Turista u Jagodini

Na ulazu u jagodinski Zoološki muzej dvoumimo se da li da uđemo – mučno je gledati zatvorene životinje. Radoznalost pobeđuje i dočekuje nas oštar miris lavljeg urina praćen zavijanjem vukova. Putokaz nas vodi do čuvene žirafe Jovanče: ima koliko-toliko pristojan prostor za život, mada ne liči na Jovanču sa suvenira koji se prodaju oko vrta. Zavijanje vukova čuje se skoro svakih pet minuta. Horu se pridružuju lavovi i ostale velike mačke. Kako se približavamo njihovoj leji, taj zvuk postaje sve strašniji, miris sve jači. Kavezi su komotni za kanarince, ali za ove životinje sigurno nisu. Pitamo se koliko često se peru ti kavezi jer smrad je nepodnošljiv. Ptičice nas ostavljaju ravnodušnima za razliku od kaveza sa majmunima: jedan veći i nekoliko manjih bište se preko mrežaste ograde. Veći uživa dok mu manji vadi insekte i čupa dlake usled čega je ovaj veći proćelav. U sledećem kavezu je još jedan. Iako je poznato da majmuni imaju crvenu zadnjicu, ovo ipak deluje kao ozbiljan tumor. On liže vodu iz pukotina na betonu svog kaveza i ta scena je već previše, pa odlučujemo da iz ovog vrta pobegnemo trčeći, zgađeni i tužni.