U knjigama demokratija, u praksi – oligarhija

Tenzija ne vlada samo u Beogradu pred ponovljene gradske i redovne lokalne izbore u većem delu Srbije. Ona se oseti i na Fakultetu političkih nauka na kome će se izbori za predstavnike u studentskom parlamentu održati početkom aprila.

Osnovna uloga studentskog parlamenta jeste da njegovi članovi zastupaju interese svih studenata i bore se za bolje uslove studiranja. Međutim, adekvatno predstavljanje i demokratski način odlučivanja teško je očekivati u parlamentu Fakulteta političkih nauka. Tamo sva mesta zauzimaju članovi vodeće organizacije – Evropskog studentskog foruma. Naime, članovi ove organizacije ne dozvoljavaju drugim organizacijama da se kandiduju za studentske izbore. Iako su na fakultetu trenutno aktivne još četiri organizacije, registrovane su samo dve. Najnovijoj organizaciji na Fakultetu političkih nauka – Demokratskoj organizaciji studenata Fakulteta političkih nauka (DEMOS) – zahtev za registraciju nedavno je odbijen. Zato uslovi za poštene i slobodne izbore na ovom fakultetu nisu ispunjeni iako studenti o demokratiji i participaciji uče gotovo iz svakog predmeta.

FPN KAO ODRAZ STANJA U DRŽAVI

O važnosti ovog problema govori i činjenica da je inicijativa ProGlas nedavno pokrenula kampanju pod nazivom “Čuje li se glas studenata na fakultetima”, a čiji je cilj ohrabrivanje studenata da izađu na izbore za studentski parlament. Profesor Fakulteta političkih nauka Filip Ejdus navodi kako je veoma važno da svi ovi procesi budu transparentni, kao i to da problem izbornih neregularnosti postoji gotovo na svim fakultetima u Srbiji i da su studenti FPN-a samo jedan od primera studentske oliharhije koja postoji.

“Kampanja je pokrenuta zato što smatramo da je aktivan pluralan studentski parlament okosnica demokratije na univeritetu. Studentima ovi izbori dosta znače jer se putem njih pripremaju i za aktivno građanstvo u društvu i državi”, kaže Ejdus.

Objašnjava i da je biranje predstavnika u studentskim organima važno zato što je njihova uloga da unaprede kvalitet studiranja. Dodaje da je novi Zakon o studentskom organizovanju dao veliku moć odlučivanja predstavnicima studenata: “Predstavnici studenata su jako važni i imaju ogroman uticaj. Ne odlučuju samo o pitanjima poput stanja studentskih menzi, već učestvuju u biranju dekana, ali i u radu Nastavno-naučnog veća. Predstavnici studenata čine čak 20 odsto Nastavno-naučnog veća, što je veliki broj glasova. Od kada je donet novi Zakon, došlo je do potpunog pustošenja studentskih organizacija i stvaranja jednopartijskih lista na svim fakultetima”.

Zbog odsustva pluralizma i ikonkurencije, profesor Ejdus je okarakterisao izbor na FPN-u kao “izbore bez izbora”, ali i naglasio da to ne treba da demotiviše studente da se kandiduju i glasaju: “Ako nisu zadovoljni trenutnom studentskom politikom, uvek mogu da precrtaju listić i da pokažu da žele više opcija. Ono što se dešava na FPN-u i stvaranje jednopartijskog sistema je samo refleksija onoga što se u društvu i politici, gde je takođe jedna partija uzurpirala vlast i moć. Ova organizacija sprečava da se njeni konkurenti vide i čuju”.

Poredeći stanje u državi sa stanjem na fakultetima, Ejdus ocenjuje da su fakulteti trenutno u goroj poziciji jer se na FPN-u čak i onemogućava pravo drugim studentskim organizacijama da se registruju i učestvuju na izborima, dok vlast na ovaj način ne minira rad opozicije: “Problem je u tome što se na fakultetima vrlo često dešava situacija koja je još gora nego sa neregularnim lokalnim i parlamentarnim izborima. Ovde se sprečava sam nastanak novih organizacija”.

IZBORI BEZ IZBORA

Način na koji se organizacija Evropski studentski forum (ESF) obračunava sa svojim neistomišljenicima postao je jasan i na prethodnim izborima u aprilu 2022. godine kada je na glasačkom listiću postojala samo jedna izborna lista. Tada je ova lista uzela sva mesta u studentskom parlamentu.

“U trenutku pred studentske izbore te godine najaktivnije organizacije bile su Studentska unija, Unija studenata socijalnog rada, kao i Srpski politički forum”, kaže predsednica Unije studenata socijalnog rada Sandra Đorđević. “Bilo je poznato da će izbori biti te akademske godine, ali uslovi za učestvovanje i proces kandidovanja nisu bili poznati.”

Sagovornica objašnjava da je tada došlo do izmene Zakona o studentskom organizovanju i da tadašnja koalicija od tri studentske organizacije više nije bila kvalifikovana za izlazak na studentske izbore. Novi zakon je zahtevao da organizacije budu registrovane u Agenciji za privredne registre, a da zatim dostave dokumenta Komisiji za sticanje statusa studentske organizacije. Međutim, za ovu proceduru imale su rok od tri dana.

“To nije bila poštena trka na sto metara, već su neki uveliko trčali maraton. Na kraju je registrovana samo jedna organizacija”, kaže Sandra Đorđević.

Novi Zakon o studentskom organizovanju donet je tokom pandemije koronavirusa 2021. godine za vreme tehnničke Vlade i nije prošao kroz skupštinsku raspravu. Javnost je sa ovim Zakonom upoznata tek tokom prethodnih studentskih izbora. Njime su se dodatno zakomplikovale birokratske procedure potrebne za stvaranje novih studentskih organizacija.

“Hipotetički, vi možete raditi sa sedištem na fakultetu i sarađivati sa njim i bez statusa organizacije, ali ste sprečeni da učestvujete u utakmici zvanoj izbori za studentski parlament”, objašnjava za “Vreme” članica DEMOS-a Milica Kostin. Ona navodi da je petočlana Komisija odbila zahtev za registraciju DEMOS-a zbog navodne greške u statutu organizacije DEMOS.

“Objašnjenje je da postoji mogućnost da naša organizacija u svoje organe može staviti članove koji nisu studenti Fakulteta političkih nauka. Međutim, u statutu naše organizacije postoji član u kome se navodi da članovi mogu biti samo studenti FPN-a”, kaže Kostin.

Kao jednu od prepreka za registrovanje novih organizacija navodi i sastav Komisije koja određuje da li su ispunjeni zahtevi za registraciju studentskih organizacija. Naime, dvoje od petoro članova ove komisije su predstavnici studentskog parlamenta i članovi ESF-a, dok je treći član student prodekan koji se birao na predlog istog parlamenta – dakle, opet ESF.

Potencijalni put ukidanja studentske oligarhije počinje, smatra Milica Kosin, informisanjem i edukacijom studenata koji nisu svesni kolika je mogućnost uticaja studentske politike na trenutne i nove generacije studenata: “Prvi korak je da igramo po pravilima koja su oni postavili. To ne znači da su oni u prednosti, već da uvek možete pobediti igrača u njegovoj igri, naravno, koristeći legalne i legitimne mehanizme”.

VEZE SA VLADAJUĆOM PARTIJOM

Zbog ograničavanja svoje konkurencije, izborne manipulacije i velike moći koju poseduje, Evropski studentski forum stekao je među studentima FPN-a nadimak “mali SNS”. Isto tako, kao i u CINS-ovoj priči o kol centrima SNS-a, pronađen je element koji ukazuje na potencijalnu vezu ove organizacije i vlasti.

Konkretno: u pisanju novog zakona o studentskom organizovanju učestvovali su Margareta Smiljanić, nekadašnji student prodekan FPN-a i Miroslav Dešić, koji je bio predsednik studentskog parlamenta. Nakon angažovanja u Evropskom studentskom forumu, oni su postali članovi organizacije CEROB koja je bila saučesnik u kupovini glasova, a Margareta Smiljanić je u ovoj organizaciji obavljala funkciju predsednice Upravnog odbora. Podsećamo, u sedištu organizacije CEROB je deljen novac zaposlenima u SNS-ovom kol centru.