Tooo, Srbijooo

Za Koceljevu, na pola puta između Valjeva i Šapca, „zlatno doba“ je nastupilo kad je predsednik opštine Veroljub Matić, sa svojom Grupom građana, još 2012. prešao u Srpsku naprednu stranku. Matić je postao poslanik, a i Koceljevi se pozlatilo, lično predsednik Vučić je otvorio most od 57 metara i most od 22,5 metara, a i predsednica Vlade, brojni ministri bili su na licu mesta i dali svoj doprinos.

foto: d. todorović

ULOGA PLASTIČNOG PRASETA

Kad uđeš u Koceljevu, u tu jednu i glavnu ulicu, odma’ gužva, dugačak red belih suncobrana, pod kojima posade spremaju gulaš. Podlaže se vatra, secka se luk, secka se meso, nazdravlja rakijom. Posada vazda, sve originalni nazivi, „Amateri“, „Lovci“, „Ribolovci“, a ima i „Očajne domaćice“, „Maratonci“, „Karamišljike“ iz Draginja. Uzmemo pitamo, šta su karamišljike, da nisu kruške, jedan uze odgovori, jok, to je začin koji deda doneo iz Grčke, slabo kod nas uspeva, liči na paškanat, i, u suštini, to je to. Reporter nastavi beleži nazive posada, „Treće poluvreme“, „Tri drugara stara“, „Zasavica“, „Hrtkovci“, „Teča i drugari“, „Mešaj mešaj“, a bi i „Danska“…

Novinar tako stiže do info-pulta, na koji bio plakat „Festival zimnice“, a ispred pulta crna škoda marke „superb“, registarskih tablica KC 00-00. Čija kola, odgovori čovek pored njih, koji vozač, auto je službeni i u nji se vozi poslanik Matić, koji je i predsednik Skupštine opštine Koceljeva.

Kad ubeleži primer „zlatnog doba“, reporter uđe u tezge iza pulta, da vidi šta ima ‘vamo. Prvi pa paprike u teglama, mleveni paradajz u flašama, sok od koprive, sirup od višnje, sok od cvekle, aronije, sirće od trnjina… Pa jošte, krastavci, još krastavaca, slatko od belih trešanja, slatko od divljih kupina, još ajvara, još paprika, orahovača, sok od maline, višnje, sveže grožđe, lubenice, beli luk, bela rakija od šljive, žuta rakija od šljive, sirup od zove, pinđur, cepkani ajvar, ljutenica, pa kolači i oblande, rotirajuća kuhinjska daska od 500 dinara, rotirajuća kuhinjska daska od 1100 i 1300, rotirajuća kuhinjska daska od 1500 dinara…

Bila i daska sa dva lica, drveni poslužavnik, šerpe i lonci, aleva paprika ljuta, aleva paprika slatka, vuneni puloveri, vuneni džemperi, vunene čarape, kod Stanislava iz Svileuve imaju paprike punjene kupusom, a kod njega i diploma, sirup od zove, rakija od kajsije i struk sušenog bosiljka koji bio dekoracija. Bilo još šljiva, kozjeg sira, još kozjeg sira, ljutog ajvara, čokanjčića sa rakijom, svega od meda… Pa posni i mrsni kolači, ta „ruska kapa“, štrudle i ekleri, medenjaci, liciderska srca, motorne testere, maskirne uniforme, smrznuta malina, mesarska radnja sa plastičnim prasetom na štandu, suve šljive sa košpicom, suve šljive bez košpice, paprike „somborke“, bušilice, kosilice, rakija „Vizantija“, rakija „Žudnja“ i rakija „Orman“…

foto: d. todorović

Novinara put nanese opet na info-pult, opazi kutiju sa zaštitnim maskama, uze pita domaćicu, dele li se maske, ona stručno odgovori, koji žele uzimaju, koji ne žele ne uzimaju… Kako se za maske niko nije maš’o, da se upiše da na tezge bile i tikvice, zelene, žute i šarene, opažena i ćeten alva, svilene bombone, lulice i lizalice, venci belog luka, suvo meso, ovčije stelje, čvarci i seckana slanina, tucani čili, i još tog ajvara. Da se upiše i da na štandu sa „proizvodima od bundeve“ bila bela čokolada, bila crna čokolada i bile tri velike bundeve. U sve to gospoja sa pločicom „Domaćin“, da se kaže jača od sve turšije, kadifa komplet, crvene cipelice, a crvena i torba, na levoj ruci zlatan sat, na desnoj dupla zlatna narukvica, oko vrata zlatna ogrlica, a frizura iz modnog časopisa, to sve talasasto i izuvijano, pa sa izvučeni pramenovi koji su udarali na staro srebro…

Iza turšije bile dve VIP zelene šatre. U prvoj, biće glavnoj, u koju uđe gospoja „Domaćin“, zeleni itison, restoranske stolice, beli tanjiri, zelene salvete, velika mušema sa motivom Festival zimnice. U manje VIP zelenoj šatri isto zeleni itison, u čelu šatre mušema sa grbom opštine, metalne stolice, beli tanjiri, crvene salvete, tu i treća, plava šatra, za učesnike i ostali narod, drvene klupe, beli tanjiri, kuvar koji prođe, reče da će pasulj biti gotov u jedan…

foto: d. todorović

OSMEH NA GRČU

Na ulici, među kotlići, radna temperatura, odvrnuli muziku na struju, muzikanti rastegli harmonike, samo čuješ A na mome jadnom srcu, uvela je ruža… koji prati vrisak Tooo, Srbijooo!… Sredinu ulice zauzela dvojica, jedan mnogo krupan, drugi mnogo suprotno od njega, od kojih su, oni su od Prijedora, nije Bosanski, nego Srpski Prijedor, krupniji reče da se zove Božo, a da ga zovu Toba, šatrovački od Bato, da su bajkeri, a da njegovog druga zovu Bebek… Čuli da uveče peva Zorica Brunclik, pa došli.

foto: d. todorović

Na bini su bila postrojena deca iz vrtića, sve uzeše čeka ministarku imena Marija Obradović, koja nikako da stigne, jedan iz organizacije reče da je trebala doći u 11 sati, da nije Đilas postavio barikade, organizator odgovori da ne zna. Posle pola sata na ulicu, među kotlići, banu poslanik Matić sa ministarka Marija, koja bila u mnogo kvalitetan komplet u jesenje boje, koji su upotpunjavale bluza i ešarpa u jesenje boje drugih boja od kompleta. Ministarka reče da nema smisla i stade da pozdravi posadu kotlića koja je imala naziv „Niski put – Beograd“. Još jednom reče da nema smisla, još jedared se pozdravi, prođe tezge sa turšijom, obezbeđenje je krčilo put, stiže do tezge sa plastičnim prasetom, gde joj opštinsko rukovodstvo uruči veliki poklon sa puno tog celofana.

Ministarka stiže do bine, voditeljka objavi da je prisutan duh tradicije, još reče da će dobrodošlicu poželeti naši mališani, mališani pređoše u kolce, ministarka u slikavanje. Jedno dete izrecitova, Pa zato svi dođite u naš kraj, da vidite šta je raj, bi još jedno kolce, reporter iskoristi vreme uslika gospodina koji je jedini poštovao epidemiološke mere, maska ispod brade, na glavi šajkača sa kokardom i natpisom Srbija. Najaviše narodnog poslanika Matića, turi naočare, izvadi malu artiju, reče, Dragi učesnici, poštovana ministarko… mi smo organizovali Zimnicu uz sva pravila, od Kriznog štaba dobili uputstva, sve je obezbeđeno od A do Š, molim da se svi pridržavamo… Pa reče da manifestacija funkcioniše na lep način, te da će rade pijacu i urede park u kome se manifestacija održava, dodade da se pijaca i park rade sredstvima koja obezbedila prisutna ministarka, i da zahvaljujući njoj to imamo…

foto: d. todorović

Voditeljka najavi ministarku državne uprave i lokalne samouprave, poštovanu Mariju Obradović, poštovana ministarka stade pred mikrofon, iskusno spusti mikrofon, vele bila novinarka u Kraljevo, baci kosu na levu stranu, isturi levu ruku, pa reče da nije mogla da se otme utisku kad je prolazila pored kotlića, te da je to ono što treba Srbiji, pa reče, Ja ću ovom objavom zvanično otvoriti Sajam, na to jedna žena iz publike uze viče, Uaaa, prodali ste Srbiju!, okruži je obezbeđenje plus policija, kad se ova udalji, zajednički konstatovaše da osoba Nije odavde.

Ondak se ministarka rekla u mikrofon „Tanjug Tačno“, ponovila da su ljudi toliko gostoprimljivi, svi hoće da se pozdrave, toliko da je dobila osmeh na grču, grč na osmehu, toliko je bilo pozdrava. Onda ministarka, u pratnji domaćina, uđe u turšiju, prvo pa dobi ajvar u žutoj kesi, darodavac se izvini što nema crvenu kesu, ministarka svakome lepu reč, dobi lizalicu, rukohvat paunovih pera, koji pažljivo prosledi saradnicima. Obiđe i Stanislava iz Svileuve, prođe pored tepsija i rotirajućih daski, dadoše joj specijalitet „šljivin poljubac“, teglu slatkog od belih trešanja, zagrize šljivu sušenu na suncu, zavedoše je levo, prođoše kozji sir, stadoše kod „proizvoda od bundeve“, gde se ministarka opredeli za belu čokoladu…

Pohvali i suvu šljivu, koja je ekološki prihvatljiva i ekonomski isplativa, uslika se sa devojčicom sa jednom kikicom, i sa devojčicom sa dve kikice, nastavi dalje, dobi punu kesu ajvara, punu kesu teglica sa kiselim paprikama, kiselih krastavaca, mešane salate, meda… saradnicima su bile pune ruke kesa, tako da organizovaše živi lanac da sve to transportuju do gepeka službenog auta.

Bi i sok od zove, častiše je medom, stigoše do mesarske tezge sa plastičnim prasetom, tu joj dadoše punu kesu suvog mesa, slanine i čvaraka, reporteru se glasno ote, da joj spreme i plastično prase, najbliža saradnica ministarke se složi, treba nekad ljudima dati ideju. Tu bio kraj, ministarku uvedoše u VIP zelenu šatru, gde je već bila gospoja „Domaćin“, posadiše je u čelo stola, naspram mušeme „Festival zimnice“.

Na ulici, među oni kotlići, sve se rastavilo na sastavne delove, dimi, čvari i rsa, samo čuješ Ajde Jano, ajde dušo, konja da prodamooo, pa uzeše da tiltuju, Konja da prodamooo… konja da prodamooo… podvriskuju, Tooo, Srbijooo!