foto: csf
Promene koje Srbiju i druge države regiona vode ka načinu života koji već ima dobar deo Evrope podrazumevaju da oko tih promena postoji društveni konsenzus – a on je nemoguć bez uključivanja civilnog društva, građana i građanki, ekspertskih grupa, instituta i drugih nedržavnih aktera u političke i društvene procese
Pre nego što se 12. jula u Trstu, u okviru Samita Zapadnog Balkana, sastanu najviši državni funkcioneri Albanije, BiH, Kosova, Makedonije, Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Slovenije, Austrije, Francuske, Nemačke i Italije, kao i lideri EU, sa podjednako velikim ambicijama u ovom italijanskom gradu sastaće se i predstavnici civilnog sektora iz regiona.
Forum civilnog društva, koji će se održati od 10. do 12. jula, okupiće udruženja građana, ekspertske grupe, institute i razne druge nedržavne aktere Zapadnog Balkana koji već mesecima organizovano sarađuju na pripremi preporuka, koje će zatim biti upućene političarima.
Ideja je, pre svega, da se u proces usvajanja evropskih vrednosti temeljnije uključe svi oni kojih se to direktno tiče: građani, eksperti, sindikati, strukovna udruženja. Ili, preciznije, da proces evropskih integracija ne ostane samo na nivou otvaranja i zatvaranja poglavlja ili ispunjavanja famoznih „uslova“, da ne bude projekat koji je nametnula država, sa dirigovanim tempom i dirigovanim stepenom usvajanja vrednosti. Promene koje Srbiju i druge države regiona vode ka životu koji već ima dobar deo Evrope, podrazumevaju da oko tih promena postoji društveni konsenzus – a on je nemoguć bez uključivanja građana i građanki u političke i društvene procese.
I u zrelim i razvijenim demokratijama uloga civilnog društva smatra se veoma važnim delom sistema provere i nadzora vlasti. U našim balkanskim partokratijama, tj. demokratijama u pelenama, uloga civilnog društva još je i značajnija. Pored „demokratije“, „pomirenja“ i „suočavanja sa prošlošću“, „građansko društvo“ je jedan od pojmova koje mi iz dvorišta EU treba da stvorimo i prigrlimo, pre nego što budemo spremni da se pridružimo tom elitnom klubu. Naređeno – učinjeno: građansko društvo postoji kod nas više od dve i po decenije. Prigrlili ga baš i nismo. Formalno, sve države Zapadnog Balkana prihvatile su mantru o civilnom društvu i ono je – kako gde – donekle i uključeno u proces pregovaranja sa Evropskom komisijom. No, u praksi to obično znači da se daje deklarativna podrška građanskom društvu, ali da vlasti na civilni sektor i dalje gledaju sa podozrenjem. Posebno ako se bave nezgodnim pitanjima poput ljudskih prava, slobode govora, suočavanja sa ratnim zločinima ili stvarnim značenjem reči „demokratija“.
Susret kakav će se dogoditi u Trstu, inače, ne predstavlja novitet. On je zapravo nastavak sličnih „vezanih susreta“ nevladinih organizacija s jedne, i lidera Zapadnog Balkana s druge strane. Za razliku od inicijalnog susreta u Berlinu 2014, gde su politički lideri pokrenuli tzv. Berlinski proces, kojim se jača regionalna saradnja i Zapadni Balkan kao celina približava EU – već na sledećem samitu, u Beču 2015, predstavnici civilnog društva zauzeli su važno mesto u tom procesu. Na prošlogodišnjem samitu u Parizu, kao i na predstojećem u Trstu, ta je praksa nastavljena, zato što je prepoznat značaj organizacija civilnog društva u jačanju saradnje i „stanicama“ koje Zapadni Balkan čekaju na putu ka Evropskoj uniji.
Teme kojima će se u više panela i u završnim preporukama baviti predstavnici nevladinog sektora odnose se na unapređenje regionalne saradnje i bilateralnih odnosa, vladavinu prava i borbu protiv korupcije, saradnju mladih u regionu, poslovnu klimu za razvoj inovativnih preduzeća. Kao nove teme, istaknuta su pitanja od izuzetnog značaja ne samo za region: životna sredina, energija, klimatske promene, migracije, medijske slobode, uticaj Bregzita na evropsku perspektivu Balkana, kao i unapređenje efikasnosti komunikacije o Berlinskom procesu i njegovim rezultatima.
„Značaj Foruma civilnog društva je u tome što je to jedinstvena regionalna platforma kroz koju građani Zapadnog Balkana i njihove organizacije mogu da utiču na promene Balkana i Evrope. Izgradili smo mehanizam koji omogućava da interes građana i građanki bude predstavljen vladama država regiona i postane deo političkih odluka koje one donose. Bez građanskog učešća odluke se donose isključivo „sa vrha naniže i napredak je teško ostvariv“, objašnjava za „Vreme“ Hedvig Morvai, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, koji je i organizator ovog susreta, uz Fondaciju „Hajnrih Bel“, ERSTE fondaciju i Fondaciju „Fridrih Ebert“ kao i italijanske domaćine.
„Jedan od uspešnih primera doprinosa civilnog društva Berlinskom procesu jeste Deklaracija o bilateralnim pitanjima, koju su vlade Zapadnog Balkana potpisale na samitu u Beču. Rezultat naše inicijative je bio obavezivanje država Zapadnog Balkana da će rešiti sva otvorena bilateralna pitanja i da ih neće koristiti kako bi međusobno blokirale napredak u evropskim integracijama. Ove godine ćemo razgovarati sa predstavnicima vlada i pozvaćemo ih da potvrde svoju posvećenost regionalnoj saradnji i zajedničkom radu u duhu Bečke deklaracije“, kaže Morvai, ističući da je od „suštinske važnosti da građani imaju jasnu sliku o uspesima Berlinskog procesa jer to je preduslov da ga istinski podrže i doprinesu ostvarenju njegovih krajnjih ciljeva – evropeizaciji i čvršćoj saradnji regiona“.
Realno gledano, za ispunjenje svih zadataka i ulazak u EU klub (a ne, nije reč o obliku ili boji kravate koju treba da stavimo, već o suštinskim promenama paradigmi i načina razmišljanja) nama na Balkanu je potreban dvostruki „pritisak“. Onaj odozgo, koji sprovode lideri EU i zemalja Berlinskog procesa (kojem se uskoro pridružuje i Berlin+ koji će naglasak staviti na vladavinu prava i borbu protiv korupcije). No, ovaj „pritisak odozgo“ dovodi eventualno do promene forme i normative. Do „delikta“ verbalnog obećanja za koje se vlastodršci nadaju da neće morati da pretoče u praksu. Jer bi time sadašnje političke elite izgubile moć koju imaju. Za suštinske, duboke i trajne promene neophodan je još i „pritisak odozdo“, društveni konsenzus s početka ovog teksta. A njega može stvoriti samo udružena koalicija građana i građanki, civilnog društva, ekspertskih grupa, instituta i drugih nedržavnih aktera. I to je ono što Forum civilnog društva ima kao glavni cilj u Trstu, a i nadalje.
Jedan od ciljeva Berlinskog procesa na prvom samitu 2014. odnosi se na povećanje boljitka putem održivog ekonomskog rasta, a tiče se delom i pitanja životne sredine. Preporučen je dalji razvoj Energetske zajednice, tj. poboljšanje energetske sigurnosti i efikasnosti i smanjenje efekata klimatskih promena.
Sledeće godine u Beču posebna pažnja biće posvećena ekonomskom prosperitetu i povezanosti regiona. Dogovoreno je nekoliko konkretnih projekta za poboljšanje energetske povezanosti, a EU je izdvojila oko 200 miliona evra za njihovo finansiranje.
U Parizu 2016. godine, EU je izdvojila dodatna sredstva za energetsku efikasnost, za ulaganja u stambene zgrade i održivi razvoj, kao i za istraživanje iskorištavanja hidroenergetskih potencijala. Potpisana je i „Povelja o održivosti Zapadnog Balkana“ gde su kao glavni ciljevi istaknuti unapređenje prosperiteta, zdravlja i radnih mesta, unapređenje životne sredine i ubrzane tranzicije ka niskougljeničkom i klimatski otpornom razvoju.
Cilj „ekološkog“ dela Foruma civilnog društva u Trstu jeste da se odrede pokazatelji koji će pratiti napredak nacionalnih i regionalnih napora i identifikovati neposredne akcije koje će sprovoditi organizacije civilnog društva – a sve to kako bi pomogli nacionalnim vladama i regionalnim procesima i institucijama da reše konkretne probleme u oblasti životne sredine i osiguraju održivi napredak. Nakon opsežnog procesa onlajn konsultacija u kome je učestvovalo preko 100 predstavnika civilnog sektora iz celog regiona, i koji je koordinisala Kancelarija Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu, zajednički su precizirane najznačajnije teme za razgovore u Trstu. Tu će predstavnici civilnog sektora pokušati da ponude konkretne odgovore na strateška pitanja, između ostalog i za sledeće oblasti: 1. smanjenje energetskog siromaštva kroz povećanu stambenu i ukupnu energetsku efikasnost, 2. poboljšanje kvaliteta vazduha borbom protiv zagađenja kao glavne pretnje i po ekonomiju i zdravlje građana, 3. promovisanje i fokusiranje resursa civilnog društva na direktnu akciju, podsticanje i inspirisanje jače veze između „tink-tenkova“ i građana, paralelno sa uticajem na kreiranje državne politike. Zaključci i odluke sa Foruma u Trstu biće iskorišćeni za dalje planiranje i preduzimanje akcija civilnog društva na Zapadnom Balkanu u predstojećem periodu, posebno do sledećeg samita u Londonu 2018. godine.
Stavovi izneti u članku ne predstavljaju nužno stavove Fondacije Hajnrih Bel
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
