Internet parkovi na tri lokacije, Vukov spomenik, Topličin venac i skejt park na Novom Beogradu
Usvojeni pametni predlozi Beograđana na "čekanju" su benzinska pumpa za čamce i muzej vina u lagumima ispod Karađorđeve ulice, uvođenje ekonomske takse od pedeset dinara za registraciju vozila u Beogradu (novac za nabavku bicikala za prvake) i nova vrsta prevoza – rikše
Aktuelne gradske vlasti Beograda otvorile su vrata Gradske skupštine građanima prestonice. Ispostavilo se da možemo nešto da promenimo, ako to želimo i otvoreno kažemo. Doba udruženog rada je prošlo, današnji političari sve manje imaju stav „nije tvoje da misliš, ima ko će“.
O borbi protiv bespravne gradnje i prazničnom turizmu u Beogradu pročitajte u dodatku Vreme Beograda u PDF-u.
Jedan od članova Gradskog veća koji od februara 2009. svake nedelje od 12 do 18 časova organizuje otvorena vrata jeste Miroslav Čučković. Ispričao je za „Vreme Beograda“ da je u prvi mah sa zebnjom krenuo u tu priču, strahujući da će dolaziti razni ljudi sa nesuvislim idejama, tj. da će doći ona vrsta ljudi koja se javlja direktno u radijski ili televizijski program. Kaže da se prijatno iznenadio: „Beograđani su dolazili sa gotovim, pametnim predlozima i idejama koje sam prosleđivao gradonačelniku“. Do kraja 2009. godine kroz njegovu kancelariju prošlo je više od 250 Beograđana s raznim predlozima i idejama.
Ono čime se gradske vlasti najviše ponose, a poteklo je od građana, jeste finansiranje iz gradskog budžeta drugog pokušaja vantelesne oplodnje budućih potencijalnih roditelja sa prebivalištem u Beogradu, o čemu smo već pisali. Bilo je i drugih, sjajnih ideja. Neke su realizovane, a neke čekaju bolja vremena.
TRAŽILI STE I DOBILI: U protekloj godini realizovano je dosta projekata po zamislima Beograđana, kaže Miroslav Čučković. Napravljen je pešački prelaz za slepe u Ulici 27. marta, alaska pijaca u Zemunu (taj projekat je u toku), postavljen je dvogled na Kalemegdanskoj tvrđavi i uvaženo je niz saobraćajnih zahteva poput pomeranja autobuske stanice ili linije GSP-a zbog blizine škola ili krivina. „Gradonačelnik je insistirao na prevozu đaka iz Rutske (opština Čukarica) do škole na Umci i taj projekat se realizuje. Imali smo inicijativu 105 domaćinstava iz Belog Potoka koji su imali nezacevljenu kanalizaciju i taj problem smo rešili.“
Ideja za instaliranje internet parkova na tri lokacije, Vukov spomenik, Topličin venac i skejt park na Novom Beogradu, potekla je od mladih ljudi, a na zahtev građana napravljena je biciklistička staza na Adi Ciganliji na zahtev građana, kao i ograda na početnoj stanici linija GSP-a 17, 31 i 19.
Usvojeni pametni predlozi na „čekanju“ su benzinska pumpa za čamce i muzej vina u lagumima ispod Karađorđeve ulice. „Muzej vina predložila je jedna advokatica iz Beograda, i to smatramo pametnim predlogom sa značajnim turističkim potencijalom. Nekoliko parova iz Ulice Jakuba Kuburovića u Zemunu podnelo je zahtev da se obližnja nepregledna raskrsnica rastereti od saobraćaja (tu je veće zagađenje nego u Sarajevskoj ulici) i mi smo podneli inicijativu Gradskom sekretarijatu sa saobraćaj. To sada nije realno zato što se rekonstruišu okolne ulice, ali to ćemo uraditi čim bude moguće“, kaže član Gradskog veća. Sekretarijatu za saobraćaj dostavljen je zahtev građana da se napravi biciklistička staza u Ulici 29. novembra (poput staza u Londonu), ali je pitanje da li je uopšte moguće napraviti biciklističku stazu kroz centar grada.
Građani Kaluđerice tražili su otvaranje ambulante i ispostave Hitne pomoći, što Čučković smatra značajnim projektom s obzirom na broj stanovnika. Takođe, predloženo je i uvođenje ekonomske takse od pedeset dinara za registraciju vozila u Beogradu (novac za nabavku bicikala za prvake) i nova vrsta prevoznog sredstva – tzv. „eko-taksi“ poznatiji kao rikša. „Taj predlog je zvanično prosleđen Sekretarijatu za saobraćaj, razmatramo zone u centru grada gde bi cirkulisale rikše. U doglednoj budućnosti, razmišljamo o uvođenju koncepta pešačke zone od Slavije do Kalemegdana, poput Šanzelizea, i u tom smislu rikše bi bile idealan prevoz.“
Postoji objekat u Meljaku sa kompletnom mapom Beograda na 44 kvadratna metra. „Autor projekta pred tom mapom drži nastavu iz predmeta Priroda i društvo đacima četvrtog razreda osnovne škole, tako što pokazuje gde se nalaze sve gradske službe – od železnice do Gradske čistoće, objašnjava kako se crpe i prečišćava voda i dolazi u cisterne… Autor je tražio prostor u gradu, jer je Meljak daleko, gde bi mogao da montira mapu kako bi više đaka moglo da dolazi“, izdvaja Čučković ovaj zanimljiv projekat.
NEREALNO ZA SADA: Jedan sugrađanin predložio je revitalizaciju biblioteke na Kosančićevom vencu, srušene prilikom bombardovanja u Drugom svetskom ratu. Njegova ideja je da temelj objekta u jednom delu poda bude providan, tako da turisti mogu u svakom trenutku da vide iskopine koje se nalaze ispod, čak i noću ukoliko bi postojali senzori za rasvetu. To je za sada nerealno očekivati. Taj projekat bi koštao najmanje sedam miliona evra, a trenutno nije moguće finansirati ni izgradnju pasarele od Zemunskog keja do Velikog ratnog ostrva.
Predlog da se oformi helikopterska jedinica za saobraćajne nesreće i vanredne situacije takođe su smislili građani. „Potrebna nam je saradnja Republike, Vojske i MUP-a da bismo napravili helikoptersku jedinicu na četiri punkta u Srbiji. To je projekat na nivou države – mi imamo helikoptere, potrebne su nam bolnička posada i oprema.“
I još ideja i predloga: preuređenje napuštenih kasarni u jeftine stanove u opštinama Mladenovac, Lazarevac, Obrenovac; montiranje ski-lifta od Kalemegdanske tvrđave do Zemunskog keja; ugradnja elektronskih čipova u asfalt i autobuse zbog tačnog vremena dolaska prevoza (o čemu se razmišlja u Sekretarijatu). Prema Čučkovićevim rečima, ima smisla davati predloge kada se pravi budžet za narednu godinu. „Nisam za badava sedeo svake nedelje u kancelariji, ljudi su dolazili sa gotovim inženjerskim rešenjima i razumeli smo se odmah“, kaže Čučković. Uskoro će biti objavljen novi javni poziv za predloge građana za 2010. godinu. Osim našeg sagovornika, Beograđane čeka i zamenik gradonačelnika na redovnim čajankama.
Beograđanin D.Ž., koji svakog dana prolazi kružnim tokom na Slaviji u ulozi vozača ili pešaka, predložio je rešenje za saobraćajni kolaps u tom delu grada. Ideja je jednostavna – građanin je nacrtao kružni tok Slavije i ispresecao ga sa sve četiri strane sveta podzemnim prolazima kojima bi se kretali pešaci. Prema njegovim rečima, saobraćaj bi se kretao mnogo brže ukoliko bi pešaci prelazili ulicu ispod zemlje, ne bi bilo prekida i usporavanja ionako haotičnog saobraćaja. Osim toga, na Slaviji postoji parkiralište u koje bi se moglo ući ili, ako ništa drugo, izaći bez automobila u podzemni prolaz. To, pretpostavlja on, ne bi bilo mnogo skupo, a korist od odgušenja protoka saobraćaja bila bi višestruka. Građanin D.Ž. podseća da je Terazijski plato prokopan podzemnim prolazima, što je, iz današnje saobraćajne perspektive gledano, bio gotovo vizionarski projekat.
Na internet strani nedeljnika „Vreme“ u toku je anketiranje Beograđana o njihovim prioritetima na nivou zajednice (link).
Pitali smo Beograđane da li imaju neku ideju koja bi dovela do boljeg funkcionisanja glavnog grada, bilo da je reč o saobraćajnom, komunalnom redu ili o nečemu trećem. Stiglo je, i još pristiže, mnogo vaših predloga upućenih gradonačelniku. Najzanimljivije odgovore objavićemo na našem sajtu www.vreme.com.
Mnogo je „ako“ u slučaju Generalštaba, ali bi taj slučaj mogao da prodre do samog dna režima i predsednika Vučića koji se opet igra boga pomilovanja, piše „Vreme“ u naslovnoj temi novog broja
Ako se Selaković ili Vlada ne pozovu na ministrov imunitet, ako se nešto ne desi postupajućim tužiocima i njihovim porodicama, ako glavni tužilac TOK a Mladen Nenadić ne odluči da će TOK da “batali” ceo slučaj ili se zadovolji da sve ostane na ministru Selakoviću, ako vlast ne uspe da uguši tužilaštvo ili blokira njegov rad, ako policija i drugi državni organi budu postupali po nalozima tužilaštva, moguće je da će se predmet “Generalštab” probiti do samog “srca tame”, odakle je i potekao
Data i najavljena pomilovanja po službenoj dužnosti, svedoče o bojazni da pravosuđe neće biti poslušno. Predsednik Srbije, po svemu sudeći, nije svestan da oslobađanjem od krivičnog gonjenja posredno priznaje da ne veruje pravosuđu jer zna da je do sada na pravosuđe moglo da se utiče s vrha, ali da je odnedavno uspešnost takvog patronata neizvesna, i da bi krivica pomilovanih u redovnom postupku bila dokazana. Inače, posredi je očigledna zloupotreba
U menjačnicama godinama nije bila veća gužva nego ovog decembra, a jagma za evrima i dalje tinja. Uzrok je neizvesnost povodom posledica do kojih mogu dovesti sankcije Nisu. Dok režim krivi narod i medije za paničenje, razloge navale ljudi na devize treba prvenstveno tražiti u neodgovornim porukama Aleksandra Vučića i guvernerke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković, javnosti
Iz revizorskog ugla, najveći propust u upravljanju gradom u poslednjih nekoliko godina jeste odsustvo funkcionalnog sistema upravljanja. Ne postoji jasna i dosledna veza između postavljenih ciljeva, planiranja i stvarne potrošnje budžetskih sredstava. Učinak se gotovo uopšte ne meri, ne prati se da li je utrošeni novac dao očekivane rezultate, a upravljanje rizicima praktično je zanemareno. Na to se nadovezuje činjenica da se na gotovo svakom koraku krše zakoni i propisi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
