Osvojivši novi trofej na Vimbldonu, Novak Đoković je na neki način dobio ličnu i sportsku satisfakciju, nakon niza izazova sa kojima se suočavao tokom sezone. Dokazao je i da je neprikosnoven na terenima Ol Ingland klaba, a kuriozitet je da naš teniser na Centralnom terenu Vimbldona nije izgubio meč punih devet godina
Suze koje Novak Đoković nije mogao da zadrži nakon osvajanja sedme titule na najprestižnijem teniskom turniru na svetu, Vimbldonu, govorile su više od bilo kojih reči. Ogroman teret i pritisak koje je najveći teniser današnjice nosio i trpeo u poslednjih nekoliko meseci, izlili su se u vidu isceljujućih “kapi duše”, koje su završile u peškiru kojim je Novak prikrivao lice, i to u trenutku svog možda i najvažnijeg trijumfa u karijeri.
“Sve mi se nekako nakupilo kada sam seo”, priznao je srpski teniser posle meča. “Osetio sam ogromno rasterećenje, jer sam emotivno bio pod konstantnom tenzijom i stresom kakve nisam osetio u životu”, rekao je Đoković iskreno.
PERIPETIJE
Britain Wimbledon Tennis…i na Vimbldonu
I zaista, tokom čitave sezone Novak je stoički trpeo direktne i posredne pritiske, na terenu, a posebno van njega. Svi znaju kako je prošao u Australiji početkom godine; da zbog svog stava prema vakcinaciji protiv korona virusa nije uspeo da uđe u Ameriku na tamošnje masters turnire; da su ga mesecima pratile medijska hajka i stigma antivaksera koje je oberučke prigrlila većinska zapadna publika, koja ga ionako nikada nije ni podržala ni prihvatila; da je “zarđao” i van prave takmičarske forme otišao na Rolan Garos i izgubio važan meč protiv Nadala; da je zbog rata u Ukrajini, ni kriv ni dužan, ostao bez poena na Vimbldonu… I sve to, a da i dalje naš teniser ne zna da li će, zbog važećih restriktivnih kovid propisa, uopšte moći u avgustu da otputuje u Njujork, na poslednji grend slem sezone.
Đokoviću je stoga bio preko potreban uspeh, baš tu, na njegovom omiljenom turniru, Vimbldonu. Više kao potvrda da nije zalud trpeo sve frustracije i bolne posledice tog trnovitog puta kojim je koračao svih ovih meseci, nego kao “samo” još jedan u nizu velikih sportskih trijumfa na koje nas je navikao godinama unazad.
Pobedivši u finalu sa ubedljivih 3:1 u setovima Australijanca Nika Kirijosa – svog dojučerašnjeg najžešćeg kritičara i provokatora među igračima, a danas poštovaoca i, usuđujemo se reći, sledbenika i drugara – Novak Đoković osvojio je svoj 21. grend slem trofej, čime je dodatno zacementirao svoj status najčvršće mentalne gromade kakvu je tenis ikada video i neprikosnovene legende belog sporta.
NEDODIRLJIV
Naš teniser je, uprkos svim izazovima i pritiscima, još jednom pokazao da je za klasu bolji igrač na travnatoj podlozi od konkurencije: njegov superiorni ritern, kretanje, promene ritma u poenu, tranzicija iz defanzive u napad i unapređeni servis koji mu je omogućio veliki broj “lakih” poena, dali su Đokoviću nedostižnu prednost u odnosu na njegove protivnike.
Satisfakcija je bila potpuna. “Bila je ovo teška, usrana godina”, u svom stilu je prokomentarisao sezonu Đokovićev trener Goran Ivanišević, i dodao da baš zbog svega toga ova titula na Vimldonu ima još veći značaj: “Zaista je zaslužio. Ovaj trofej, ova radost na Centralnom terenu. Sve se isplatilo”, izjavio je popularni Zec.
Nakon trijumfa na terenima Ol Ingland klaba, Đokovića čekaju “nesigurna vremena”, kako je to davno napisao i otpevao Džoni Štulić. Naime, on se zbog poznatih okolnosti posle osvajanja Vimbldona, umesto da napreduje, “survao” na ATP listi, postavši prvi grend slem šampion koji je “kažnjen” oduzimanjem svih osvojenih bodova na turniru (vidi “Čudna sezona”, “Vreme”, br. 1643).
RENKING
Trenutno se Novak nalazi na sedmom mestu ATP rang-liste, ali problem je što, ukoliko ne bude bio u prilici da igra u Americi, njegov plasman može samo da ide silaznom putanjom.
Na taj način, on ne bi mogao ni da napreduje u ovogodišnjoj ATP trci – trenutno je na desetom mestu, sa osvojenih 1970 poena ove sezone – niti da se nađe među prvih osam igrača za Finalni turnir koji se održava u Torinu.
Do kraja godine, Novak Đoković bi mogao da se takmiči eventualno na “azijskoj” turneji u oktobru – u Pekingu na turniru serije 500 i Mastersu u Šangaju – kao i na turniru iz serije 1000 u Parizu, gde bi mogao da, u samom finišu sezone, “izboksuje” plasman na završni turnir u Torinu, koji se održava sredinom novembra.
“Na kraju svakog tunela postoji svetlo”
Nakon što se vratio iz Londona, gde je osvojio novi, sedmi po redu trofej na Vimbldonu, Novaka Đokovića su u Beogradu dočekale hiljade domaćih navijača, već po tradiciji ispred Starog dvora.
Srpski teniser je okupljenima obećao još novih titula, a komentarišući čitavu sezonu i peripetije koje su ga pratile, Đoković je izjavio da je “hrišćanski praštati”. “Samo Bog zna i ljudi oko mene šta se to dešavalo, ne bih da pričam o tome i da deluje kao da se žalim. To je sve uticalo na ovaj trenutak, motivisalo me je i inspirisalo da se vratim na staze stare slave i da se borim za najveće trofeje u sportu.”
On je građanima koji su bili ispred Starog dvora poručio da “na kraju svakog tunela postoji svetlo”. “Vi ste to svetlo”, rekao je Novak.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Šta studenti u plenumu misle – koji je najveći problem Srbije, šta ih najviše motiviše da istraju u protestu, koji je njihov stav prema političkim strankama, da li su za ulazak u EU ili ne, koliko je snažan njihov osećaj nacionalnog identiteta, da li su više konzervativni ili liberalni, kako se informišu, šta sve to može da nam kaže o budućnosti ovog društva i države… Ovo su samo neka od pitanja na koja odgovara najnovije istraživanje profesora Fakulteta političkih nauka Slobodana G. Markovića i Miloša Bešića
Šta su razlozi dugovečnosti protesta protiv Vučićevog režima? Na ovo pitanje odgovaraju sagovornici “Vremena” iz različlitih perspektiva, ali se jedan motiv provlači kod svih: uznapredovala nepravda i nepodnošljiva laž
Odbijanjem da raspiše prevremene izbore režim šalje implicitnu poruku svima koji su deo klijentističkog sistema: ako se izbori uporno izbegavaju, to je kao da su već raspisani – i izgubljeni. Što duže ta poruka ostaje neizrečena, ali prisutna, to će klijentistički sistem postajati sve slabiji
Intervju: Dušan Vučićević, vanredni profesor FPN-a
"Broj birača koji tvrde da su nekada verovali Aleksandru Vučiću, a da su sada prestali – sve je veći. Od nekih sedam odsto na ukupnom uzorku u februaru on takođe ima trend povećanja u prethodnim mesecima i sada iznosi već dvanaest odsto"
Egzit je počeo kao glas pobune, a izgleda da se njime i završava. Festival koji je rođen iz studentskih protesta 2000. godine, ove godine će simbolično zatvoriti svoje kapije zauvek – upravo zbog podrške studentima
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
