Nove vlasti na sav glas kliču da će krivcima za propast države biti suđeno. Zar ne bi bilo logičnije da se prvo rehabilituju žrtve
Izgleda da se u Srbiji zemlji prevrnulo i da je „druga nastala sudija“ na svim nivoima vlasti, osim u pravosuđu, tačnije – u tužilaštvu. Dvojica požarevačkih otporaša Momčilo Veljković i Radojko Luković i jedan slučajni prolaznik Nebojša Sokolović, koje je družina Marka Miloševića još na proleće prošle godine krvnički isprebijala i koji su za kaznu što su dobili batine odležali dva meseca u zatvoru, još nisu punopravni članovi ovog društva. Nad glavom im je optužnica zbog učešća u tuči, a Veljkoviću još i za pokušaj ubistva. Pred sudom se nisu pojavili. Prvo je odložen pretres zakazan za 19. decembar, a pre petnaestak dana, sudija Okružnog suda u Požarevcu Dragan Vučićević uvažio je zahtev Okružnog javnog tužilaštva (OJT) da se pretres opet odloži jer su spisi prosleđeni Republičkom javnom tužilaštvu (RJT). (Usput, na bolovanje su naprasno otišli sudija, v.d. tužioca i njegov zamenik, a predsednik suda Slobodan Čogurić se izgubio.)
ČEKAJUĆI UPUTSTVA: Otkud spisi u tužilaštvu kada se zna da se posle podizanja optužnice upućuju sudu? Kako za „Vreme“ kaže zamenik vršioca dužnosti OJT u Požarevcu Dragan Petrović, od podizanja optužnice juna prošle godine do danas sud nije radio ništa, pa su spisi u sudu isti kao oni koje čuva požarevačko tužilaštvo. OJT je ono što ima desetak dana pre zakazanog pretresa prosledilo RJT-u zatraživši nova uputstva. „Sud je mogao naš zahtev za odlaganje pretresa da prihvati ili da odbaci“, veli Petrović koji potvrđuje da su v.d. OJT-a Dmitar Krstev i on svojevremeno tražili i napismeno dobili preporuku RJT-a kakvu optužnicu da pokrenu. Valjda da se osiguraju jer, kako Petrović otprilike reče, nisu delili mišljenje najviše instance. (Priča se da je argument jednog policijskog generala koji je na njih vršio pritiske glasio: „J…š dokaze, radi kako ti se kaže.“)
Pitanje je hoće li im ovo osiguranje biti dovoljno. Okružno tužilaštvo u svakom trenutku može da odustane od krivičnog gonjenja, ali bi se onda suočilo sa pitanjem zašto je uopšte dizalo optužnicu. Valjda zato pokušava da dobije na vremenu tražeći nova uputstva od republičkog javnog tužioca koji još nije izabran.
„Istina je da još nemamo republičkog javnog tužioca, ali je veći problem u mentalitetu – nadležnim tužiocima ne pada na pamet da rade svoj posao i čekaju da neko odluči umesto njih. A nevini ljudi su ugroženi, uskraćena su im građanska prava i naknada štete koju im država duguje“, kaže savetnik predsednika Koštunice za ljudska prava Gradimir Nalić, od početka upoznat sa ovim slučajem.
Kada bi tužioci, ipak, odustali od krivičnog gonjenja, o tome bi morali da obaveste optužene i sud. Ako se optuženi slože, proces se prekida, u suprotnom suđenje se nastavlja dok se optuženi ne proglase nevinim (u šta ne treba sumnjati, jer su sva trojica učestvovali u tuči tako što su bili tučeni, a to što je Veljković braneći se u jednom trenutku oteo pištolj od napadača kvalifkovano je kao „pokušaj ubistva“). E, onda bi oštećena strana mogla da traži debelo obeštećenje od države.
„Želimo potpunu rehabilitaciju, kažnjavanje pravih krivaca i adekvatno obeštećenje zbog psihičkog i fzičkog maltretiranja i neopravdanog dvomesečnog pritvora“, kategoričan je Momčilo Veljković. Mišljenje da treba ići do kraja deli i jedan od njegovih advokata Borivoje Borović: „Suđenje na kome će biti oslobođeni koči se ne samo zbog bruke koja će da pukne već i da bi se pravi krivci provukli.“
POSLEDICE: Momčilo Veljković ocenjuje da se odlaganjem suđenja optuženima i dalje krše ljudska prava: „Ne možemo da dobijemo pasoše, ne možemo da nađemo posao, na ivici smo egzistencije. Za naš položaj podjednako krivim i bivšu i aktuelnu vlast. Svi tadašnji opozicionari su nam obećavali i svi na nama dobijali političke poene. Demokratska stranka nam je obećala materijalnu pomoć. Od toga, ako se ne računa pomoć pojedinaca – ništa. Polovinom jula, svim liderima DOS-a podeljeno je naše otvoreno pismo s molbom za pomoć. Bez rezultata. Portparol DS-a Saša Vasić svojevremeno je pokrenuo krivičnu prijavu protiv SUP-a Požarevac i Ivana Markovića, a kad sam ga neki dan pitao šta bi od toga, odgovorio mi je da to više nije važno i da su to samo iskoristili u marketinške svrhe.“
Radojko Luković koji je lepo zarađivao preprodajom deviza veli da je, privučen obećanjima Velje Ilića, prešao u njegovu stranku. Trebalo je da bude na 100. mestu DOS-ove liste, prolaznom mestu, pa je zato batalio posao. Na kraju se našao na poslednjem, 250. mestu. Živi od majčine penzije i povremeno radi kao konobar. Zdravlje mu je narušeno, a i sestra mu se razbolela. Sokolović je u međuvremenu sahranio oca, koga je možda baš ta trauma dotukla. I u Veljkovićevoj porodici ima zdravstvenih problema neposredno izazvanih hapšenjem, premlaćivanjem, maltretiranjem…
Republički javni tužilac još nije izabran, a kad će – ne znamo. Ministar Batić veli za „Vreme“ da će se tokom marta i aprila srediti stanje u pravosuđu:
„Sporove sa političkim predznakom brzo ćemo rešiti, to mogu da obećam. Namera je da se rehabilituju žrtve političkih procesa od 1945. godine, a kamoli prošlogodišnje. Ne znam da li će trojica Požarevljana biti prioritet jer vlada ne može da utiče na pravosuđe koje bi trebalo da bude nezavisno.“
Momčilu Veljkoviću pre neki dan jedan poznanik reče: „Zaposlio bih te ja, brate, ali znaš kako je, šta ako mi dođu i vide…“ Zakon je zakon.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
