foto: pexels.com
Nastala kao zajednica za ugalj i čelik, kasnije kao ekonomska zajednica, Evropska unija je pre svega zasnovana na ekonomskim principima, a gotovo sva poglavlja tiču se ekonomije, direktno ili indirektno. Već iz naziva više od polovine pregovaračkih poglavlja to je i očigledno. Tri od tih 19 tiču se oporezivanja, ekonomske i monetarne politike i statistike. Obuhvaćeni su poglavljima 16, 17 i 18
Do sada samo u deset nastavaka ovog feljtona razmotrili 16 poglavlja na putu Srbije ka Evropskoj uniji. Ovde predstavljamo još tri i time prelazimo polovinu puta. Srbija je pak na tom putu znatno sporija i za deset meseci od početka pregovora otvoreno je četiri poglavlja – 23. Pravosuđe i osnovna prava, 24. Pravda, sloboda i bezbednost, 32. Finansijska kontrola i 35. Ostala pitanja. Najavljeno je da bi uskoro mogla da budu otvorena još tri – 5. Javne nabavke, 25. Nauka i istraživanje i 26. Obrazovanje i kultura. O prvom smo već ranije govorili, o ostalima ćemo nekom drugom prilikom. Vratimo se porezima.
Poglavlje 16 u pristupnim pregovorima sa EU tiče se oporezivanja. U ovom procesu oporezivanje se sastoji iz dva dela, pa je, osim usklađivanja nacionalne poreske politike sa načelima EU, neophodno izvršiti i reformu Poreske uprave. Kada je o prvom reč, na nivou EU ne postoji obaveza usklađivanja svih vrsta poreza. Ono je obavezno samo u oblasti poreza na dodatu vrednost (PDV) i akciza na energente, duvanske proizvode i alkohol. Ova dva načela deo su indirektnog oporezivanja. Osim indirektnog oporezivanja, poresku politiku EU čini i direktno oporezivanje, za koje su nadležne države članice, dok pravni okvir EU obuhvata samo određene njegove aspekte, kao što su oporezivanja dohotka od štednje fizičkih lica i poreza na dobit.
POREZI: Ukoliko se proizvodi proizvode u EU ili uvoze iz trećih država, podložni su akcizama koje se plaćaju državi članici u kojoj je roba puštena u promet, po stopi koja važi u toj državi. Zakonodavstvo EU propisuje odredbe o proizvodnji, posedovanju, kretanju i nadzoru akciznih proizvoda. Kriterijumi koje nalaže EU po pitanju PDV-a u Srbiji su uglavnom ispunjeni. Naime, njegova standardna stopa po zakonodavstvu EU ne može biti niža od 15 odsto, a države članice mogu da primenjuju jednu ili dve snižene stope koje ne smeju da budu niže od pet odsto. Najnižu standardnu stopu PDV-a u EU od 15 odsto ima Luksemburg, dok je sa druge strane najviši u Mađarskoj, Švedskoj i Danskoj i iznosi 25 odsto. Inače, u Srbiji je 30. septembra usvojen novi pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV-u i o obliku i sadržini pregleda njegovog obračuna, a njegova primena počeće 1. januara 2017. godine. Ovim pravilnikom menja se način evidencije poreza, pa će tako zloupotrebe biti svedene na minimum.
Osim pravnih tekovina koje se odnose na porez na dodatu vrednost, važne su i one koje se odnose na administrativnu saradnju između država članica, pružanje uzajamne pomoći, izgradnje operativnih kapaciteta i kompjuterizaciju. Cilj ovih odredaba je pravilno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta u oblasti oporezivanja, i instrumente za sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza unutar EU i onemogućavanje poreskih prevara.
Jedna od obaveza Srbije je i reforma Poreske uprave. Ona predviđa institucionalne, kadrovske i organizacione promene definisane u Programu transformacije Poreske uprave za period 2015–2020. godine. Ove promene trebalo bi da doprinesu efikasnosti i efektivnosti sistema. Reforma Poreske uprave predviđena je i Programom ekonomskih reformi za period 2016–2018. S tim u vezi, a u cilju pooštravanja poreske kontrole, Poreska uprava raspisala je javni konkurs za prijem viših poreskih inspektora i inspektora za terensku kontrolu koji će biti raspoređeni na ukupno 68 pozicija. Najviše u Novom Sadu i Beogradu.
EVROPA: Tri osnovna načela koja nalaže zakonodavstvo u okviru pregovaračkog poglavlja 17 Ekonomska i monetarna politika, odnosne se na zabranu privilegovanog pristupa javnog sektora finansijskim institucijama, potpuno nezavisnu Narodnu banku Srbije i poštovanje kriterijuma za usvajanje evra i po njihovom ispunjenju pristupanje evrozoni.
Prema pravilima koje politika u ovoj oblasti nalaže, od država članica se očekuje da koordiniraju svoje ekonomske politike koje podležu Paktu o stabilnosti i rastu u oblasti finansijskog nadzora. Kada Srbija postane punopravna članica, biće u obavezi da postupa u skladu sa kriterijumima iznetim u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije, kako bi blagovremeno usvojila evro kao valutu. Dok ne usvoje jedinstvenu valutu EU, nove države članice učestvuju u ekonomskoj i monetarnoj uniji kao države članice uz odstupanje od prava na korišćenje evra i tretiraju svoje kretanje kursa kao pitanje od zajedničkog interesa.
Principi koje u nacionalnom zakonodavstvu treba uskladiti sa evropskim tiču se statuta centralne banke koji treba da bude usaglašen sa ugovorima Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke.
Najviši stepen integracije koji su države članice dosad postigle predstavlja Evropska monetarna unija (EMU), čije je uspostavljanje predviđeno Ugovorom iz Mastrihta 1992. godine. EMU podrazumeva koordinaciju fiskalnih politika, sprovođenje zajedničke monetarne politike i usvajanje zajedničke valute, evra. Uspostavljanje EMU označilo je početak dublje ekonomske integracije među zemljama članicama EU i teklo je kroz tri faze. Prva faza otpočela je 1990. godine, a poslednja, treća, okončana je uvođenjem evra u opticaj 1. januara 2002. godine. Evro se kao zvanična valuta upotrebljava u 19 država članica, kao i na Kosovu i u Crnoj Gori.
STATISTIKA BEZ GREŠKE: Ukoliko želite da uporedite svoju platu sa platom državljana neke od zemalja EU ili, na primer, to koliko bolje ili gore živite u odnosu na njih, ili „koliko nam dobro ide“, ne morate da verujete političarima na reč, već to možete sami da proverite na sajtu Evropskog zavoda za statistiku – Eurostata. Za to nije potrebno da Srbija postane članica EU, jer mnogi podaci već postoje u sistemu. Međutim, promene koje bi uspešni pregovori i članstvo u EU trebalo da proizvedu doprineli bi kvalitetu, dostupnosti i verodostojnosti svih ovih podataka.
Eurostat funkcioniše tako što države članice EU prikupljaju statističke podatke koje analizira zvanična statistička institucija te države i prosleđuje ih Eurostatu, koji ih dalje sistematizuje i objedinjuje u cilju omogućavanja pouzdane i efikasne komparacije. Pored te primarne funkcije, Eurostat je usmeren i ka koordinaciji poboljšanja statističkih sistema u zemljama koje nisu članice EU, a posebno u zemljama kandidatima za članstvo. Dakle, i Srbije.
Pregovori u okviru poglavlja 18 koje se odnosi na statistiku obuhvataju usklađivanje pravnih propisa sa pravnom tekovinom EU iz ove oblasti. One obuhvataju brojne metodološke priručnike i uputstava u raznim statističkim domenima, kao što su poljoprivreda, ekonomska i monetarna politika, demografske i socijalne statistike i istraživanja.
Kvalitetna baza statističkih podataka iz različitih oblasti života veoma je značajna za donošenje odluka kako na nivou EU tako i na nivou država članica. Takođe, transparentni podaci i statistika trebalo bi da doprinesu validnoj proceni stanja u društvu i državi. Na taj način moguće je predvideti dalji razvoj nekih događaja, ali i poštovanje osnovnih načela na kojima EU počiva.
DOKLE SMO STIGLI: Za sva tri poglavlja koja smo ovde razmotrili tokom 2014. i 2015. godine odrađeni su eksplanatorni i bilateralni skrininzi. Međutim, strateška dokumenta i dalje ne postoje ili bar nisu poznata javnosti. Nije poznato ni to kada bi ova poglavlja mogla da budu otvorena.
Mnogo toga u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom označeno je kao „službeno“, a samim tim i nedostupno svima osim pregovaračima. Tako niz informacija ostaje skriven od građana, uprkos tome što ih se pregovori direktno tiču.
Projekat „Pristupni pregovori sa Evropskom unijom: 35 koraka do cilja“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
