Vlast finansira univerzitet, ali ga ne poseduje

Garantovani rok za konačnu odluku o doktoratu ministra finansija Siniše Malog bio je 4. novembar. Ipak, pred sam njegov istek odložen je za 22. novembar zbog, kako se navodi, previda da postoji i rok za žalbe u trajanju od 15 dana. Studenti koji su u septembru blokirali zgradu Rektorata uputili su zahtev profesorima koji su ih tokom blokade podržavali da se izjasne da li je reč o zaista neophodnom produžetku roka ili o namernom odugovlačenju.

U odgovoru profesora koji su se potpisali kao pokretači Inicijative „105 od 5 miliona“ Filozofskog fakulteta u Beogradu, između ostalog, piše: „Odluka Odbora da se proces vrati FON-u na ponovno odlučivanje je, kako se ispostavilo, aktivirala primenu Zakona o opštem upravnom postupku zbog čega smo dužni da sačekamo istek petnaestodnevnog žalbenog roka. Do previda je došlo, sigurni smo, ne rektorkinom krivicom. Razloge previda je u ovom trenutku teško identifikovati, ali koji god da su, zabrinjavajući su.“

Svemu je prethodio novi izveštaj Etičke komisije FON-a u kome piše da komisija nije imala dovoljno činjenica na osnovu kojih bi mogla doneti nedvosmisleno mišljenje o doktoratu Siniše Malog i predložila da mu se izrekne mera javne opomene. Iako je Nastavno-naučno veće FON-a usvojilo takav izveštaj, ipak je donelo odluku o izricanju višeg stepena kazne – javne osude.

Ne znajući još kako će u potpunosti taj 4. novembar izgledati, u razgovoru sa profesorkom Biološkog fakulteta dr Biljanom Stojković nastojimo da razmotamo klupko neverovatnih odstupanja od svih pravila, izbegavanja odgovornosti i bežanja od istine u koje su se umotale važne akademske ustanove, ali i pojedinci. Profesorka Stojković je inače i aktivistkinja u oblasti ljudskih prava, pa je nedavno u okviru Inicijative žena Srbije učestvovala u organizovanju protesta ispred Centralnog zatvora radi puštanja na slobodu uzbunjivača Aleksandra Obradovića. U septembru je aktivno podržavala studente tokom blokade Rektorata, provodeći tada dosta vremena s njima, kao što je i sada u novim okolnostima – profesorka, ali iz studentskih redova.

„VREME„: Odluka Nastavno–naučnog veća FON–a da se Siniša Mali javno osudi ocenjena je dvojako. Za jedne je to kukavički čin, a za druge hrabar iskorak. Šta se suštinski postiglo tom odlukom?

BILJANA STOJKOVIĆ: U stvari, malo toga. Bilo bi mnogo bolje da se cela stvar završila u julu posle prvog izveštaja FON-a, odnosno da je Etički odbor univerziteta još tada presudio i da nije sve opet vratio fakultetu. Osnovni problem je u tome što Etički odbor univerziteta ni sada nije dobio odgovor na pitanje koje je postavio FON-u, a to je: da li je doktorat Siniše Malog plagijat ili nije plagijat? Podvala FON-a se sastoji u tome da pruži mogućnost Siniši Malom da kaže da FON nije rekao da je plagijat, jer se fakultet nije ni izjašnjavao po tom pitanju. A dekan je upravo na tome insistirao, da FON ne zauzme nedvosmislen stav da to jeste plagijat. Ali eto ta odluka o javnoj osudi pokazala je da se FON ipak mrdnuo i to je malo podiglo raspoloženje na celom univerzitetu. Međutim, podvala se sada svodi i na to da će rektorka biti prinuđena da poništi svoju garanciju studentima posle blokade Rektorata. Ne zaboravite da je ona garantovala studentima da će 4. novembra Etički odbor univerziteta doneti konačnu odluku.

Veće FON–a je i sada, kao i u prvom navratu, usvojilo izveštaje Stručne i Etičke komisije fakulteta. Pa i pored predloga o javnoj osudi Siniše Malog, usvajanje tih izveštaja čini se najviše spornim.

Procedura nalaže da kada se pojavi predmet kao što je doktorat Siniše Malog, on prvo ide na Etičku komisiju fakulteta koja onda formira Stručnu komisiju, sa zadatkom da rad proučava i kaže da li je reč o plagijatu, autoplagijatu i o čemu se tu zapravo radi. Na FON-u se ovaj predmet radi unazad dve godine, gde je prvi problem nastao jer se raspadala Etička komisija koju su napuštali pojedini članovi koji nisu želeli da učestvuju u tome, a onda su se problemi javljali i u samom formiranju Stručne komisije. Na kraju su Stručnu komisiju činili jedan profesor iz Slovenije, jedan iz Hrvatske, jedan iz BiH i jedan sa izvesne Beogradske bankarske akademije. Kada članove te komisije potražite u bazama na internetu radi procene njihove naučne vrednosti, vidite koliko su beznačajni. Doktorat su propustili kroz softver i ocenili da je, osim nekih manjih propusta u citiranjima, sve odlično i da je rad dobar. Etička komisija je prihvatila taj izveštaj, a Veće FON-a je u julu prihvatilo izveštaj i Stručne i Etičke komisije. U tom prvom navratu, u veću FON-a bilo je samo 20 članova, od sigurno preko 100, koji su bili uzdržani u prihvatanju tako divnog izveštaja da je doktorat Siniše Malog odličan, naučno dobro zasnovan, čak i da je naučno inovativan. Sa takvim zaključkom, predmet su, po proceduri, predali Etičkom odboru univerziteta.

Tada su usledile žalbe profesora koji stoje iza toga da je doktorat plagijat.

Profesori Dušan Teodorović i Vesna Rakić-Vodinelić na osnovu svih nalaza profesora Raše Karapandže, koji se vrlo ozbiljno posvetio analizi tog doktorata, podnose žalbu koju je potpisalo nas nekoliko stotina profesora. Tada se sastaje i Etički odbor univerziteta, i ne želeći da reši problem koji je bio u njihovoj ingerenciji, kukavički ga vraća FON-u, odnosno njegovoj Etičkoj komisiji na ponovno odlučivanje, sa određenim pitanjima. A glavno pitanje je da se Stručna, Etička komisija i Nastavno-naučno veće izjasne: da li to jeste plagijat ili nije. Rok da se FON ponovo izjasni bio je 60 dana, ali u jednom trenutku iz Rektorata im produžavaju rok do 26. oktobra sa obrazloženjem da su bili godišnji odmori.

U međuvremenu, studenti koji su bili jako iznervirani takvim potezima, prvo FON-a, a kasnije i Etičkog odbora koji produžava rok, blokirali su zgradu Rektorata. I to nije bilo iznebuha, oni su i pre toga odlazili na sastanke sa rektorkom, međutim nikakav dogovor nisu bili postigli.

Kako vam danas, pogotovo s obzirom na nove okolnosti, izgleda ta blokada Rektorata?

Ulaz u Rektorat i njegovo „zauzimanje“ bili su jako važan događaj. Postignuto je, prvo, da rektorka javno izađe sa osudom upada SNS aktivista tog prvog dana blokade, a potom i s garancijom da će se konačna odluka o plagijatu doneti 4. novembra.

Masovnija podrška studenata tada je izostala. Koliko je to ipak važan činilac?

Čini mi se da je sama brojka prestala da bude važna, već je važniji sâm način na koji se nastupa. Studenti su bili jako složni, svako veče su sastančili i dogovarali se šta da rade dalje, dobijali su pretnje, dobijali su informacije da će biti upada, bili su zaista uplašeni, ali rekla bih da što su više bili uplašeni to su bili i više odlučni. Dosta sam vremena tada provela s njima i u svemu tome videla jednu zdravu dinamiku.

Isto su razmišljali i drugi profesori univerziteta?

Ne svi. Tačno je da su ih mnogi profesori pomalo obeshrabrivali zahtevajući da popuste kako bi se cela stvar „na miru“ završila. Međutim, oni nisu na to pristali, a da su pristali, ne bi ni došlo do toga da rektorka javno osudi ulaz SNS-a u Rektorat, niti bi dala određene rokove za konačno rešavanje situacije. Ona je bila ta koja je studentima dala rok do 4. novembra, i njima je to izgledalo u redu, pristali su. Najveća stvar celog tog događaja zapravo je bila ta što je Rektorat stao na stranu Univerziteta, na stranu studenata.

Kada je prethodno doktorat Siniše Malog kao „vruć krompir“ ponovo bačen u ruke FON–a, da li se zaista mislilo da će se u drugom navratu dobiti suštinski drugačije mišljenje?

Zapravo, svi su mislili da će FON gledati da propusti taj rok. I kako se bližio kraj roka, tako je i izgledalo. Dekan FON-a je izbegavao da se to uopšte stavi na sastanak veća. Po nekim informacijama koje imam, on je izbegavao da to uradi, iako je po proceduri morao, zato što je shvatio da se atmosfera na samom FON-u promenila, čemu je svakako doprinela blokada Rektorata, ali i to što se cela priča o plagijatu podigla u javnosti. Čak je, želeći da zaobiđe proceduru, pisao Rektoratu i hteo da pošalje samo novi izveštaj Etičke komisije, međutim to je s punim pravom odbijeno.

Onda se pojavila informacija da je dekan, dva-tri dana pre nego što će sazvati Veće, na sastanak pozvao redovne profesore i šefove katedri FON-a da oni o tome odlučuju, što je opet bilo mimo procedure. Sastali su se, ali ni tada se ništa nije desilo. I tek onda je dekan zakazao sednicu Veća za ponedeljak 28. oktobra. Dakle, posle utvrđenog roka.

Šta ste mislili pod tim kada ste rekli da dekan vodi „perfidnu igru„?

Izgledalo je kao da je u par dana neko vrlo vešt savetovao dekana da Nastavno-naučno veće ipak treba da dâ neku opomenu i da je to, u stvari, jedna mala stavka. Tek da ne bude baš ništa, jer neki prestup očigledno postoji. Čak je vrlo moguće da su uzimali u obzir i to da će Veće da pojača „kaznu“ na javnu osudu. Na Veću je zaista bilo i hrabrih ljudi koji su pre toga ćutali a sada progovorili jer, koliko shvatam atmosfera na tom fakultetu jeste takva. Na njemu postoji kruta, centralizovana hijerarhija na čijem čelu je dekan, što nije u duhu fakulteta niti univerziteta, ali tako je izgleda tamo. No, neki su se sada osnažili, sednica je trajala četiri sata i ono što jeste bio uspeh iz perspektive tih ljudi, a u nekom trenutku i same javnosti, to je činjenica da su uspeli da izglasaju javnu osudu. Ali, ono što dekan nije dozvolio to je da se glasa o tome da li taj doktorat jeste ili nije plagijat. FON je izbegao da glasa na osnovu člana 22 Pravilnika utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, koji utvrđuje da li je nešto plagijat. Na Veću FON-a, kako sam čula, bilo je ljudi koji su tražili da se glasa na osnovu ovog člana, ali dekan im to jednostavno nije dozvolio.

Da li dekan ima pravo da bude iznad Pravilnika?

Kako vidimo, ovde to zavisi od kolektiva i od dekana.

Kada su u pitanju važne institucije kao što je fakultet, verujemo da birokratska pravila imaju presudnu ulogu, a ne hijerarhijski, ljudski faktor.

Na nekim fakultetima bi se upravo tako i desilo. Zaista zavisi od toga kakav je kolektiv i na koji način je strukturisana vlast na samom fakultetu. Neki fakulteti upravo ovako funkcionišu i to, gle čuda, jesu upravo fakulteti koji su vrlo bliski vlastima, čije su upravljačke strukture bliske vlastima, fakulteti koji su puni novca, a jedan od načina njegovog sticanja je i bliskost sa vlastima koja im odobrava različite projekte i povlastice. U takvim situacijama, rukovodeće strukture, najčešće dekan, ponašaju se upravo ovako, autoritarno. Ne dozvoljavaju komunikaciju, ne dozvoljavaju izražavanje slobodnog mišljenja na nastavno-naučnim većima, što opet ima veze s novim Zakonom o univerzitetu iz 2017. koji dekanu daje velika ovlašćenja. I ne samo dekanu, nego i ministru, upravnim odborima, savetima na fakultetima, koje sad većinom čine predstavnici vlasti. Na tom talasu menjanja strukture vladanja na univerzitetu dosta se promenila i sloboda izražavanja.

Takođe, kao jedan od osnovnih problema javlja se i to što su fakulteti komercijalizovani, što se sve vrti oko novca, u čemu se onda gube osnovni etički standardi i ideje šta je uloga univerziteta, šta je uloga svakog univerzitetskog nastavnika, asistenta, šta je uloga studenata. Sve se to izgubilo u kontekstu toga da fakultet i univerzitet treba da zarađuju novac. Zato su danas mali fakulteti, koji nemaju mnogo novca, ostali kao neki džepovi slobode, a tu ubrajam i svoj, Biološki fakultet. Meni je nezamislivo da se ovakve stvari mogu desiti na našem nastavno-naučnom veću. Najzad, mi smo prvi na univerzitetu, čim je Pravilnik donet, imali sličnu odluku, jer se univerzitet pravio mrtav po tom pitanju, a reč je o autoplagerstvu jedne profesorke koja je 19 svojih radova autoplagirala. Tako da ako u kolektivu iole postoji zdrava komunikacija, u konačnom i svađa, onda ipak ispliva ono što je principijelno i dobro.

Prolongiranjem roka za donošenje konačne odluke o doktoratu Malog izazvana je nova pometnja. Ko ju je sada izazvao? Rektorat?

Prva stvar koja je bila krajnje neobična jeste zašto niko u pravnoj službi Rektorata nije shvatio da će Siniša Mali svakako imati pravo na 15 dana žalbe. Niko ne kaže da je to bilo namerno, ali prosto je reč o propustu koji nije smeo da se desi. Uspostavljanje poverenja između studenata i rektorke, koje je na kraju ipak postignuto, ovim je poljuljano. Studenti su rekli da će, ako ne bude odluke 4. novembra, ponovo blokirati Rektorat i ovo je situacija u kojoj se dovodi u pitanje i njihovo obećanje. Sve je to dosta problematično. Na prvi pogled mnogima to izgleda nebitno i kažu šta ima veze koji je datum, ali ovi mladi ljudi su ipak ozbiljni. Mnogi profesori na univerzitetu sada misle da studenti treba da se strpe, i ja bih mogla da se složim. S tim što sam tokom čitave njihove blokade pokušavala da razumem njihovu poziciju i, konačno, zato što mislim da su oni ti koju su hrabri i koji su sve pokrenuli, a ne mi „matori“.

Jeste li upoznati s tim kako će studenti sada reagovati?

Nakon pregovora studenata sa Rektoratom, koji traju cele ove nedelje, oni će tražiti da se rektorka javno izvini zbog toga što je napravljena greška i da javno zamoli studente da uzmu u obzir tu grešku, kako bi se napravio korak ka očuvanju jedinstva univerziteta. Tražiće da se 4. novembra ipak sastane Etički odbor univerziteta i da to bude konsultativni sastanak na kome će se razmatrati ono što je stiglo od FON-a, iako su svesni da ne može biti donesena konačna odluka. Tražiće i da na tom sastanku prisustvuju, kao posmatrači, dakle bez učešća, profesor Danijel Sinani, profesor Slobodan Prvanović, koji je dao ostavku u Etičkom odboru nakon prvog vraćanja predmeta FON-u, jedan student i ja. Taj sastanak će izgleda biti održan, jedino ne znamo da li će biti otvoren za javnost to jest za nas, jer to je na odluci samog Etičkog odbora.

(Sastanak 4. novembra, kako je Odbor odlučio, nije bio otvoren za javnost, pa profesori-posmatrači nisu mogli da mu prisustvuju – prim. aut.)

Znate li nekog od profesora koji, nasuprot vama, tvrdi da doktorat Malog nije plagijat?

Ne znam nikoga ko će reći da nije plagijat. Reč je o proverljivom dokumentu.

Ostalo je, dakle, još da vidimo da li će i Etički odbor univerziteta reći to glasno, pa iako je reč o ministru finansija, a odnedavno i predsedniku Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca.

Kakve li ironije… Nikad se nije desilo ovoliko društveno srozavanje i rasturanje svega što je vredno u jednom društvu. Ovaj trenutak u kome je univerzitet direktno prozvan zapravo je fenomenalan i to je naš test, da vidimo da li smo se utopili u ovaj haos koji su nam napravili, u društveno ludilo, u relativizaciju svega, znanja, univerziteta, da li mi pristajemo na to ili ne pristajemo. Čini mi se da su svi na univerzitetu svesni toga i da postoji manjina, ili ja želim da verujem da je manjina, koja iz ovog svega profitira, zarađuje, koja se uklopila u raznorazne odbore, državne jasle i neke druge forme a da to nisu obrazovanje i nauka. Ono što i dalje ne mogu da razumem jeste strah koji postoji. Možda čak i nije toliko strah koliko strepnja za neku malu dobrobit koju mogu da očekuju. „Ne znam da li ću biti zabeležen u ministarstvu, pa kad budem konkurisao za projekat da li će moje ime biti automatski odbijeno.“ Što, naravno, može da se desi. Može i meni da se desi, ja sam vrlo spremna na to, ali ne znam kako drugačije da postupam nego upravo ovako. I sada ćemo videti da li će neko stisnuti petlju, da li će većina stisnuti petlju.

Verujete li da će Etički odbor univerziteta stisnuti petlju?

Želim u to da verujem, ali nisam sasvim sigurna.

Zašto?

Zbog prvog postupka kada su sve vratili FON-u. Po meni, to je zaista bio vrlo problematičan postupak.

Znači, postoji doza izvesnosti i pored peticije koju je potpisalo 800 profesora, i pored svih dokaza i žalbi, da Etički odbor univerziteta donese odluku o tome da nije reč o plagijatu?

Mislim da bi to bilo mnogo izvesnije da nije bilo blokade Rektorata.

Koje bi bile eventualne posledice koje bi univerzitet trpeo ukoliko bi odluka odbora bila da doktorat Malog jeste plagijat?

Pre bih ovako rekla: ukoliko se ne proglasi da je doktorat Malog plagijat, to će biti mnogo teža posledica. Onda smo zaista priznali da obrazovanje nije važno i da je odsustvo struke iz svakog posla koji se ovde radi potpuno u redu. Mi smo onda sami sebe pogazili. Sami smo rekli, mi smo bezveze, nije ni važno da li postoji univerzitet ili ne postoji. Time bismo sebi napisali smrtnu presudu.

A ako se proglasi da jeste plagijat, to znači da je univerzitet jasno stavio do znanja da politička elita ne može tek tako da se sa njim igra. Moguće je da bi finansijskih posledica bilo, jer mi smo ipak budžetska ustanova. S tim što SNS misli da ako pare za univerzitet idu iz budžeta, onda nas oni kao vladajuća stranka i poseduju, to je njihova logika. Mislim da njima uopšte nije jasno šta znači autonomija univerziteta, da njima suštinski nisu jasne društvene organizacije. Ne razumeju zašto univerzitet u svakoj demokratskoj državi jeste autonoman i zašto mora imati autonomiju. Čak su i u Zimbabveu uspeli da proglase plagijatom doktorat žene predsednika države, bili su dovoljno autonomni da to urade. Dakle, osim potencijalno finansijskih posledica, u slučaju proglašenja plagijata sve drugo će biti dobrobit za univerzitet.

Ako idemo tom logikom „kazne“ i „nagrađivanja„, šta onda FON može da očekuje od vlasti?

Čuli smo da dobijaju novu zgradu. Radi se o milionima evra koji će tu biti uloženi.