Uspon i pad giganta

Radnik Fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke Dragan Mladenović (57) počinio je 22. marta samoubistvo na radnom mestu. Po rečima predsednika Samostalnog sindikata te fabrike Milorada Miloradovića, kako su preneli mediji, njegov kolega ubio se zbog izuzetno teške ekonomske situacije u porodici.

Predsednik sindikata je rekao i da radnicima četiri godine nisu uplaćeni doprinosi za zdravstveno i penziono osiguranje, te da nisu primili između 15 i 20 zarada. Fabrika šinskih vozila Goša je privatizovana 2007. godine, vlasnik je slovačka firma ŽOS Trnava, a radnici tvrde da više i ne znaju koju platu im je poslodavac poslednju isplatio, to jest da primaju po dve do tri hiljade dinara, u „neuhvatljivim intervalima“.

Fabrika šinskih vozila, uz Fabriku opreme i mašina i Goša montažu, jedna je od tri firme Holding korporacije Goša koje su privatizovane i posluju i danas. Sve do 2007. godine, korporacija, koju je tada činilo 11 firmi različitih delatnosti (vidi okvir), bila je u državnom vlasništvu. Ostale celine od maja 2014. godine su u stečaju ili likvidaciji i nemaju zaposlenih.

Palanačka fabrika doživela je sudbinu većine nekadašnjih jugoslovenskih giganata. Od uspešne korporacije, koja je zapošljavala nekoliko hiljada ljudi i održavala grad i okolinu, ostale su zaključane radionice u kojima danas propadaju mašine, proizvodnje nema, a najtragičnije je što je – ogroman broj radnika ostao je bez posla i živi na rubu egzistencije.

OD JASENICE DO MOĆNE GOŠE: U Smederevskoj Palanci, opštini koja se nalazi na 82. kilometru južno od Beograda, 1923. godine otvorena je radionica za opravku i konstrukciju železničkih vagona, kao deo akcionarskog društva Jasenica sa sedištem u Beogradu. Osnivački kapital bio je srpsko-francuski, a trajanje je ograničeno na 18 godina. U međuvremenu, fabrika je dobila novo ime i životni vek od 99 godina.

Fabrika Jasenica, preteča Goše, osnovana je kao radionica za opravku vagona i čeličnih konstrukcija, a ubrzo je proširila svoje poslovanje i na druge delatnosti. Najznačajnija među njima je svakako mostogradnja. U Palanci su, između ostalog, pravljene konstrukcije Brankovog mosta, pokretnog mosta na Kanalu Dunav–Tisa–Dunav, Pančevački most, beogradska Gazela, Mratinja, Grdelički most, mostovi duž pruga Sarajevo–Ploče, Beograd–Bar… Proizvedeno je i 2856 tona mostova za Indiju i Burmu.

Gošini radnici gradili su hidroelektrane Đerdap, Bajina Bašta, Potpeć. Goša je opremala branu Vadi-Gatara u Libiji, cevovod hidrosistema Šarske vode, Frutok i Mazalea u Makedoniji, delove za hidroelektrane u Peruu, Centralnoafričkoj Republici, Tunisu… Grupa radnika je u Libiji radila na održavanju fabrike kablova u Bengaziju, a u ovom gradu radnici palanačke fabrike gradili su i robnu kuću. Fabrika računara u Jermeniji, hipodrom u Turkmenistanu, banka u Ekaterinbergu u Rusiji, aero-muzej u Beogradu, apartmani Geneks, samo su deseti deo projekata koje je ova fabrika gradila. U njoj su se svojevremeno proizvodili i avio-motori, autobusi, različite vrste alata, kućni aparati, elektrooprema…

ZLATNE OSAMDESETE: Goša je u vreme svog najvećeg uspeha izvozila konstrukcije na tržišta Rusije, Irana, Indonezije, Brazila, Iraka, Egipta… Kada je o Evropi reč, izvozila je u gotovo sve zemlje starog kontinenta.

Osamdesete godine bile su najbolje u poslovanju ove fabrike. Tada je u Goši u Smederevskoj Palanci radilo oko 7500 ljudi, a u celinama širom Jugoslavije, u svim republikama osim u Sloveniji, bilo je još oko 5000 zaposlenih. Fabrika je tada bila značajan izvoznik i gigant. Stanovnici Smederevske Palanke tvrde da se tada od Gošinih plata živelo, te da je njen uspešan rad uticao i na rad ostalih preduzeća. U ovo mesto su se doseljavali radnici iz drugih gradova, a za njih je napravljeno i posebno naselje.

Tih godina, na primer, Fabrika šinskih vozila, koja je i najstarije postrojenje, proizvodila je godišnje oko 120 putničkih vagona. Od 2000. godine proizvodnja putničkih vagona u ovoj fabrici je ugašena. Sada se radi samo njihov remont, a jedan od poslednjih većih poslova je modernizacija 25 vagona za potrebe Srbija voza, koji je dobijen početkom ovog meseca.

Kako bi školovala buduće radnike i neophodan kadar, u jesen 1955. godine otvorena je i Industrijska škola Goša. Tada je obnovljena škola koja je počela sa radom ranije, 1946. godine, pod nazivom Industrijska škola pri preduzeću Jasenica. Škola radi i danas, pod nazivom Mašinsko-elektrotehnička škola Goša. Fabrika je svojevremeno stipendirala studente, koje bi kasnije zapošljavala. U okviru kompleksa radila je i televizija. I ona je u međuvremenu privatizovana i promenila naziv i lokaciju. Goša je poznata i po svom sportskom društvu, a jedno od malobrojnih udruženja koje je i danas uspešno pod ovim imenom je kulturno-umetničko društvo.

TITO BRAVAR U JASENICI: Skoro četiri decenije, tačnije od pedesetih do devedesetih godina prošlog veka, kao neprikosnovena istina važilo je da je Tito bio bravar zaposlen u palanačkoj fabrici. Međutim, zbog nepostojanja pisanih tragova, ta teza krajem prošlog veka dovedena je u pitanje. I mada nema sačuvanih dokumenata koji svedoče o tome da je Tito zaista radio u Jasenici a.d., ako je verovati zapisima iz njegove autobiografije, kraj 1926. i početak 1927. godine proveo je u ovom gradiću i fabrici.

Pišući o kraju 1926. i početku naredne godine, zapisao je: „U to vrijeme radio sam u Smederevskoj Palanci, gdje sam organizovao partijsku i sindikalnu organizaciju. Kada sam odatle izbačen, krenuo sam po preporuci nekih drugova u Kumanovo da bih se tamo zaposlio kao mašinista u nekom mlinu.“ O svom boravku u Jasenici, on je govorio tokom svojih kasnijih poseta Goši – 1952, 1970. i 1978. godine.

U Muzeju industrije Goša, prvoj fabričkoj radionici, koja je pretvorena u izložbeni prostor, čuva se mašina na kojoj je Tito navodno radio. Iako zvaničnih podataka o tome nema, mora se uzeti u obzir i to da je poplava, koja je nekoliko puta zadesila ovu fabriku, uništila mnogo dokumenata.

PAD U BEZNAĐE: Početkom devedesetih godina prošlog veka proizvodnja u Goši naglo je opala, zbog sankcija izvoza nije bilo, inflacija je pojela plate… Goša se od toga nikada nije oporavila. U pojedinačnim firmama počeli su nakon 2000. godine procesi restrukturiranja, mnogi zaposleni su uzeli otpremnine i otišli iz fabrike. Smanjenje poslovanja u ovoj kompaniji dovelo je i do brojnih promena u opštini. Kako su se gasili proizvodni pogoni u Goši, gasili su se i pogoni u drugim fabrikama, što za posledicu ima visoku nezaposlenost, koja u ovom šumadijskom gradiću nikada nije prevaziđena i mnoge je porodice dovela do ruba egzistencije.

Palanačka fabrika ove godine slavi 94 godine postojanja. Pitanje je koliko će postrojenja i radnika dočekati 99. rođendan, na koliko je svojevremeno određeno njeno trajanje. Bila je jedan od mnogobrojnih giganata koji su činili moćnu industriju Jugoslavije, ali i služili održavanju socijalnog mira. Inflacija, kasnije i tranzicija, ispraznile su fabričke hale, radnike odvele na ulicu, a onima koji su ostali da rade uglavnom produžile agoniju. Danas, u preostalim postrojenjima Goše radi i bori se oko hiljadu ljudi, u nadi da će biti bolje. Jedan od njih je odlučio da prestane da čeka i da se bori.

Goša sistem, nekada i sada

Složen industrijski sistem u Smederevskoj Palanci činilo je 11 organizacija udruženog rada i dve radne zajednice – Fabrika šinskih vozila, Fabrika drumskih vozila, Fabrika polimera i prerade drveta, Fabrika opreme i metalnih konstrukcija, Fabrika opreme za uskladištenje, Fabrika metalnih proizvoda i delova, Fabrika elektroopreme, Goša Energetika, Goša Društvena ishrana i ugostiteljstvo, Goša Trgovina, Institut Goša, Zajednička služba za poslove knjigovodstva i Radna zajednica za administrativno-tehničke i pomoćne poslove. Od 1. oktobra 1990. godine sve one počele su da rade kao Goša Holding korporacija, koja je u stečaju. Danas posluju samo tri firme – Fabrika šinskih vozila, Fabrika opreme i mašina i Goša montaža, i sve tri su privatne.