fotografije: ap photo
Osvojivši novi trofej na Vimbldonu, Novak Đoković je na neki način dobio ličnu i sportsku satisfakciju, nakon niza izazova sa kojima se suočavao tokom sezone. Dokazao je i da je neprikosnoven na terenima Ol Ingland klaba, a kuriozitet je da naš teniser na Centralnom terenu Vimbldona nije izgubio meč punih devet godina
Suze koje Novak Đoković nije mogao da zadrži nakon osvajanja sedme titule na najprestižnijem teniskom turniru na svetu, Vimbldonu, govorile su više od bilo kojih reči. Ogroman teret i pritisak koje je najveći teniser današnjice nosio i trpeo u poslednjih nekoliko meseci, izlili su se u vidu isceljujućih “kapi duše”, koje su završile u peškiru kojim je Novak prikrivao lice, i to u trenutku svog možda i najvažnijeg trijumfa u karijeri.
“Sve mi se nekako nakupilo kada sam seo”, priznao je srpski teniser posle meča. “Osetio sam ogromno rasterećenje, jer sam emotivno bio pod konstantnom tenzijom i stresom kakve nisam osetio u životu”, rekao je Đoković iskreno.
PERIPETIJE
I zaista, tokom čitave sezone Novak je stoički trpeo direktne i posredne pritiske, na terenu, a posebno van njega. Svi znaju kako je prošao u Australiji početkom godine; da zbog svog stava prema vakcinaciji protiv korona virusa nije uspeo da uđe u Ameriku na tamošnje masters turnire; da su ga mesecima pratile medijska hajka i stigma antivaksera koje je oberučke prigrlila većinska zapadna publika, koja ga ionako nikada nije ni podržala ni prihvatila; da je “zarđao” i van prave takmičarske forme otišao na Rolan Garos i izgubio važan meč protiv Nadala; da je zbog rata u Ukrajini, ni kriv ni dužan, ostao bez poena na Vimbldonu… I sve to, a da i dalje naš teniser ne zna da li će, zbog važećih restriktivnih kovid propisa, uopšte moći u avgustu da otputuje u Njujork, na poslednji grend slem sezone.
Đokoviću je stoga bio preko potreban uspeh, baš tu, na njegovom omiljenom turniru, Vimbldonu. Više kao potvrda da nije zalud trpeo sve frustracije i bolne posledice tog trnovitog puta kojim je koračao svih ovih meseci, nego kao “samo” još jedan u nizu velikih sportskih trijumfa na koje nas je navikao godinama unazad.
Pobedivši u finalu sa ubedljivih 3:1 u setovima Australijanca Nika Kirijosa – svog dojučerašnjeg najžešćeg kritičara i provokatora među igračima, a danas poštovaoca i, usuđujemo se reći, sledbenika i drugara – Novak Đoković osvojio je svoj 21. grend slem trofej, čime je dodatno zacementirao svoj status najčvršće mentalne gromade kakvu je tenis ikada video i neprikosnovene legende belog sporta.
NEDODIRLJIV
Naš teniser je, uprkos svim izazovima i pritiscima, još jednom pokazao da je za klasu bolji igrač na travnatoj podlozi od konkurencije: njegov superiorni ritern, kretanje, promene ritma u poenu, tranzicija iz defanzive u napad i unapređeni servis koji mu je omogućio veliki broj “lakih” poena, dali su Đokoviću nedostižnu prednost u odnosu na njegove protivnike.
Satisfakcija je bila potpuna. “Bila je ovo teška, usrana godina”, u svom stilu je prokomentarisao sezonu Đokovićev trener Goran Ivanišević, i dodao da baš zbog svega toga ova titula na Vimldonu ima još veći značaj: “Zaista je zaslužio. Ovaj trofej, ova radost na Centralnom terenu. Sve se isplatilo”, izjavio je popularni Zec.
Nakon trijumfa na terenima Ol Ingland klaba, Đokovića čekaju “nesigurna vremena”, kako je to davno napisao i otpevao Džoni Štulić. Naime, on se zbog poznatih okolnosti posle osvajanja Vimbldona, umesto da napreduje, “survao” na ATP listi, postavši prvi grend slem šampion koji je “kažnjen” oduzimanjem svih osvojenih bodova na turniru (vidi “Čudna sezona”, “Vreme”, br. 1643).
RENKING
Trenutno se Novak nalazi na sedmom mestu ATP rang-liste, ali problem je što, ukoliko ne bude bio u prilici da igra u Americi, njegov plasman može samo da ide silaznom putanjom.
Na taj način, on ne bi mogao ni da napreduje u ovogodišnjoj ATP trci – trenutno je na desetom mestu, sa osvojenih 1970 poena ove sezone – niti da se nađe među prvih osam igrača za Finalni turnir koji se održava u Torinu.
Do kraja godine, Novak Đoković bi mogao da se takmiči eventualno na “azijskoj” turneji u oktobru – u Pekingu na turniru serije 500 i Mastersu u Šangaju – kao i na turniru iz serije 1000 u Parizu, gde bi mogao da, u samom finišu sezone, “izboksuje” plasman na završni turnir u Torinu, koji se održava sredinom novembra.
Nakon što se vratio iz Londona, gde je osvojio novi, sedmi po redu trofej na Vimbldonu, Novaka Đokovića su u Beogradu dočekale hiljade domaćih navijača, već po tradiciji ispred Starog dvora.
Srpski teniser je okupljenima obećao još novih titula, a komentarišući čitavu sezonu i peripetije koje su ga pratile, Đoković je izjavio da je “hrišćanski praštati”. “Samo Bog zna i ljudi oko mene šta se to dešavalo, ne bih da pričam o tome i da deluje kao da se žalim. To je sve uticalo na ovaj trenutak, motivisalo me je i inspirisalo da se vratim na staze stare slave i da se borim za najveće trofeje u sportu.”
On je građanima koji su bili ispred Starog dvora poručio da “na kraju svakog tunela postoji svetlo”. “Vi ste to svetlo”, rekao je Novak.
Studenti su posle Novog Sada, masovno odmarširali iz različitih univerzitetskih centara do Kragujevca, a sada je u planu novi protest i potencijalno novo pešačenje do Niša. O tome kuda vode protesti i treba li studenti da sami iznesu promene, čitajte u novom broju „Vremena”
Zašto je Vučić primoran da formira iznuđenu i tunjavu vladu? Zbog čega Srbija iz februara 2025. više nije ista ona zemlja iz oktobra 2024? Kako je šef države došao u iznudicu da mu nijedan potez koji već tri meseca povlači ne radi posao? Gde je u svemu ovome opozicija, kako da se rasani i šta treba da shvati
Prodaja delova Junajted grupe od državnog Telekoma stvara gotovo monopolistu na polju medijskog sadržaja. Kad se tome dodaju udari na male i nezavisne medije, pejzaž u kojem se građani Srbije informišu poprima još tamniju nijansu crne
Nestanak N1 i Nove S u današnjoj formi značio bi mračno medijsko doba u Srbiji. Doduše, ono je mračno već četiri decenije, ali bilo bi još crnje
Sad se diže ova generacija, koja se samo još sama od sebe nije ogradila, ide peške, nosi i ikone i krstove i ferari zastave, peva i Bilećanku i Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala, a sa njima Bošnjaci iz Pazara ruku pod ruku, i dok se ovi krste nakon 15 minuta tišine, uče dovu i klanjaju stojeći, kako je jedino i obavezno za mrtve. “Prvi put se osećam kao građanin ove zemlje”, rekao je jedan od studenata iz Novog Pazara
„Češljanje“ nevladinih organizacija je obračun sa kritičarima režima. Da nije, tužilac bi prvo pokucao na vrata Ane Brnabić koja je bila udarna igla USAID-a. Ovi koje „češljaju“ su za Anu treća liga
Mlad i pametan svet pokuljao je na ulice i sa sobom poneo duhovitost. Humor je važan za oslobađanje od straha, ali ne samo to – on je supstancijalno politički
U Srbiji više niko ne zna o čemu priča njen predsednik, novinare kažnjavaju na pravdi boga, aferaške velmože proglašavaju za svece, a nosioci javnih funkcija šire javnu sablazan. Ljudi – dokle ćemo tako
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
