Uspon čoveka sa Jutjuba i Fejsbuka

Pokret doktora Branimira Nestorovića “Mi – glas naroda” je na parlamentarnim izborima u decembru 2023. ostvario neverovatan uspeh pošto je osvojio čak 13 poslaničkih mandata u Skupštini Srbije. Istovremeno, na lokalnim izborima u Beogradu ovaj pokret je osvojio šest odborničkih mesta u gradskoj skupštini, čime je privukao veliku pažnju javnosti, analitičara i političara u postizbornim previranjima između vlasti i opozicije u vezi sa pitanjem formiranja vlasti u Beogradu. U međuvremenu, od osnivanja pre nekoliko meseci do danas, pokret se dva puta raspao, a Nestorović je nedavno lansirao pokret pod novim imenom “Mi snaga naroda” ili jednostavnije – “Pravi mi”.

Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja koje je sprovela jedna strana agencija, ovaj pokret zauzima neverovatnih 9 odsto biračkog tela u Srbiji. To je razuverilo sve koji su očekivali da će unutrašnja trvenja unutar pokreta nekako umanjiti poverenje birača. Ima analitičara koji su prethodnih nedelja izjavljivali da će podele u pokretu loše uticati na rejting pred izbore u junu, ali i onih koji tvrde da Nestorović neće pretrpeti nikakvu štetu uprkos tome što su ga neki članovi napustili.

Na nedavno održanoj tribini povodom osnivanja novog pokreta, i sam Nestorović je pomenuo popularnost te liste u biračkom telu Srbije i naglasio: “Projekcije su da možemo do 12 odsto glasova, odnosno do 15 odbornika, pa bismo u Beogradu bili ozbiljna stranka, odmah iza SNS”. Kako je preneo “Danas”, Nestorović je tom prilikom rekao: “Do sada smo bili glas, a sad smo stvarno snaga” i predvideo da će formiranje vlasti u Beogradu na predstojećim izborima zavisiti upravo od njegovog pokreta. Prema najnovijim informacijama, sav novac koji se iz budžeta dodeljuje parlamentarnim strankama na osnovu broja osvojenih glasova na izborima potpuno će pripasti (novom) pokretu na čijem se čelu nalazi Branimir Nestorović, a ne onom pod sličnim imenom.

Od prvih rezultata izbora održanih 17. decembra prošle godine mediji su se bavili otkrivanjem tajne uspeha Branimira Nestorovića i pokreta koji je osvojio pet odsto glasova i na republičkom i na gradskom nivou. Danas se čini da je pokret, iako pod sasvim drugim imenom i strukturom, još popularniji nego što je bio pre samo tri meseca. Šta je tome doprinelo?

HARIZMA SE NE MOŽE FABRIKOVATI

Ivana Jakšić, docentkinja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, koja predaje socijalnu psihologiju i političko ponašanje, smatra da je uspeh pokreta isključivo uspeh njegovog lidera, što oslikava snažno prisutan svetski trend personalizacije politike kada birači poklanjaju poverenje strankama na osnovu istaknutih lidera. Jakšićeva navodi da su za razumevanje uspeha i politike Branimira Nestorovića ključne dve dimenzije socijalne percepcije na osnovu kojih procenjujemo lidere, odnosno na osnovu kojih vidimo šta biračko telo prepoznaje kao bitno kod lidera.

“Jedna dimenzija se u literaturi naziva magentičnost, a mi je možemo prevesti kao neku vrstu usmerenosti na zadatak, ili dimenziju kompetentnosti, a druga bi akademski glasila komunalnost, ili slobodnijim jezikom rečeno, neka vrsta topline, usmerenosti na ljude, zajedništvo. Čini se da Nestorović u obe ove dimenzije ima vrlo visoke skorove. I pre nego što je postao javna ličnost, on se probio u javnom mnjenju na osnovu svoje lekarske ekpertize. U javnosti se govorilo da je bio odličan pulmolog, koji je spasao decu od mnogih bolesti, a onda se ta dimenzija kompetentnosti nadograđivala njegovim prisustvom u medijima”, objašnjava Ivana Jakšić i dodaje da druga dimenzija koja se odnosi na toplinu i okrenutost ka ljudima proizlazi iz same Nestorovićeve ličnosti.

“To nije nešto što se može lako fabrikovati. On je nesumnjivo vrlo harizmatičan čovek, pristupačan, nasmejan. U percepciji glasača, takvi lideri su ljudi koji imaju uvid u to šta je ljudima potrebno, šta su brige naroda, za koje smatraju da će interese naroda staviti ispred svojih ličnih interesa. Zanimljivo je kako Nestorović u svojim medijskim nastupima naglašava tu svoju dimenziju koja proističe iz njegovog šarma i harizme, ali je dodatno naglašava kad kaže kako on ne ulazi u politiku iz nekih ličnih interesa”, naglašava Ivana Jakšić.

Osim provokativnih ideja, zanimljivih medijskih nastupa i koketiranja sa teorijama zavere, birači su do sada od Nestorovića i njemu bliskih ljudi mogli da čuju i da oni nisu ni klasični političari ni prava politička stranka. Ovaj antipolitički, antipartijski narativ je, prema Ivani Jakšić, jedan od glavnih elemenata koji je uticao na popularnost pokreta.

“Dakle, on govori da oni nisu političari, vidimo diskurzivno okretanje od nazivanja relevantnih političkih grupacija stankama jer je politika postala ogađena, a reč stranka prljava reč, pa su oni pokret. To je jedan element kojim ukazuju da oni nisu klasični političari, niti su stranka, pa šalju poruku ‘mi smo nešto drugačije i od režima i od drugih’ i to prolazi kod jednog dela birača”, navodi Ivana Jakšić.

Šta sve spada u taj narativ? Tu su, najpre, brojni medijski nastupi i prilagođenost poruka različitim medijskim platformama. U emisijama na Jutjub kanalima komunicira sa publikom koja nužno ne veruje nauci, nego je sklonija da se bavi teorijama zavere. Emisije na Jutjubu i objave na posebnim grupama na Fejsbuku imaju i ogroman broj pregleda, a teme koje pokrivaju kreću se od razmatranja velike istine o svetu, poreklu, identitetu, svetskim moćnicima, paranormalnim pojavama, susreta sa vanzemaljcima, prolascima kroz vreme itd. On ima i svoj Jutjub kanal, podkast “Pozitivno sa dr Nestorovićem”, koji prati oko 50.000 ljudi, a video-emisije pokrivaju teme o duši, anksioznosti, nastanku života, pa i savetima kako se zaštititi od sunca ili smršati. Ove emisije imaju vrlo praktičnu namenu, obrađene su na zanimljiv način i drže pažnju.

“Kada slušate Nestorovića, on je vrlo inteligentan čovek, ali to nije uvek koherentan narativ, niti su rečenice sa nekom porukom. To su vrlo često neke asocijacije, a pritom sve vreme deluje vrlo ležerno i samouvereno dok to govori. I on tu često ubacuje neke primere iz ličnog života, pa zbog toga ljudima bude lakše da se povežu i zbog toga mu više veruju”, analizira Ivana Jakšić i dodaje: “Taj vid kompetentnosti koji izvire iz njegove lekarske diplome i uspešne karijere, plus njegova simpatičnost i ukupna ličnost, i ceo socijetalni kontekst, pa i komunikacija u kojoj je našao recept kako da ispaljuje te verbalizme se održava na glasače. Kad završiš slušanje intervja sa njim, imaš osećaj lepog raspoloženja i imaš utisak da tom čoveku možeš verovati. On deluje vrlo različito od svega drugog što se nudi na sceni i onda nekim nesofisticiranim biračima oslabljene medijske pismenosti i kritičkog razmišljanja, kakvih je mnogo, to može da deluje kao vrlo primamljiv izbor”, smatra docentkinja Jakšić.

NEZADOVOLJNICI NA OKUP

Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, smatra da se uspeh Branimira Nestorovića na decembarskim izborima, kao i trenutna popularnost pokreta ogledaju u tome što je Nestorović deo establišmenta po tome što ima pristup medijima i javnom prostoru, a istovremeno se predstavlja kao alternativa u odnosu na ostatak političke scene.

“Element njegovog uspeha je i njegova platforma, odnosno teme o kojima priča a koje inače pripadaju marginama politike. To je koncept ‘fringe politics’, u kojem je okupio razne vrste nezadovoljnih ljudi koji su na velikoj distanci od svih ostalih partija, koje interesuju neke specifične teme spakovane u lokalni kontekst. Tu je ta ljubav ka velikim spoljnopolitičkim temama iz kojih se priča o raznim drugim stvarima: kad se govori o vakcinama, onda se govori i o velikim biznisima, kako se zarađuju velike pare od vakcina, dakle, ne radi se o medicini, nauci i dokazima, već se kombinuje ta vrsta antiglobalnog, antizapadnog stava sa nekim konkretnijim elementima”, objašnjava Spasojević i dodaje da je Nestorović iskoristio čitav niz platformi da bi se obratio svim tim grupama. To ga čini prilagodljivijim od ostalih političara jer se on različitim publikama obraća povodom različitih tema i koristi različite kanale da to ostvari. Na primer, gostovao je i u obrazovno-naučnim emisijama RTS-a, informativnim emisijama nacionalnih televizija, pa i najgledanijim zabavnim programima.

“On unosi tu vrstu šale u politici, može da izgovori neku potpunu glupost i da se izvuče s njom, pa ga ljudi vide i kao nekoga ko malo zabavlja, i kao takav provocira. To su sve one Jutjub emisije kojima se šira javnost povremeno podsmeva, gledamo klipove i slično, a oni se tu obraćaju jednom delu društva koji je politički do sad nepredstavljen. U jednoj takvoj situaciji, kakva je bila na prethodnim izborima, on je iskoristio priliku da, oslanjajući se i na javni prostor u mejnstrimu, ali i na te kanale, izgradi jednu vrlo specifičnu poziciju koja jeste na distanci od klasične vlasti i od opozicije, ali je jasno da je on bliži strankama vlasti”, smatra profesor Spasojević.

Raspad pokreta, kako potvrđuju i američka istraživanja, nije ni okrznuo poverenje dela biračkog tela u Nestorovićevu politiku. Sagovornici “Vremena” taj fenomen objašnjavaju izraženim liderstvom, ali i jakom medijskom promocijom stavova i komunikacijom sa usmerenom, specifičnom javnošću.

“Kad govorimo o tom pokretu, tu je Nestorović prvi, pa ide deset praznih mesta iza njega. Niko od ostalih ljudi nije tu ni približno važan. Doprinose oni, ali svako od njih je potrošen, pa čak i ovi ljudi koji su otišli iz pokreta. Oni su premalo poznati javnosti, pa i toj usmerenoj javnosti, da bi to nešto značajnije uticalo. Dakle, Nestorović vuče te birače”, objašnjava Spasojević. On podseća da smo to mogli da vidimo i na izborima na kojima je Nestorović podržavao listu Dveri: “On je tad dao značajan doprinos njihovom tadašnjem izbornom rezultatu”.

Za Ivanu Jakšić, aura pobednika, koju Nestorović simbolično nosi od decembra 2023, može da ima značajan uticaj i na opredeljenje birača na junskim izborima. “Ljudi vole pobednike, a od decembarskih izbora ostala je ta jedna vrsta pozitivne asocijacije u vezi sa Nestorovićem. On nosi političku strukturu pokreta, on celu tu konstrukciju nosi uvek i u šta god drugo da se uključi. Tada je dobio i ogromnu medijsku i političku ekspoziciju, a kritike da je on trojanac režima zapravo žive na opozicionim kanalima komunikacije. To biračko telo, kome je on bio prihvatljiv izbor, verovatno nije bilo ni okrznuto tim kritikama, a dobio je potvrdu da je i dalje ono što jeste. I sam raspad pokreta je iskomuniciran tako da ljudima nije baš jasno zašto se raspao, nešto se tu desilo sa tim ljudima, a Nestorović je izašao iz toga i takvom komunikacijom zadržao svoju auru”, zaključuje Ivana Jakšić.

U kontekstu predstojećih beogradskih izbora, novi Nestorovićev pokret se, prema Spasojeviću, može obratiti i biračima Narodne stranke, koaliciji Dveri-Zavetnici, pa i onima koji glasaju za Sašu Radulovićeva. “Nestorović je čovek koji ima određen broj sledbenika i pošto je reč o maloj, specifičnoj grupi, jako je teško procenjivati kako će reagovati na ove postizborne stvari i kako će birači drugih stranaka reagovati. I kad se to jedno veliko polje od možda 10 procentnih poena otvori, u njemu je jako teško predvideti u kojim kombinacijama i kako će se deliti birači. Ne bih očekivao neki veliki Nestorovićev pad, možda čak bude i rasta”, zaključuje Spasojević.

Autorka je vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu