“Odluka je nepravična bez obzira na to što je u slučaju troje aktivista rešenje o produženju pritvora preinačeno, a za ostale je vraćeno na ponovno odlučivanje. Nepravičnost se sastoji u tome što je Apelacioni sud morao da ukine pritvor bez zabrane napuštanja stana za sve pritvorenike. Osim toga, nije pravilno odredio postojanje osnova za meru zabrane kretanja i komunikacije”, kaže za “Vreme” Vladimir Horovic
U utorak po podne Apelacioni sud u Novom Sadu delimično je usvojio žalbe advokata zatočenih aktivista na prethodnu odluku Višeg suda da im se pritvor na Klisi produži za još 30 dana. Marija Vasić, Lado Jovović i Lazar Dinić idu kući, ali sa nanogicama. Neće smeti da napuštaju stan, zabranjeno im je korišćenje telefona i interneta, neće smeti niko ni da ih posećuje.
Mladen Cvijetić, Srđan Đurić i Davor Stefanović ostaju u pritvoru na Klisi, iako je u njihovom slučaju ukinuto rešenje o produženju pritvora i vraćeno Višem sudu na ponovno odlučivanje. Viši sud novu odluku mora doneti u roku od sedam dana, a advokati, ukoliko ona bude nepovoljna po branjenike, imaju pravo da se ponovo žale Apelacionom sudu. Inače, Apelacioni sud je ukinuo rešenje zbog toga što “nisu dati dovoljno jasni, konkretni i potpuni razlozi u pogledu postojanja uslova za eventualnu primenu blaže mere”.
Šta reći na ovo? Teško se oteti utisku da je odluka neka vrsta kompromisa, da se želelo udovoljiti i režimu ali i buntovnim studentima i građanima koji su danima blokirali pravosudnu zgradu u Novom Sadu i privremeno je “pustili u rad” kako bi Apelacija mogla da zaseda. Studenti i drugi građani zahtevali su da se aktivistima odmah ukine nezakoniti pritvor, a strasti su posebno bile izražene zbog loših vesti o zdravstvenom stanju Marije Vasić, koja se odlučila na štrajk glađu i žeđu i iz pritvorske jedinice je prebačena u bolnicu beogradskog Centralnog zatvora.
U utorak smo od njenog advokata, Aleksandra Petrovića, saznali da je Marija smeštena na neuropsihijatrijsko odeljenje bolnice beogradskog CZ, da je malaksala, kreće se u invalidskim kolicima, te da je dobila zapaljenje vena zbog tromboze. Nije jasno zašto je strpana na ovo odeljenje, ali advokat kaže da je stekao utisak da je osoblje bolnice profesionalno i veoma brižno prema Mariji.
“Ono što s druge strane nije za pohvalu jeste tretman koji je imala na putu od Okružnog zatvora u Novom Sadu do Specijalne zatvorske bolnice, kada su se vozili u marici. Bila je potpuno onemoćala i oni su je faktički samo spustili na patos marice i onda su je stavili na stolicu. Ona nije mogla ni da ustane, ni da se pomeri, jer je bila potpuno kolabirala”, rekao je advokat Petrović.
Marija će, hvala bogu, posle odluke Apelacije, prekinuti štrajk. Time će spasiti život, koji je bio ozbiljno ugrožen, pre svega zbog neunošenja tečnosti. Tek ćemo videti da li će ova progon-epopeja ostaviti trajne posledice po njeno zdravlje.
Naš sagovornik, advokat Vladimir Horovic, takođe smatra da je odluka Apelacionog suda kompromisna, polovična, ali i dalje nepravična. Smatra da je sud morao da ukine pritvor svim aktivistima i pusti ih na slobodu.
“Odluka je nepravična bez obzira na to što je u slučaju troje aktivista rešenje o produženju pritvora preinačeno, a za ostale je vraćeno na ponovno odlučivanje. Nepravičnost se sastoji u tome što je Apelacioni sud morao da ukine pritvor bez zabrane napuštanja stana za sve pritvorenike. Osim toga, nije pravilno odredio postojanje osnova za meru zabrane kretanja i komunikacije”, kaže Horovic.
Horovic smatra da je kompromisno rešenje doneto pod pritiskom, odnosno u sadejstvu građanskih i studentskih protesta, advokata i evropskih institucija, koje su poslednjih dana javno osudile kršenje ljudskih prava u ovom procesu.
“Za sada je ipak najvažnije da se njih troje vraćaju kući, a da će Viši sud uskoro odlučivati i o statusu Cvijetića, Đurića i Stefanovića”, kaže on.
Objavljivanjem audio snimka razgovora između Stena Milera i Vladimira Lučića, istina je konačno izašla na videlo, kaže direktorka Junajted medije Aleksandra Subotić
Da bi uopšte imao pravo da pozove na dijalog, Vučić mora da odgovori na pitanje zašto je dosad gušio i onemogućavao dijalog, piše „Vreme“ u novom broju
Da bi uopšte imao pravo da pozove na dijalog, Vučić mora da odgovori na pitanje zašto je dosad gušio i onemogućavao dijalog. Zašto je jedan deo medijske scene, onaj koji nazivamo nezavisnim, izložio satanizaciji, a onaj drugi podjarmio i od njega napravio oružje za zastrašivanje? Zašto je svaki parlament, od republičkog do opštinskog, danas poprište za verbalne i fizičke obračune
“U državi za koju njen predsednik uporno tvrdi da je država blagostanja penzioneri, naročito oni s nižim penzijama, pretvoreni su u grupu pogodnih glasača”, kaže antropolog Miloš Matić. “Ta (zlo)upotreba se zasniva na redovnosti primanja penzija kao insigniji sigurne egzistencije, iako ta egzistencija zapravo podrazumeva nizak nivo kvaliteta života. A sigurnost je ono što je ljudima uvek potrebno. Sa starošću potreba za sigurnošću preovladava”
“Zemlje koje vodi Evropska narodna partija često zažmure kada je reč o njihovom partijskom prijatelju Vučiću. Pored toga, Evropska unija ima ekonomske interese u Srbiji, koje mnogi evropski lideri ne žele da ugroze”, kaže Andreas Šider, dodajući da nije optimističan da će ta briselska zavesa ćutanja o autokratizaciji Srbije uskoro pasti
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Optuženi aktivisti u Novom Sadu ucenjuju se i usmeravaju da priznaju nešto što nisu učinili, kako bi eventualno bili oslobođeni ili se nagodili sa tužilaštvom oko visine kazne. Pritvor, dakle, u ovom slučaju služi kao sredstvo uslovljavanja i ucene. Ako vam se nudi izlaz iz pritvora kroz priznanje — to nije slobodna volja. I to je pravno nedopustivo
