U svet s mirisom voća

Uslo­vi za pro­iz­vod­nju vo­ća u Sr­bi­ji su go­to­vo ide­al­ni, jer je kli­ma ume­re­no kon­ti­nen­tal­na, sa po­ste­pe­nim pre­la­zi­ma iz­me­đu go­di­šnjih do­ba, a vo­ćar­stvo je tra­di­ci­o­nal­na po­ljo­pri­vred­na gra­na: go­to­vo da ne­ma po­ljo­pri­vred­nog do­ma­ćin­stva bez voć­nja­ka. U 2003. go­di­ni, ko­ja je za­pam­će­na kao su­šna, Sr­bi­ja je iz­ve­zla vo­ća, so­ko­va i pro­iz­vo­da od vo­ća u vred­no­sti od 185 mi­li­o­na do­la­ra, u če­mu iz­voz voć­nih so­ko­va uče­stvu­je sa skrom­nih devet od­sto. Ipak, pre­ma po­da­ci­ma Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku, iz­voz so­ko­va od vo­ća i po­vr­ća ra­ste iz go­di­ne u go­di­nu, ta­ko da je 2003. za vi­še od 60 od­sto ve­ći ne­go 2000. go­di­ne uz sko­ro dvo­stru­ko ve­ći fi­nan­sij­ski efe­kat, 16,6 mi­li­o­na ostva­re­nih 2003. pre­ma deset mi­li­o­na do­la­ra pri­ho­do­va­nih u 2000. go­di­ni. U istom pe­ri­o­du uvoz je na­ra­stao sa 2000 na 9000 to­na. Za uvoz so­ko­va od vo­ća i po­vr­ća u 2003. go­di­ni pla­će­no je ne­što vi­še od deset mi­li­o­na do­la­ra. Ne­to pri­hod ostva­ren u raz­me­ni voć­nih so­ko­va sa sve­tom je vi­ši od šest mi­li­o­na do­la­ra.

Ovo­go­di­šnji rod vo­ća, po svim po­ka­za­te­lji­ma re­kor­dan, po­ka­zao je u ko­li­koj dis­pro­por­ci­ji su pri­mar­na pro­iz­vod­nja i pre­ra­đi­vač­ki ka­pa­ci­te­ti. Evi­ca Mi­ha­lje­vić iz Za­jed­ni­ce za vo­će mi­šlje­nja je da se na ovo­li­ki rod mo­že slo­bod­no i ubu­du­će ra­ču­na­ti, ali is­ti­če da ni­je pro­blem u ve­li­kom ro­du, ne­go u ve­li­kim ali ne­is­ko­ri­šće­nim po­go­ni­ma ne­ka­da­šnjih gi­ga­na­ta, po­ljo­pri­vred­nih kom­bi­na­ta u dru­štve­nom vla­sni­štvu, ko­ji da­nas je­dva da ra­de ili su, što je če­šći slu­čaj, za­ra­sli u ko­rov. Ka­da bi se oni upo­sli­li, ne bi se vi­še do­ga­đa­lo da po­nu­da bu­de ova­ko dra­ma­tič­no ve­ća od po­tra­žnje, ce­na ko­ju bi pri­mar­ni pro­iz­vo­đa­či po­sti­za­li bi­la bi viša, a iz­voz pre­ra­đe­vi­na od vo­ća mno­go ve­ći ne­go sa­da. Ali, dok se to ne do­go­di, na­še vo­će će se iz­vo­ziti kao si­ro­vi­na za pre­ra­đi­vač­ke ka­pa­ci­te­te Evrop­ske uni­je.

SKROM­NE SUB­VEN­CI­JE: U Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­vre­de, na osno­vu ana­li­ze ce­na do­ma­ćih i ino­stra­nih voć­nih so­ko­va na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu, do­šli su do za­ključ­ka da su na­ši voć­ni so­ko­vi ne­kon­ku­rent­ni, iako po kva­li­te­tu ne za­o­sta­ju za ino­stra­nim. Jed­no­stav­no re­če­no: do­bri su, ali i sku­pi. Ta­ko, do­ma­ći voć­ni nek­ta­ri i so­ko­vi, za­vi­sno od vr­ste vo­ća od ko­je su na­pra­vlje­ni, sku­plji su od slič­nih ino­stra­nih od četiri do 31 od­sto. Ta raz­li­ka u ce­ni je, ka­žu, pre­vas­hod­no re­zul­tat fi­nan­sij­ske po­dr­ške ko­ju pri­mar­ni po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­đa­či u ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je uži­va­ju, a na­ši ne. Kon­ku­ren­ci­ju ma­nje op­te­re­ću­je i ce­na pre­vo­za jer je u pi­ta­nju unu­tra­šnji, a ne kao u na­šem slu­ča­ju me­đu­na­rod­ni tran­sport.

Bu­du­ći da je reč o per­spek­tiv­noj gra­ni pri­vre­de i da za nje­nim pro­iz­vo­di­ma tra­žnja ra­ste, Vla­da je ured­bom od­re­di­la iz­vo­zne sub­ven­ci­je za iz­voz nek­ta­ra i voć­nih so­ko­va na za­pad­noevrop­sko tr­ži­šte od deset od­sto od ostva­re­ne bru­to iz­vo­zne ce­ne. „Ove go­di­ne je pr­vi put pred­vi­đe­na i uve­de­na sti­mu­la­ci­ja za iz­voz so­ko­va, pre­vas­hod­no da se ne bi iz­vo­zi­la si­ro­vi­na pa nam se vra­ća­la kao ino­stra­ni pro­iz­vod, već da mi vo­će pre­ra­di­mo i go­tov pro­iz­vod iz­ve­ze­mo“, ob­ja­sni­la je za „Vre­me“ Sne­ža­na Kum­ba­rić, za­du­že­na u Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­vre­de za ovu pro­ble­ma­ti­ku. „Šan­sa je u iz­vo­zu nek­tar voć­nih so­ko­va, jer im je iz­vo­zna ce­na vi­ša od slič­nog pro­iz­vo­da kon­ku­re­ci­je četiri do 18 od­sto, ta­ko da je sti­mu­la­ci­ja od deset od­sto za ovu vr­stu so­ko­va do­volj­na.“ Za ovu go­di­nu odvo­je­no je tim po­vo­dom skrom­nih 150 mi­li­o­na di­na­ra, što je u sva­kom slu­ča­ju da­le­ko od do­volj­nog ali, ka­ko ka­žu u Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­vre­de, vi­še ni­su u mo­guć­no­sti jer, jed­no­stav­no, pa­ra ne­ma, ali je to u sva­kom slu­ča­ju po­ku­šaj da se po­kre­nu do­ma­ći pro­iz­vo­đa­či. Zbog re­la­tiv­no ve­li­kog uvo­za voć­nih so­ko­va na na­še tr­ži­šte, Vla­da je uve­la i ak­ci­zu od pet di­na­ra po li­tru uve­ze­nog so­ka i ti­me uti­ca­la na kon­ku­rent­nost na­ših pro­iz­vo­da na do­ma­ćem tr­ži­štu.

PRO­BLE­MI SA ŠE­ĆE­ROM: „Po­zi­tiv­no je što je sa­da­šnje mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de us­pe­lo da se iz­bo­ri da se do­bi­ju iz­vo­zne sub­ven­ci­je za iz­voz voć­nih so­ko­va, do­bro je i što su uve­de­ne ak­ci­ze na uvoz voć­nih so­ko­va od pet di­na­ra po li­tru, ali na­ši pro­iz­vo­đa­či su ne­kon­ku­rent­ni po vi­še osno­va, pre sve­ga zbog ne­sta­bil­nog tr­ži­šta“, ana­li­zi­rao je po­te­ze Vla­de prof. Mi­la­din Še­var­lić sa Po­ljo­pri­vred­nog Fa­kul­te­ta i kon­sul­tant u Uni­ji pro­iz­vo­đa­ča voć­nih so­ko­va Sr­bi­je. „Do­ma­ći pro­iz­vo­đa­či su­o­či­li su se u po­sled­nje vre­me s ve­li­kim sko­kom ce­na še­će­ra otka­ko je na­ja­vljen po­nov­ni iz­voz še­će­ra na tr­ži­šte Evrop­ske uni­je. Još dok se o iz­vo­zu še­će­ra pe­go­va­ra­lo, svi pro­iz­vo­đa­či, a ra­di se o pri­va­ti­zo­va­nim še­će­ra­na­ma, sto­pi­ra­li su is­po­ru­ke še­će­ra ili po­sta­vlja­li uslov avan­snog pla­ća­nja. Ne mo­že se bi­ti kon­ku­ren­tan ka­da u je­ku ot­ku­pa vo­ća je­dan od in­pu­ta po­sku­pi 12 od­sto“, ogor­čen je prof. Še­var­lić i ob­ja­šnja­va da ki­lo­gram še­će­ra na Lon­don­skoj ber­zi ko­šta oko pet­na­est di­na­ra, ali i da se, s dru­ge stra­ne, za uvoz še­će­ra pla­ća ak­ci­za od 18 di­na­ra po ki­lo­gra­mu, što opet iza­đe na ce­nu do­ma­ćeg še­će­ra. „Kad ne bi bi­lo za­šti­te pro­iz­vo­đa­ča še­će­ra u to­li­kom ap­so­lut­nom iz­no­su, kon­ku­rent­nost na­ših pro­iz­vo­đa­ča bi­la bi mno­go veća“, za­klju­ču­je Ševarlić.

Vla­da Sr­bi­je je u po­ne­de­ljak od­lu­či­la da in­ter­ve­ni­še na tr­ži­štu is­po­ru­kom še­će­ra iz rob­nih re­zer­vi i ta­ko uti­če na ce­nu do za­vr­šet­ka ovo­go­di­šnje kam­pa­nje še­ćer­ne re­pe ka­da će se, zbog oče­ki­va­ne ve­li­ke po­nu­de, tr­ži­šte še­će­ra sta­bi­li­zo­va­ti. U sa­op­šte­nju se, me­đu­tim, ne na­vo­di ko­jom to ko­li­či­nom še­će­ra rob­ne re­zer­ve ras­po­la­žu. „To ni­šta ne­će re­ši­ti“, ka­te­go­ri­čan je prof. Še­var­lić. „Po in­for­ma­ci­ja­ma ko­je imam, dr­ža­va ras­po­la­že sim­bo­lič­nim ko­li­či­na­ma še­će­ra ko­je pred­sta­vlja­ju, ka­da se upo­re­de s tre­nut­nim po­tre­ba­ma tr­ži­šta, sa­mo kap u mo­ru. Uosta­lom, ve­ći deo re­zer­vi je već po­zajm­ljen kon­di­tor­skoj in­du­stri­ji, ta­ko da za ta­ko­zva­nu in­ter­ven­ci­ju ni­je mno­go pre­o­sta­lo.“ Da to ni­je da­le­ko od isti­ne, po­tvr­đu­je sa­op­šte­nje MK Ko­mer­ca u ko­me se ka­že da ne­će sma­nji­va­ti ce­nu še­će­ra, jer za to ne vi­di ni­ka­kav raz­lo­g.

MA­NA KAO PRED­NOST: Na­ša po­ljo­pri­vre­da je na sa­mom dnu le­stvi­ce evrop­skih pri­mar­nih pro­iz­vo­đa­ča hra­ne po pri­me­ni agro­teh­nič­kih me­ra – po ko­li­či­ni utro­še­nog ve­štač­kog đu­bri­va po je­di­ni­ci po­vr­ši­ne, kao i po tre­ti­ra­nju bi­lja­ka her­bi­ci­di­ma i pe­sti­ci­di­ma, što di­rekt­no uti­če na pri­no­se. Ra­ni­je je to bi­la ma­na, a da­nas je pred­nost. Po­di­za­nje eko­lo­ške sve­sti u sve­tu re­zul­ti­ra­lo je ve­li­kom tra­žnjom so­ko­va od or­gan­ski uz­ga­ja­nog vo­ća, sa­mim tim i njihovom znat­no vi­šom ce­nom. Ta­ko uz­ga­ja­no vo­će, pre sve­ga ja­bu­ka, s ob­zi­rom da ne sa­dr­ži ostat­ke pe­sti­ci­da i dru­gih he­mij­skih adi­ti­va te je u pot­pu­no­sti bi­o­lo­ški bez­bed­no, ima in­ten­ziv­ni­ju aro­mu od ga­je­nog na uobi­ča­je­n na­čim, ve­ću hran­lji­vu vred­nost i ve­ći sa­dr­žaj vi­ta­mi­na i mi­ne­ra­la.

Su­bo­tič­ki pro­iz­vo­đač voć­nih so­ko­va Fresh&Co. osvo­jio je pro­iz­vod­nju so­ka od or­gan­ski pro­iz­ve­de­nih ja­bu­ka, bez upo­tre­be ve­štač­kih đu­bri­va, pe­sti­ci­da i dru­gih he­mij­skih sin­te­tič­kih adi­ti­va. Ovi so­ko­vi se za sa­da pro­iz­vo­de u ma­lim se­ri­ja­ma i ne mo­gu se ku­pi­ti u na­šim pro­dav­ni­ca­ma jer se, zbog ogra­ni­če­nih ko­li­či­na si­ro­vi­ne, ce­lo­kup­na pro­iz­vod­nja iz­vo­zi.

Radi po­ve­ća­nja pro­iz­vod­nje i u po­go­ni­ma dru­gih pro­iz­vo­đa­ča, a zbog po­ten­ci­jal­no do­brog iz­vo­znog po­sla, Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de raz­li­či­tim me­ra­ma, kre­di­ti­ma i gran­to­vi­ma sti­mu­li­še po­di­za­nje no­vih za­sa­da autoh­to­nih sor­ti vo­ća, či­ji p­lo­do­vi, do­du­še, ni­su kao na sli­ci, ali se od­li­ku­ju spe­ci­fič­nom aro­mom i uku­som, do­bro ra­đa­ju, ot­por­ni su i ni­je im po­treb­na sa­vre­me­na agro­teh­ni­ka, što je tre­nut­no na svet­skom tr­ži­štu naj­tra­že­ni­ja oso­bi­na. Or­gan­ski pro­iz­ve­de­no vo­će i pre­ra­đe­vi­ne od nje­ga pro­iz­vodi su po ko­jima Sr­bi­ja mo­že bi­ti, vr­lo sko­ro, pre­po­zna­tlji­va u sve­tu.

PRED­STA­VljA­NjE SVE­TU: Svi sa­go­vor­ni­ci „Vre­me­na“ na ovu te­mu jed­no­du­šni su da je za us­pe­šan na­stup na svet­skom tr­ži­štu po­treb­no in­si­sti­ra­ti na spe­ci­fič­no­sti­ma na­šeg vo­ća, na stva­ra­nju rob­ne mar­ke iz ko­je bi se la­ko mo­glo usta­no­vi­ti ge­o­graf­sko po­re­klo, kad ga već ima. Sne­ža­na Kum­ba­rić je ob­ja­sni­la da bi us­po­sta­vlja­nje do­ma­će rob­ne mar­ke sa ge­o­graf­skom od­red­ni­com i po­ten­ci­ra­nje iz­vo­za sve­žeg vo­ća i pre­ra­đe­vi­na bla­go­tvor­no uti­ca­lo na po­bolj­ša­nje kva­li­te­ta pro­iz­vo­da, kao i na pro­ši­re­nje ka­pa­ci­te­ta do­ma­ćih pro­iz­vo­đa­ča.

Na pro­mo­ci­ji iz­vo­za do­ma­ćih pro­iz­vo­da, u ovom slu­ča­ju „Srp­skog vo­ća“, an­ga­žo­va­na je do­ma­ća Agen­ci­ja za stra­na ula­ga­nja i pro­mo­ci­ju iz­vo­za Re­pu­bli­ke Sr­bi­je (SI­E­PA), uz fi­nan­sij­sku i kon­sul­tant­sku po­moć Ame­rič­ke vla­di­ne agen­ci­je za me­đu­na­rod­ni raz­voj (USAID) i Evrop­ske agen­ci­je za re­kon­struk­ci­ju. „Po­ma­že­mo na­šim pri­vred­ni­ci­ma da for­mi­ra­ju na­ci­o­nal­ni bren­d, što je u ovoj si­tu­a­ci­ji naj­va­žni­je i naj­bo­lje da ta­ko iza­đu na svet­sko tr­ži­šte“, re­kla je za „Vre­me“ Go­ra­na Ve­se­li­no­vić, sa­vet­nik za pro­mo­ci­ju iz­vo­za. „Pred­u­ze­ći­ma po­ma­že­mo sa­ve­ti­ma, ali i fi­nan­sij­ski, su­fi­nan­si­ra­njem nji­ho­vih mar­ke­tin­ških ak­tiv­no­sti u ino­stran­stvu: na­stu­pa na saj­mo­vi­ma, iz­ra­de pro­mo­tiv­nih ma­te­ri­ja­la, veb-saj­to­va… svega što se ti­če pro­mo­tiv­nih ak­tiv­no­sti okre­nu­tih iz­vo­zu.“ Na­po­mi­nje da SI­E­PA ni­ko­ga ne vo­di za ru­ku u svet, već po­ma­že oni­ma ko­ji su ka­dri svoj pro­iz­vod iz­ve­sti i ko­ji već de­lu­ju u tom prav­cu.

Na in­ter­net adre­si www.serbianfruit.com predstavljeno je više od četrdeset domaćih kompanija koje se bave primarnom proizvodnjom i preradom voća, razvojnih i istraživačkih instituta, hladnjačara… Svi oni zajedno, kako piše, predstavljaju industriju poljoprivrednih proizvoda sposobnu da na svetsko tržište plasira robu u vrednosti od 180 miliona dolara. Naša prehrambena industrija, uz podršku USAID-a, nastupila je i bila zapažena na Fensi fud šouu u Njujorku, gde je ostvareno dosta novih kontakata, a u novembru ove godine grupno će se predstaviti i na SIAL-u, jednom od najvećih sajmova prehrambenih proizvoda u svetu koji se svake druge godine održava u Parizu.

NOVI USLOVI: U tržišnoj privredi važi pravilo da je manji problem proizvesti robu nego je prodati: prodaja je kruna svake proizvodnje i bez nje proizvodnja nema smisla. Da bi se roba prodala, u ovom slučaju voćni sok, neophodno je ispuniti neke nove, doskora nepostojeće uslove. Jedan od njih je HACCP (Hazard Analysis and Critical Control Points), sistem kontrole tokom celokupnog procesa proizvodnje. Voćni sokovi čija proizvodnja nije kontrolisana na ovaj način ne se mogu plasirati na američko tržište. Uskoro će isto važiti i za tržište Evropske unije, a nije daleko dan kada će se primenjivati i u toku uzgoja voća.

Suština HACCP koncepta jeste stalno nastojanje i konkretno planiranje aktivnosti da se pozicioniraju, definišu i na vreme otklone sve faze ili situacije u celokupnom ciklusu proizvodnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, koje bi mogle da dovedu u opasnost zdravlje ljudi ili da ugroze bezbednost potrošača. Kao dokaz da je ovaj sistem primenjen izdaje se sertifikat i jao onome koji tvrdi da proizvodnju na taj način kontroliše, a u stvari to ne čini, što se analizom proizvoda može dokazati. Taj više neće ni primirisati na tržište koje je pokušao da prevari.

Trenutno, samo jedna domaća kompanija ima HACCP sertifikat, ali, kako se saznaje, još nekoliko proizvođača uskoro će biti spremno da ga primeni. „Više od deset godina, srpskih proizvoda nije bilo na svetskoj pijaci. Za to vreme svi su napredovali, ali Srbija nije, naročito u standardima kvaliteta“, opisao je za „Vreme“ svoje viđenje situacije u kojoj se našla naša privreda savetnik za privredni razvoj američke agencije USAID Rimer Lejn, angažovan na Projektu za razvoj preduzetništva u Srbiji. „Jasno je da budućnost ovdašnje poljoprivrede nije u izvozu sirovina, kako je do sada bilo, već proizvoda višeg stepena obrade i samim tim veće vrednosti.“ Objašnjava da se ipak ništa ne može dogoditi preko noći i da se do boljeg kvaliteta, do konkurentnosti proizvoda i uvećanja vrednosti izvoza ne može doći prečicom, i dodaje da je uočljivo da mnoge kompanije čine sve što je neophodno da cilj dostignu i u tome pokazuju uspeh. „Primera za to ima na sve strane. Vremenom, šanse za Srbiju, odnosno za ovdašnje proizvođače biće sve veće i veće, a ponuda robe iz ove zemlje sve primetnija na svetskom tržištu“, rekao je Lejn i optimistički dodao da će u toku sledećih pet godina rezultati biti još bolji, za mnoge zapanjujući. „Drago mi je da sam ovde i da sam svedok toga“, kaže Rimer Lejn.

Mr Irma Koren,direktorka kontrole kvaliteta u Fruktalu

„Dosadašnjim obimom razmene smo zadovoljni i postoji interes, pretpostavljam obostran, da se saradnja proširi“

Nedavno je na teritoriji Srbije i Crne Gore zabranjena prodaja Fruktalovog soka od borovnice, jer je merenjem ustanovljena višestruko veća količina radioaktivnosti nego što je našim propisima dozvoljeno. O uzrocima i posledicama „slučaja borovnica“, ali i o plasmanu voća iz Srbije na slovenačko tržište, za „Vreme“ je nešto više rekla mr Irma Koren, direktorka Fruktalove službe za kontrolu kvaliteta proizvoda.

„U Fruktalu se posebna pažnja obraća na kvalitet proizvoda i zato je svaki segment proizvodnog procesa usmeren ka tom cilju. Fruktal je 1995. godine dobio sertifikat ISO 9001, a nekoliko godina kasnije uveden je i HACCP sistem kontrole kvaliteta, po kome je ceo tehnološki proces pod strogim nadzorom i svi rizici koji u proizvodnji mogu da nastanu na vreme se identifikuju i pravovremenom reakcijom odstranjuju“, rekla je na početku razgovora i podsetila da je Prehrambena industrija Fruktal osnovana 1945, a da voćne sokove proizvodi od 1960. godine. Napominje da je prošlogodišnja produkcija dostigla 117.000 tona voćnih sokova, nektara, bezalkoholnih i alkoholnih pića, dečije hrane…, da se na inostrano tržište plasira 54 odsto ukupne proizvodnje, od toga jedna desetina na tržište Srbije i Crne Gore. „Od osnivanja pa do devedesetih godina prošlog veka Fruktal je celokupnu preradu kontinentalnog voća zasnivao na sirovinama iz Srbije i Bosne i Hercegovine. U vreme bivše Jugoslavije imali smo u Irigu jedan deo naše proizvodnje gde smo prerađivali voće u kašu, koja je sirovina za proizvodnju sokova. Kad se zajednička država raspala, bili smo prinuđeni da se okrenemo ka evropskom tržištu i da tamo nabavljamo sirovine za proizvodnju. Bilo je dosta problema jer, to moram reći, evropsko voće ima posve drugačiji ukus i miris od voća iz Srbije.“

„VREME„: Koliko Fruktal danas uvozi voća iz Srbije?

IRMA KOREN: Od ukupne količine voća koje Fruktal u svojim pogonima preradi, danas se oko 15 odsto uvozi iz Srbije. Naš nekadašnji pogon, Frigo-Srem iz Iriga, koji danas posluje samostalno, ekskluzivni je Fruktalov dobavljač sirovine sa ovog područja i sve otkupljene količine za potrebe Fruktala prerađuju se u njegovim pogonima u voćnu kašu. Konkretno: uvozimo kašu od višnje koja se jedino ovde proizvodi, zatim od kajsije, jabuke, kruške i manju količinu koncentrata od maline.

Već nekoliko godina Fruktalovi sokovi se nalaze u rafovima ovdašnjih prodavnica, ali je nedavno iz prodaje povučen sok od borovnice zbog povećane radioaktivnosti. Kako je do toga došlo?

Mi smo u proizvodnji usmereni na brojčano iskazane parametre koji predstavljaju granicu između dozvoljenog i nedozvoljenog, dobrog i onog što to nije. Problem koji je nedavno iskrsao s našim sokom od borovnice jeste u tome što po ovdašnjim propisima granica dozvoljene radioaktivnosti nije iskazana brojem, već je opisno postavljena, da ne sme biti veća nego u sličnim domaćim proizvodima. Nama je nedostajao podatak o tome kolika je radioaktivnost borovnice ubrane u Srbiji, odnosno koju količinu radioaktivnosti ima sok od borovnice koji se proizvodi u fabrikama u Srbiji. Smatrali smo da slično onome što mi proizvodimo u Sloveniji, proizvodite i vi ovde. U ovom konkretnom slučaju, izmerena količina radioaktivnosti našeg soka od borovnice iznosila je 24 Bekerela po kilogramu i rezultati do kojih se došlo u Podgorici i Beogradu poklapaju se sa rezultatima dobijenim u Ljubljani. Prema propisima koji važe u Evropskoj uniji, međutim, dozvoljena količina radioaktivnosti je 600, odnosno 370 Bekerela po kilogramu, ako je proizvod namenjen deci. U svemu ostalom, naši i vaši propisi su slični, ako ne i isti.

Taj sok se već duže vreme prodaje na ovdašnjem tržištu, i nije bilo problema, a sad…

To je jednostavno: sigurno je da inspekcija na granici ne može ispitivati svu robu koja se uvozi i to po svim propisanim parametrima. Do sada verovatno radioaktivnost voćnih sokova nije merena i ovaj naš proizvod je nesmetano stizao na tržište Srbije i Crne Gore.

Da li je „slučaj borovnica“ uticao na prodaju Fruktalovih proizvoda na ovom tržištu?

Preuranjeno je da sada dajemo bilo kakve procene. Dosadašnjim obimom razmene smo zadovoljni i postoji interes, pretpostavljam obostran, da se saradnja proširi i nadam se da ćemo i dalje biti prisutni na ovom tržištu.

Možda bi saradnja mogla da se proširi direktnim ulaganjima u primarnu proizvodnju voća, recimo baš borovnica?

U prethodnom periodu pokušavali smo da na ovdašnjem tržištu kupimo borovnice za potrebe naše proizvodnje, ali bez uspeha jer nismo uspeli da pronađemo dobavljača koji bi to uradio. Poznajemo se dobro i dugo već radimo zajedno i ideja da se ulaže direktno u proizvodnju borovnice vrlo je interesantna.

Z. M.