Trojanci i demokratska sačekuša

Onaj ko je dao izveštaj radne grupe DS-a o načinu trošenja sredstava te stranke portalu „Antidot“, pucao je DS-u u stomak, a onda i celoj demokratskoj opoziciji – u noge. I Bojan Pajtić je u pravu, tu se opet samo Aleksandar Vučić okoristio. Brižljivo pripremljen „slučaj“, sem što drži pažnju javnosti na drugoj strani u trenutku kada KRIK objavljuje nepravilnosti u popunjavanju imovinske karte hirurga Zorana Radojičića, prvog na listi koalicije oko SNS-a, služi i da obeshrabri onaj najosetljiviji deo građana – apstinenata demokratske provenijencije koje je i inače jako teško vratiti na birališta. Zato je jedino smisleno što su mogli da izjave i Dragan Šutanovac i Dragan Đilas – da je postizborna koalicija između dve liste moguća, bez obzira na slučaj „procurelog“ izveštaja radne grupe DS-a o finansijskom devastiranju stranke.

Dragan Đilas, kome se u ovom izveštaju stavlja na dušu da je zajedno sa Bojanom Pajtićem i Aleksandrom Šapićem finansijski uništio Demokratsku stranku, ko zna koji put je prošao „premlaćivanje“ udarnih naprednjačkih pesnica Pinka i „Informera“ i, kako sad stvari stoje, preživeće. Sličan tretman spakovan je i Aleksandru Šapiću, koji je na meti naprednjaka posebno otkako je za „Vreme“ izjavio da sa njima neće. Pajtić, kako je i sam primetio na svom Fejsbuk profilu, nije bio „primarna meta“, ali je ponovo prošao kroz „šibe“. Ova pucačina iz DS-a, koja je (ne)nadano došla preko režimske medijske mašinerije, po već oprobanom receptu prenošenja „ekskluzivnih“ i „istraživačkih“ poduhvata mreže „Antidot“, uostalom, može da učvrsti Đilasove pozicije kod birača koji su se i onako opredelili za njega zato što ga režim najviše napada i zato što je, kako god okrenete, pored Aleksandra Šapića, jedini takmac Aleksandru Vučiću na više nego bezbednoj udaljenosti od cenzus rampe.

foto: tanja valič / tanjug

PRAVDA NA SUDU: Bojan Pajtić je najavio tužbe, što će reći da će sud odlučivati o istinitosti navoda iz izveštaja radne grupe DS-a. On je na svom Fb profilu (ali i za ovaj br. „Vremena“) demantovao da je potpisivao štetne ugovore za DS u vreme dok je bio predsednik stranke i objasnio otkud dug od oko pet miliona evra koji stranka otplaćuje i dan danas.

No, kad je o izbornoj kampanji reč, jer je ova pucačina po opozicionim liderima stigla usred iste, to što se ovim izveštajem uglavnom bave medijske poluge Vučićevog režima, samo će možda promešati karte među onima koji na izbore izlaze da glasaju protiv Vučića. Glasovi za grupaciju oko Đilasa i koaliciju oko DS-a sa Šutanovcem na čelu, jesu, uistinu, jedno te isto biračko telo i funkcionišu po sistemu spojenih sudova – manje za jednog znači više za drugog. Tako bi se napad na koji se odvažio Šutanovac mogao čitati i kao pokušaj da se otkine neki procenat Đilasovih glasova, mada bi se to narodski nazvalo klanjem vola za kilo mesa.

Zbog pojavljivanja izveštaja na portalu koji se inače bavi razračunavanjem sa političkim protivnicima Aleksandra Vučića (a u političkoj čaršiji spominje uz ime Vladimira Bebe Popovića), sva je prilika da će u ovom okršaju profitirati Dragan Đilas.

Do sada je bilo onih koji su računali da ne bi bilo loše pomoći Draganu Šutanovcu (dobro, i Tadiću i Živkoviću) da pređe cenzus, kad već Đilas i Šapić sigurno prelaze, i tako biti od pomoći demokratskoj opoziciji da se što bolje „sabere“ posle 4. marta kad nije uspela da se sabere pre. Onda se dogodila demokratska sačekuša od koje koristi ima samo društvo na vlasti u Beogradu te Vučićev režim u celosti. Čist autogol za demokrate.

Đilasovci mogu biti zadovoljni i zbog toga što su višemesečna kuloarska denunciranja Šutanovca i DS-a dobila sa ovim slučajem – krucijalnu potvrdu. Naime, bilo je opanjkavanja najviše iz tog Đilasovog serkla, ali i sa drugih strana, kako će posle izbora Šutanovac, Živković i Tadić ozvaničiti dogovor s naprednjacima, kako je Šutanovac za stranačke izbore dobio novac od Vučića i tako postao predsednik DS-a, ali i da je rukovodstvo DS-a u dilu sa Aleksandrom Vučićem, po kojem je predsednik Srbije DS-u obećao 5% na izborima u zamenu za „spuštanje“ Đilasa, čemu je i sporni izveštaj trebalo da posluži. Ukratko, prema ovim kafanskim pričama nije DS jedini cenzus igrač koji odgovara Aleksandru Vučiću. Predsedniku Srbije ovakvi odgovaraju u svakom parlamentu: republičkom, gradskom ili opštinskom, jer mu ne smetaju a obezbeđuju privid višepartijskog sistema, te da ih zato „gaji“, a oni, zbog svojih stranačkih interesa na to pristaju.

Bojan Pajtić kaže kako „nema nikakvu sumnju da sadašnji predsednik DS-a stoji iza puštanja tog izveštaja u javnost“. Da li je to tako ili nije, u ovom trenutku za Šutanovca nije, što se ono kaže, ni po jada, jer niko ne bi mogao da dokaže da je to uradio baš on. Uvek i svuda postoji neka krtica; Bože moj, događa se i u boljim kućama. Ali jad je u tome što je četiri dana pre nego što je objavljen izveštaj, Šutanovac dao intervju „Danasu“ i najavio izveštaj radne grupe DS-a u kojem se „jasno vidi kome duguje DS, a ko kamati DS“ i ko se prema DS-u odnosi kao da je „neprijateljska stranka“. Đilasa i Pajtića je Šutanovac, dalje, direktno optužio da su „svojim neznanjem, ali i lošim odlukama stranku devastirali kako u biračkom telu tako i finansijski“ i doveli DS „u ogromne dugove iz kojih još ne možemo da se izvučemo“. Ali i najavio da će se time baviti posle 5. marta.

To što je izgovorio za „Danas“ teže je i od izveštaja u „Antidotu“ i zato što je u poslednje vreme bio poznat kao čovek koji svaku reč koju izgovori izmeri prethodno tri puta, a za štampu dobije tekst i na autorizaciju. E sad, da li se kaje, to samo on zna. Teže je, ne zato što je rekao ono za šta je, valjda, siguran da ima neoborive dokaze, nego zato što je, nesumnjivo, računao kada će to reći jer je izveštaj napravljen u novembru.

I ONAKO SMO SVE ZNALI: Ako ćemo pošteno, nema zainteresovanog novinara u ovom gradu koji nije znao za čarke na obe strane mesecima unazad. Znalo se i za „izveštaj DS-a u pripremi“, dug DS-a Razvojnoj banci Vojvodine koji je izmirio Dragan Đilas preko svoje firme Multikom i kamati od 18% godišnje koju od DS-a uzima njen bivši predsednik i najveći poverilac stranke ili oko 750.000 dinara mesečno i „daje ih humanitarnim organizacijama dok stranka nema da isplati plate sekretaricama“. O tome su htele demokrate samo kad se isključi diktafon, u neformalnim razgovorima, uz napomenu da „nije trenutak“ i da treba sačekati kraj izborne kampanje. Kao što se i sa đilasovcima onoliko divanilo, ali opet ne za novine, kako je DS bio i ostao nepravedan prema Đilasu, kako ih je Đilas izvukao iz bede jer da njega nije bilo da izmiri dug DS-a, članovi stranke koji su imali hipoteke na svojim nekretninama zbog tog duga završili bi na ulici. Jedan je đilasovac potpisnici ovih redova, na pitanje šta ako Dragan Đilas ne postigne dogovor sa DS-om o zajedničkom nastupu pred izbore, ovako odgovorio: „DS nema kud. Naravno da će svi morati da priđu Draganu Đilasu, a posebno DS koji je i ovako i onako – mrtav.“

Demokrate, i bivše i sadašnje, i stare i nove imaju tu jednu zajedničku, vrlo nepristojnu osobinu koja im se zadržala iz vremena vlasti: vole da popričaju s novinarima, ali posle „nismo razgovarali“ nego vi ako ćete, lako ćete, samo od mene čuli niste, sve u nadi da će im sužnji s olovkom u ruci površiti posao po onoj Matije Bećkovića „reče mi jedan čoek“.

Ukratko, svi su znali za spor oko tog duga između bivših i sadašnjih demokrata, ali se čekalo da neko to zvanično i kaže. Šutanovac je konačno rekao za „Danas“. Da li je baš tako hteo ili ne, drugo je pitanje. Samo politički neuki mogli bi da pomisle da je tako nešto moglo da prođe bez Vučićevog medijskog harača, a Šutanovac je sve samo nije politički neuk. „Mislim da je Šutanovcu jasno da je objavljivanje izveštaja na ovakav način najviše štete njemu napravilo. Ko je to uradio, ne znam, mada verujem da nije teško utvrditi ako se ima volje. Ali, evidentno je da je naneta velika šteta DS-u“, kaže za „Vreme“ jedan demokrata sa Voždovca, koji ponavlja Šutanovčeve reči da posle 5. marta svakako treba da dođe izveštaj na red. Sva je prilika da će demokrate pokušati da se odbrane kako su, u stvari, bili žrtva i Đilasova i Vučićeva, a da to građanska Srbija nije videla: „Od onog ko je uništio DS, važnije je ko je to objavio“, kaže onaj demokrata kritikujući građansku opoziciju koja se gnuša „uaaaaa“ i „uraaaaa“ pokliča, ali reaguje na isti način.

Ako je verovati onome što smo kao preciznije informacije uspeli da sakupimo u DS-u, taj izveštaj je bio obećanje kandidata Dragana Šutanovca pred izbore za predsednika stranke, da će biti utvrđeni razlozi zbog kojih je stranka devastirana. „Neću da budem kriv za nešto što se događalo pre mene i na šta nisam imao uticaja. Ne pada mi na pamet da vodim stranku u dugovima dok se tačno ne utvrdi ko je i šta radio pre mene“, govorio je tada Šutanovac svojim pristalicama. Izveštaj je završen u novembru, a na njemu je rađeno 5-6 meseci, što znači da je radna grupa počela sa radom negde u junu, julu, odmah posle izbora za predsednika Srbije. To je bilo vreme kad se spekulisalo o povratku Dragana Đilasa u politiku. Čak i da nije, Draganu Šutanovcu je takav dokument uvek mogao biti od koristi, jer koliko god da se DS tokom godina smanjio, to je stranka u kojoj svako rukovodstvo ima vidljivu unutarstranačku opoziciju. Autentičnost izveštaja objavljenog na sajtu „Antidota“ biće predmet sudskog spora, tako da je ovde suvišno ulaziti u to da li je izveštaj koji je petočlana radna grupa DS-a potpisala identičan onom koji je objavljen na pomenutom sajtu.

PREGOVORI S POVERIOCEM: Sasvim je moguće i da je taj izveštaj bio na stolu u pregovorima sa Đilasom o zajedničkom nastupu na beogradskim izborima. Ako je odistinskih pregovora uopšte bilo. Uvek je nezgodno pregovarati s nekim kome dugujete novac, u to nema sumnje. U DS-u pričaju kako su se nadali da će Đilas da ih odblokira, da im bar „oprosti“ kamatu kako im sa računa svakog meseca ne bi odlazilo oko 750.000 dinara (9,6 miliona dinara na godišnjem nivou). Đilas, kažu u DS-u, tako nešto nije ni spomenuo. Ipak, ni kamata ni dug ni izveštaj nisu bili prepreka što nije došlo do dogovora o zajedničkom izlasku na izbore, uvereni su u DS-u. „Kako mislite da je trebalo, mi napunimo halu, a onda se borimo za tri minuta na bini sa Borkom (Stefanovićem) i Jankom (Veselinovićem), velikim vedetama građanske Srbije? Dogovor sa Sašom Jankovićem i Vukom Jeremićem je u startu značio da pravimo grupu građana. Đilas je kandidat grupe građana. Jeremić se još nešto i batrga, a Jankovića nigde nema. Dakle, ideja je bila da ugasimo DS? To nije dolazilo u obzir. Uostalom, mi smo njega zvali da idemo zajedno, on je odabrao Jankovića i Jeremića“, kaže onaj demokrata s Voždovca.

Đilas, međutim, kaže da je DS-u predložio „s obzirom da se na dug obračunava kamata u skladu sa zakonom“, da kroz donaciju polovinu od tog iznosa za kamatu Multikom vrati stranci, a drugu polovinu uplati u humanitarne svrhe. „Pošto taj predlog DS nije prihvatila, odlučio sam da sva sredstva od kamata budu uplaćena humanitarnim organizacijama ’Sigurna ženska kuća’ i ’Naša Srbija’ i to već duže vreme radim na mesečnom nivou“, rekao je Đilas za „Danas“ posle skandala sa izveštajem radne grupe DS-a.

Kad je već spomenuo gde odlazi novac od kamate koju mu plaća DS, valjalo bi reći da je „Naša Srbija“ humanitarna organizacija čiji je jedan od osnivača Đilasov kum i prijatelj Mlađan Đorđević. Đorđevića, čija je karijera uvek bila u tesnoj vezi sa Đilasovom, tabloidi su još prošle godine stigli da označe kao glavnokomandujućeg u Đilasovoj kampanji za predsedničke izbore, kako u finansijama tako i u organizaciji.

No, to je već sasvim drugo pitanje.

Možda se samo čini, ali izgleda da će na ovim izborima biti najviše režimski skrojenih lista, takozvanih trojanskih konja. Čini se da je optužba „radiš za Vučića“ svoj vrhunac dobila u ovoj predizbornoj kampanji i da ćemo uskoro završiti i s tim.

E sad, sem liste broj 12: Grupa građana „Inicijativa Ne davimo Beograd – Žuta patka – Čiji grad, naš grad – Ksenija Radovanović“, više-manje svi ostali kandidati (sad ih je ukupno 15 objavio GIK) u nekom trenutku su bili optuživani da „rade za Vučića“ ili su radili, ili imaju neki dil sa njim, ili su Vučić himself.

Eno, pogledajte: Zavetnici, Zukorlić, Zelena stranka Srbije, DSS, Bastać, Šapić (pre intervjua u „Vremenu“), Tadića i Đilasa da ne pominjemo, dugo su obojica slovili za glavne „trojance“, a na red je došao i Šutanovac.