Fantastični "industrijski rast" proizveden je, nažalost, samo u statističkim retortama
„Srbija ima najveću stopu rasta industrijske proizvodnje u Evropi.“ Tako je, ako pamćenje ne vara, govorio u „ono“ vreme posle bombardovanja srpski premijer Mirko Marjanović a hor eksperata-plaćenika za njim ponavljao tu izmišljotinu.
„I danas neki trgovci među političarima pokušavaju da rehabilituju Miloševićev način razmišljanja“, izjavio je pre neki dan šef srpsko-crnogorske diplomatije Vuk Drašković, pokušavajući da se odbrani od optužbi „da je izdajnik nacionalnih interesa na Kosovu“.
Osim kosovskog miljea, taj „način razmišljanja“ povampirio se, izgleda i u ekonomskoj sferi. Nešto od tog „duha“ moglo se videti na konferenciji za novinare koju su po povratku iz Sjedinjenih Američkih Država, 28. aprila, održali potpredsednik republičke vlade Miroljub Labus i ministar finansija Mlađan Dinkić. Povodom najnovije informacije Republičkog zavoda za statistiku da je industrijska proizvodnja u Srbiji za prva tri meseca 2004. godine zabeležila fantastičan rast od 11,7 odsto, novinari su pitali Labusa i Dinkića:
„Da li imate neko objašnjenje zašto je u prvom kvartalu došlo do visokog rasta industrijske proizvodnje od čak 11,7 odsto?“
Tom prilikom ministar Dinkić je izjavio (a da bi bila sačuvana apsolutna autentičnost, izjave su „skinute“ sa magnetofonske trake):
„Tu analizu vi najbolje uradite sa nezavisnim analitičarima, ne bismo želeli da pristrasno komentarišemo taj podatak. S druge strane bitno je da se trend pojačava. U februaru je industrijska proizvodnja za prva dva meseca bila veća 9,2 odsto. U prva tri meseca 11,7 procenata. Znači, obično ako je neki rast pojava koja je sezonska ili slučajna, ona slabi posle nekog vremena. Ovde imamo suprotan trend. Imamo da se posle tri meseca pojačava rast industrijske proizvodnje. Vreme će pokazati. Ja bih mogao da vam kažem da je privreda dobila novu sigurnost sa novom ekipom u vladi, ali to bi bilo subjektivno. Vi ćete najbolje naći odgovor na to pitanje. Ja mogu samo da vam kažem – mi smo imali 2001. godine rast bruto društvenog proizvoda od pet odsto. Onda 2002. godine imali smo četiri odsto, prošle godine prema najoptimističnijim procenama to je bilo negde oko dva odsto. Ove godine planirali smo inicijalno bili 4,3 odsto, zatim je Međunarodni monetarni fond to revidirao na 4,5 a evo ja vam iznosim svoju ličnu procenu – neću biti zadovoljan ako rast ne bude najmanje šest odsto imajući u vidu kako smo krenuli i šta sve iza ovoga što su mere vlade treba da dâ efekte. Dakle, imam u vidu visoki rast industrijske proizvodnje, očekivan visok rast poljoprivrede i mere vlade koje će te trendove podstaći.“
Sledeće novinarsko pitanje bilo je:
„Da li je preterano ako zaključimo da ni vi, u stvari, niste sasvim sigurni šta je uzrok rasta industrijske proizvodnje, odnosno da ste zapravo zatečeni i nemate objašnjenje šta se događa?“
Na to je reagovao potpredsednik Vlade Miroljub Labus:
„Imamo objašnjenje šta se događa. Znači, stabilni makroekonomski uslovi, plus jedna ekonomska politika Vlade koja će da podstiče restrukturiranje, plus dobra izvozna tražnja su doveli do ovoga.“
Predstavnici Vlade pokušali su, dakle, da ubede javnost da je njihova „skromna“ zasluga za neverovatan tromesečni rast industrijske proizvodnje u tome što su poslovni ljudi u Srbiji u tu novu ekipu na vlasti imali neograničeno poverenje koje je iskazano rastom od 11,7 procenata.
Dobri politički maniri obično nalažu da se u javnoj komunikaciji lična promocija što je više moguće zatomi, tako reći „uvije u oblandu“ i vlastiti uspesi delimično minimiziraju kako se građani ne bi osetili neprijatno pred tolikom količinom ministarske samozaljubljenosti. Svako preterivanje bode oči, pa se tako s pravom postavilo i pitanje kako je moguće da u prva tri meseca 2004. godine Srbija zabeleži tako veliki skok industrijske proizvodnje.
Odgovor koji je ponudio bivši ministar za privredu Aleksandar Vlahović mogao bi se smatrati politički obojenim, ali ga, ipak, treba citirati:
„Jedno je sigurno, taj rast industrijske proizvodnje nema apsolutno nikakve veze sa radom aktuelne vlade, jer je ona počela da radi tek 4. marta, a ovaj rast proizvodnje se odnosi na prvi kvartal i obuhvata januar, februar i mart. Niti je ova vlada definisala ekonomsku politiku na osnovu koje će da radi niti je imala prilike da stekne poverenje privrednika. Naprotiv, mislim da bi taj rast bio mnogo izraženiji da postoji politička stabilnost i da zaista postoji poverenje u ekonomsku politiku koju će sprovoditi Vlada.“
Da je sve ostalo samo na Vlahovićevoj reakciji, mnogi bi rekli da se u Srbiji opet lome koplja političkih protivnika oko toga ko je uspešniji ministar.
Ali, na žalost aktuelnog ministra finansija i potpredsednika Vlade dan kasnije, 29. aprila, reagovali su i ekonomski stručnjaci. Direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac izjavio je na konferenciji za novinare da rast industrijske proizvodnje u prvim mesecima ove godine nije realno procenjen, jer se obračun radio po novoj metodologiji. „Do nerealne stope rasta industrijske proizvodnje u martu došlo je zato što se ove godine uključilo još 300 novih preduzeća u obračun, što nije učinjeno u prošlogodišnjim podacima, zbog čega stope nisu realne. Suština je u primenjenoj metodologiji, a ne u realnom rastu proizvodnje“, objasnio je Kanjevac i naveo da je u Srbiji u prvom tromesečju ove godine vladala nepovoljna poslovna klima, uglavnom zbog hroničnog nedostatka sopstvenih sredstava, čekanja na proces privatizacije, prevelike liberalizacije u međunarodnim ekonomskim odnosima i velikih fiskalnih opterećenja.
Na istoj konferenciji za novinare, saradnik Instituta za tržišna istraživanja Vladana Hamović naglasila je da je u prva tri meseca ove godine opšti privredni ambijent bio nepovoljan, zbog čega se nisu stvorili uslovi da industrijska proizvodnja ispolji toliki rast.
Inače, ovaj Institut anketirao je poslovne ljude i zatim sačinio analizu iz koje se vidi da oni (biznismeni) ne veruju da će privredna kretanja u narednih tri do šest meseci biti pozitivna, a značajan procenat njih očekuje povećanje cena svojih proizvoda.
Vladana Hamović kaže da „27 odsto anketiranih preduzeća u Srbiji očekuje porast cena u narednih šest meseci, prvenstveno zbog realne osnove koja se ogleda u poskupljenju komunalija, povećanju akciza i najavljenom poskupljenju struje“.
Ni Miloje Kanjevac ni Vladana Hamović nisu politički protivnici ministra finansija i potpredsednika Vlade nego njihove kolege, ekonomski eksperti koji bez partijske zlobe i krajnje dobronamerno ukazuju da građanima Srbije danas ne treba ulivati lažne nade.
Uostalom, za ulepšavanjem stvarnosti nema neke preke potrebe. Jer, recimo, najnovije aprilsko istraživanje javnog mnjenja, koje je sprovela novosadska agencija Skan bolje odslikava stanje u Srbiji nego forsirano uterivanje optimizma kojim je počela da se služi nova vlast.
Naime, 52 odsto od 1700 ispitanih građana materijalnu situaciju svoje porodice smatra osrednjom, 11,8 odsto dobrom i veoma dobrom a 36,3 odsto lošom i veoma lošom. U odnosu na ranija istraživanja zapaženo je dalje smanjivanje broja građana koji materijalnu situaciju svoje porodice procenjuje kao dobru. Među prisutnim strahovima, koje je istraživala agencija Skan, u građanstvu dominiraju strahovi od gubljenja posla, korupcije i nepoštovanja zakona.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
