Pukovnik Živko Trajković, komandant Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije, od nedelje se nalazi u tridesetodnevnom pritvoru, koji mu je odredio istražni sudija Opštinskog suda u Kikindi zbog osnovane sumnje da je dan ranije u Mokrinu izvršio ubistvo iz nehata – pucnjem iz lovačke puške ubijen je zastavnik Dejan Antanasković, takođe pripadnik SAJ-a
Po šturom policijskom saopštenju, Antanasković je nastradao u subotu uveče na zadnjem sedištu vozila koje je neposredno pre tragedije parkirano ispred kuće Jeremije Stefanovića u Ulici Jove Zmaja. Iz službenog džipa MUP-a izašli su Jovan Reljin, radnik Naftagasa i lokalni lovac, Jeftin Anev, zvani Tuta, trgovac iz Mokrina, te vozač Zoran Basrak, a do opaljenja je došlo kada je pukovnik Trajković s prednjeg sedišta dodavao pušku Antanaskoviću. I to je sve od zvaničnih informacija. Pomoćnica opštinskog javnog tužioca Katarina Bobić i istražni sudija Gabrijela Bartul nisu bile voljne bilo šta da saopšte o toku istrage.
Trajković je u zrenjaninskom zatvoru, a ostali akteri mokrinskog slučaja takođe odbijaju da odgovore na novinarske pozive. U opštinskom sudu traje njihovo svedočenje, a kako saznajemo, Trajković i ekipa tvrde da su krenuli kod Reljinovog zeta Stefanovića na roštilj, da bi tek sutradan pošli u lov na prepelice.
Ljubomir Novakov Ljubac, predsednik mokrinskog lovačkog društva „Perjanica“, kaže da ga je Reljin zvao nekoliko dana ranije da mu kaže kako će s prijateljima iz Beograda ići u lov, ali da se posle toga nije javljao.
„Kako se nije javljao, mislio sam da su odustali od lova, a onda sam u nedelju ujutro čuo za ubistvo. Ne znam da li su pre nesreće bili u lovu, od mene dozvolu nisu dobili“, priča Ljubac i čudi se zašto su nosili napunjenu pušku ako su mislili da tek sutradan idu u lov.
Proverili smo u kikindskom udruženju lovaca da nisu kod njih Trajković i ekipa tražili dozvolu za lov:
„Kod nas nisu bili, a da li su bez dozvole lovili u našem lovištu, to zaista ne znam i nemam prava da trvdim“, kaže Božidar Zavišin, pomoćnik upravnika kikindskog lovišta. „Krivolova ima, naročito predveče i noću kada divljač izlazi iz suncokreta i kukuruza gde se krije preko dana. Lovokradice farovima džipova love i ubijaju šta stignu.
Da li su Trajković i ekipa bili pre tragedije u krivolovu niko ne želi da spekuliše. Napunjena puška može biti jedan od dokaza da se pre dolaska kod Stefanovića petorka vozala po mokrinskom ataru gde su lovišta izuzetno bogata. Kako se radi o visoko rangiranom policajcu, po gradu su ponovo aktuelizovane priče o krivolovu kao maniru nekih visokih dužnosnika policije, a naročito bivšeg RDB-a. Lovci o tome nerado pričaju, ali je javna tajna nekoliko slučajava da je lovačka kontrola nekoliko puta nailazila na grupu policajaca u krivolovu. No, uvek je policijska ili debeovska značka lovcima bila dovoljna da ne postavljaju suvišna pitanja.
Jedino su pre četiri godine lovci iz Bašaida, takođe sela nadomak Kikinde, uspeli donekle da raskrinkaju grupu policajaca lovokradica. Naime, u noći između 9. i 10. januara 1998. godine, uz asistenciju kikindskog SUP-a, privedena su tri Beograđanina i jedan Melenčanin i zaplenjene su tri puške s optičkim nišanom, dva pištolja, lovački nož, far za noćni lov i specijalni kontejner za ulovljenu divljač, u kome su se nalazile ustreljene dve srne i dva zeca. Šteta bašaidskog lovišta procenjena je na 6.000 nemačkih maraka. Međutim, od tada do danas nikakav postupak nije poveden, a u bašaidskom lovačkom društvu „Fazan“ nikada nisu saznali imena privedenih Beograđana. Znaju samo da je jedan predavač na Policijskoj akademiji, a jedan inspektor u Saveznom MUP-u. Melenčana koji je tada „pao“ dobro su znali – on im je bio zaposlen kao lovočuvar.
U kikindskom sudu već treći dan traje ispitivanje svedoka, a po podizanju optužnice valjda će javnost saznati više detalja o Antanaskovićevoj pogibiji. Od kolega iz „Mokrinskih novina“ saznajemo da Trajković ranije nije viđan u ovom selu. Za Reljina i Tutu Aceva kažu da se odranije druže s komandirima policije iz kikindskog SUP-a i jednim visokim oficirom MUP-a, poreklom iz Kikinde. Oni su verovatno bili veza komandantu SAJ-a da dođe da okuša sreću u severnobanatskim lovištima. Međutim, sve se završilo kobno po jednog mladog sajovca i veoma neprijatno po Trajkovića. Ako se još kao osnovane pokažu sumnje da se radilo o krivolovu, biće to još jedna u nizu bruka srpske policije.
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
Da li bi ste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Generacija koja vodi ovu pobunu prihvata razlike kao deo svog horizonta normalnosti, nešto prirodno i podrazumevano. Otuda je njihov patriotizam čist, nimalo nalik toksičnom nacionalizmu iz devedesetih
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
