarstvu poljoprivrede Nikola Marjanović. Zbog potencijalnog izlivanja Tise predloženo je uvođenje vanrednog stanja u Titelu, Žablju, Zrenjaninu.

Nivo vode na pojedinim mestima u Beogradu nadvisio je obalu. Najteže je kod Starog mosta, gde je napravljen pomoćni nasip između biciklističke staze i pruge, u Bloku 45 i na Ušću samo što se nije prelilo, na Adi Ciganliji pumpe rade bez prekida, kula Nebojša je okružena vodom… Slično je u Zemunu kod Kapetanije, gde su vojnici napravili nasip od vreća sa peskom, a Kej oslobođenja zatvoren je za saobraćaj. Ništa bolje nije ni u drugim gradovima nizvodno od Beograda.

Tako je bilo u utorak uveče, kada ovaj broj „Vremena“ ide u štampariju. U četvrtak, kad se očekuje najviši vodostaj, ovo će već biti bajate vesti. Istina, vodoprivredni stručnjaci ne prognoziraju neki dramatičan obrt ali, ruku na srce, nisu se ni do sada proslavili: dostignuti vodostaji su uveliko premašili njihova očekivanja.

USPEŠNA ODBRANA: Član gradskog veća i predsednik štaba za odbranu Beograda od poplave Srđan Jovanović za „Vreme“ kaže da je neuralgična tačka Bulevar vojvode Mišića, ali da tu „pomoći nema“ jer je visina kolovoza ispod nivoa nasipa i da se voda izliva kroz kišnu kanalizaciju. „Tako je to kad se jedanput nešto ne uradi kako treba“, konstatuje. Vrećama sa peskom kanalizacioni odvodi su zapušeni i dotok vode zaustavljen a saobraćaj se, kako-tako, odvija, mestimično i kroz vodu duboku dvadesetak centimetara.

Kako je objasnio, za očekivati je da bude poplavljena i autobuska stanica Lasta, ali ne i Karađorđeva ulica – kao što je ranije, u dva navrata, bio slučaj. Ipak, pozvao je građane da iznesu stvari iz podruma i prenesu ih na sigurno jer od podzemnih voda, čiji je nivo direktno proporcionalan vodostaju, odbrane nema. Apelovao je i na radne organizacije koje se nalaze u zonama ugroženim poplavom, a u magacinima imaju opasnih materija, da ih „pod hitno“ dislociraju.

U okolini hotela Bristol pumpe su već u pogonu, ali ne zbog podzemnih voda, već prepumpavaju vode iz fekalne u kišnu kanalizaciju. Problem je, čini se, što se kanalizacioni ispusti nalaze ispod rečne površine. Predsednik štaba tvdi da su kanalizacioni tokovi preusmereni i da s kanalizacijom neće biti problema, bez obzira na visok vodostaj. „Da problema ima, smrdelo bi“, rezonuje i dodaje da čak i ako se neki smrad oseti, on može doći samo iz septičkih jama koje u njegovu odgovornost ne spadaju.

RETKA POJAVA: U Institutu „Jaroslav Černi“ kažu da smo suočeni sa relativno retkom pojavom, da se istovremeno jave velike vode na Savi, Tisi i Dunavu, naglašavajući da su „naši sistemi odbrane od poplava osposobljeni za ovakvo stanje“, ali i da – zbog urbanističkih i nekih drugih razloga – u Novom Sadu, Zemunu i na desnoj obali Save još nisu izgrađeni adekvatni objekti, pa se odbrana od poplave svodi na vreće s peskom. Kako su objasnili, poslednja ozbiljna odbrana od poplava bila je 1981. godine i od tada nije bilo „značajnijih velikih voda“, pa time ni ozbiljnijih odbrana.

Najveći do sada poplavni talas, tzv. stogodišnje vode na Dunavu, zabeležen je 1965, godine, i trajao je tri meseca. Nasipi koji su izgrađeni još tridesetih godina prošlog veka na nekim lokalitetima nisu izdržali, što je imalo katastrofalne posledice. Posle te poplave nasipi su sistematski rekonstruisani i, kako tvrde stručnjaci, sada su mnogo sigurniji nego što su bili, imaju višu kotu krune i veće dimenzije.

ALI, SREĆA: Sve izrečeno zvučalo bi umirujuće da nije jednog „ali“: sistem je, doduše, tada izgrađen i, po već ukorenjenom običaju, kasnije slabo održavan, naročito tokom opšteg haosa devedesetih. To je poslednji put konstatovano pre četiri godine, kada je vodostaj Dunava bio izrazito visok, mada ne kao danas. Tada je Upravni odbor Javnog vodoprivrednog preduzeća Srbijavode upozorio da je „vodoprivreda Srbije pred kolapsom“, da je ugrožena „čak i realizacija najurgentnijih poslova“, što može imati „katastrofalne posledice po sve delatnosti u oblasti zaštite od poplava“, kao i održavanje hidrotehničke strukture u zemlji. Kao razlog za to navedena je „potpuna blokada finansiranja vodoprivrede sredstvima predviđenim budžetom Republike Srbije“ zbog administrativne aljkavosti u regulisanju Uredbe o visini naknade za korišćenje voda, naknade za zaštitu voda i naknade za izvađeni materijal – pesak i šljunak.

Srećom, taj poplavni talas nije dugo potrajao, svega nedelju-dve, i nasipi su izdržali. Sa omanjivanjem vode i priče o nasipima su stavljene ad akta i, kao što to u nas obično biva, od tada nije urađeno ništa ili gotovo ništa. Sada je priča o nasipima ponovo došla na dnevni red i može se očekivati da će, ako budemo imali sreće da se provučemo bez težih posledica, opet biti zaboravljena. Do sledeće (ne)prilike. To se, uostalom, može zaključiti iz izjave potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa u kojoj on konstatuje da se o stanju nasipa i odbrani od poplava uvek razgovara kad dogori do nokata, odnosno kad voda dođe do vrata, a kad sve prođe – opet ništa. Tako će, po svemu sudeći, biti i sada, pod uslovom da se opet „provučemo“, jer para za te namene, jednostavno, nema. Nije, dakle, problem što se vodostaj panonskih reka približava famoznom stogodišnjem nivou, već što će on potrajati mesec-dva, a nasipi su u stanju u kakvom jesu – lošem.

DOBRO I LOŠE: Nadležni kažu da su sredstva za odbranu obezbeđena i „neograničena“. Sada je, ipak, malo dockan: da bi svojoj nameni služili, nasipi se moraju redovno održavati i zanavljati, što se radi kad je vodostaj nizak. Podići kotu nasipa kad se voda približi vrhu jednostavno je kad ima dovoljno mehanizacije. Najveću štetu na nasipima čine glodari koji kroz njih kopaju kanale, po pravilu samo malo iznad uobičajene vodene linije. Kad voda nadođe i kroz te kanale nađe put, očas posla ih proširi… A onda, ode sve u Tandariju. Takođe, vlasnici splavova su na mnogo mesta kroz nasipe provukli vodovodne cevi i kablove za struju, protivno propisima, dakako. To što nadležni o tome nisu na vreme poveli računa, sada može skupo da nas košta.

Dobra vest je da nadležni sa svih nivoa vlasti dobro sarađuju, osim što gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković spočitava „konkurenciji“ da poplavu eksploatiše u promotivne svrhe. Još bolja vest je što još nigde odbrambeni nasip nije probijen i da je Dunav kod Bezdana niži za koji centimetar nego dan ranije. Loša je što pada kiša, kod nas i tamo odakle nam nabujale reke dotiču. Prognoze nisu cvetne: kiša će padati i narednih dana.