Stiče se utisak da se sve raspada, da sve ispada iz ruku režima i razbija se u paramparčad. Zbog toga se režim grčevito drži mondenske zabave Expo 2027, koju požuruje specijalnim zakonima (pad nadstrešnice u Novom Sadu režimu očigledno ne znači ništa), niti polaže račun za to što se vrednost projekta Expo pomerila sa 12 na 18 milijardi evra u rasponu od šest meseci. Istovremeno, ne pada im na pamet da, u krizi legitimiteta (o legalnosti i da ne govorimo), provere volju građana (jer slute poraz). Pošteni izbori su, naravno, civilizacijsko dostignuće koje omogućava da se mirnim putem smenjuje vlast, ali režim se odmetnuo od civilizacije i boljih civilizacijskih običaja, nastojaći da zemlju uvede u srednji vek. (Bio je na odličnom putu, ali su se, na žalost režima, studenti prenuli i pomrsili mu račune.) Režim se, dakle, grčevito bori za opstanak na vlasti ne prezajući od svih oblika nasilja, računajući i izborno nasilje u širem smislu. Ispitujemo uticaj glasačkog tela izvan Srbije, pre svega onog iz Bosne i Hercegovine, koje je na prethodnim izborima, zahvaljujući izbornim manipulacijama Srpske napredne stranke, uticao na formiranje političke volje u Srbiji. Sva je prilika da će istu tehniku režim primeniti i na sledećim izborima. Utoliko pitanja koja postavljamo sagovornicima glase: Kako glasači, pre svega iz Republike Srpske, ali i iz Crne Gore i sa Kosova, mogu da utiču na parlamentarne izbore u Srbiji? Na koje sve načine ta glasačka tela mogu da se upotrebe i zloupotrebe u korist ovog režima? Koliko režim može da računa na aktivaciju ovih glasačkih tela i kakve mogu biti posledice na sam ishod parlamentarnih izbora u Srbiji? Kakvi sve mehanizmi postoje u manipulativnom smislu, biračka mesta (RS), birački spiskovi itd? I šta bi sve protivnici režima mogli (ili morali) da urade kako bi predupredili manipulacije na ovom polju?
PRELEVIĆ
PROMENA KRVNE SLIKE
Advokat Božo Prelević smatra da će glasači iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i sa Kosova doći na sledeće parlamentarne izbore u Srbiji “i pokušaće da prekroje listu na taj način što je potpuno jasno ko ima finansijska sredstva da ih plati i ko ima mogućnost da im izda lične karte, da im izda državljanstva i da ih organizuje. Dakle, na taj način će Vučić pokušati da promeni krvnu sliku raspoloženja u Srbiji, budući da glasači iz tih delova regiona nemaju mogućnost, najpre, da budu objektivno informisani, a s druge strane mislim čak i da nemaju nikakvog posebnog interesa da razmišljaju šta će njihov glas doneti Srbiji. Moram, međutim, da ih upozorim da su upravo zbog takvih manipulacija Crnogorci i Srbi svojevremeno ostali bez dvojnog državljanstva u državi Crnoj Gori. Verujem da je to bio početak velikog odijuma protiv ljudi koji, s jedne strane, govore o nekakvom velikosrpstvu, a s druge primaju pare da glasaju za ljude koji se nalaze na svim Skaj aplikacijama i u kontaktu su s narkodilerima. Ali da ostavimo po strani i taj aspekt. Reč je o ljudima koji su svakako izdali Kosovo. I nema tu nikakvih velikih ideologija, nema tu velikih ideja, radi se samo o finansijskim sredstvima koja će njima biti isplaćena. Očekujem da će neke nove vlasti u Srbiji svakako uzeti u obzir ko je sve iz drugih država dovožen u Srbiju radi glasanja protiv njene budućnosti. Bilo bi pametno da razmisle, u stvari, na kojoj su oni strani i kakvo je to zlo za koje bi oni da glasaju za sto, sto pedest, dvesta ili petsto evra.
Teorijski je moguće da ti ljudi glasaju u našim konzulatima u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, a zatim dođu i glasaju pod nekim drugim imenima i prezimenima na koja su im izdate lične karte, i na taj način mogu da glasaju na više mesta. Podsećam, takođe, da bi to bilo ozbiljno krivično delo, a očekujem da, ukoliko dođe do promene režima, za takva dela budu pokrenuti i odgovarajući krivični postupci. Što se tiče manipulativnih mehanizama u odnosu na biračka mesta, to su mogućnosti izdavanja više ličnih karata za isto ime na različitim adresama sa različitim matičnim brojevima; tu je i izdavanje ličnih karata za lica koja su preminula a nisu izbrisana iz biračkih spiskova i, naravno, glasanje u konzulatima u inostranstvu i u Srbiji paralelno.
Jako je teško sve to iskontrolisati, iako je očigledno da se za izbore svi dobro pripremaju. Idući izbori neće proći bez ozbiljnih procena, analiza, kontrola i, naravno, pokušaja da se manipulacija spreči. Na kraju krajeva, videli smo to u Zaječaru, gde je upravo takvih manipulacija bilo. I potpuno je jasno, kada pogledate Kosjerić, da je više nego dupliran, pa čak i utrostručen broj ljudi koji su glasali od kuće, znači govorimo o ljudima koji nisu mogli da dođu na biračko mesto, a s druge strane isto tako je više nego utrostručen broj ljudi čiji su glasački listići nevažeći. Što samo znači da je u Kosjeriću, u stvari, SNS izgubio izbore, a zatim, marifetlucima, posle izbora, prekrajani su glasovi na onim listićima koji su poništeni jer je očigledno zaokruženo više od jednog kandidata; želim da pocrtam da su članovi izborne komisije odlazili kod birača kući, i u tom smislu nije postojala adekvatna kontrola.”
NEDELJKOV
MREŽE PRITISAKA I UCENA
Programski direktor “Crte” Raša Nedeljkov kaže da “pripadnici srpskog naroda koji su državljani Bosne i Hercegovine, Crne Gore ili Hrvatske mogu steći državljanstvo Srbije, bez odricanja od postojećeg, ako izjave da Srbiju smatraju svojom državom. Time stiču pravo glasa na izborima, ali da bi bili upisani u birački spisak, moraju imati prijavljeno prebivalište u Srbiji. Problem nastaje kada se prebivalište prijavi bez stvarne osnove i namere da se živi na prijavljenom mestu, iz čega proizlazi mogućnost za manipulacije na izborima, onakve kakve su zabeležene u znatnom broju slučajeva, kojom prilikom su ljudima nuđeni novac, dokumenta, besplatan prevoz itd. kako bi glasali za određenu opciju. Ključno je, dakle, pitanje da li su prijavljena prebivališta stvarna ili fiktivna. Ako osoba s dvojnim državljanstvom ima u Srbiji stan u vlastništvu, zakupljuje stan ili s dozvolom živi u nečijem stanu, legitimno je upisana u birački spisak. Ako prijavljuje prebivalište bez osnova i namere da živi u Srbiji – što se, kako je zabeleženo, čini i uz posredovanje stranačkih operativaca, pa i državnih činovnika – na delu je izborni inženjering.
Za razliku od mnogih zemalja EU, pravni sistemi Srbije i BiH nemaju razvijene mehanizme za utvrđivanje osnovanosti održavanja prebivališta kroz, na primer, poreske provere, utvrđivanje maksimalnog broja dana provedenih van zemlje ili biometrijske provere. Osobama s dvojnim državljanstvom faktički je omogućeno da u obe zemlje imaju prijavljene adrese prebivališta. Ta pravna manjkavost se zloupotrebljava za migracije birača u službi izbornog inženjeringa, što potvrđuju mnogobrojna svedočenja birača iz BiH koja smo zabeležili. Primer Beogradske arene kao distributivnog centra na izborni dan u decembru 2023. jasno pokazuje intenzitet takve prakse, a i veliki broj dodeljnih državljanstava Srbije građanima BiH u poslednjih 10 godina, posebno u izbornim godinama, budi sumnje.
Nemamo razloga, naročito posle najsvežijih iskustava u Zaječaru i Kosjeriću, da se nadamo kako se na nekim predstojećim izborima vlast neće služiti takvim, kao i mnogim drugim zloupotrebama, koje paralisane, a delom i kriminalizovane institucije ne sprečavaju. Prema tome, neophodna je što veća mobilizacija druge strane, kao i njeno aktivno prisustvo na biračkim mestima, to jest ozbiljno obučavanje članova biračkih odbora. Ostaje mlaka nada da postoje zdravi delovi pravosudnog sistema koji će stati u zaštitu integriteta izbora. Podsećam da je nakon decembarskih izbora 2023. “Crta” podnela tri krivične prijave protiv pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a zbog njihove uloge u migracijama birača i zloupotrebama biračkog spiska, ali i dalje nemamo informacije o eventualnom postupanju tužilaštva.
Važno je, takođe, u političkom diskursu uzdržati se od opasnih generalizacija i projektovanja kolektivne krivice na bilo koju grupu. Činjenica je da je, nažalost, isuviše veliki broj birača iz Srbije uhvaćen u razne mreže pritisaka, ucena i usluga koje režimu omogućavaju da na izborima prolazi bolje nego što zaslužuje.”
TODOROVIĆ
TEHNIKE IZBORNE PREVARE
Branko Todorović, izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava u BiH, misli da je dosadašnja saradnja između Srbije i Republike Srpske poražavajuća i uvek u interesu vlasti i vlastodržaca, “nikada u interesu srpskog naroda. U proteklih desetak godina Vučić i Dodik su pokazali širok spektar izbornih manipulacija i prevara. Veliki broj građana Republike Srpske, koji pored BiH državljanstva imaju i državljanstvo Srbije, ali nemaju prebivalište u Srbiji, prijavljivan je fiktivno na adrese u Srbiji i upisivan u birački spisak. Mnogi od njih su masovno i organizovano, uz finansijsku naknadu, dovoženi autobusima u Srbiju da bi glasali. Naravno, logistički i finansijski su iza svega stajale vladajuće stranke i institucije sistema, i sve to je rađeno prilično bahato i otvoreno, kao što je kod nas i običaj kada su vlast i politika u pitanju.
Fiktivno prijavljivanje je krivično djelo, osmišljavanje sistema prevara i falsifikata dovodi u pitanje regularnost izbora, ali nismo vidjeli da je neko zbog toga odgovarao. Nezavisna vjerodostojna istraživanja govore o najmanje 30000 birača sa falsifikovanom prijavom prebivališta na teritoriji Beograda, a da je ukupan broj birača iz Republike Srpske koji su uključeni u izborne prevare u Srbiji veći od 50000. Poražavajuće je da su za organizovanje izbornih prevara sa biračima iz Republike Srpske korištene državne institucije (lokalna uprava, pošta, MUP), a da bi se ubrzala fiktivna prijava prebivališta. Policija smišljeno nije provjeravala stvarno stanje prijavljenih osoba i adresa, iako je na to zakonski obavezna. Prevare sa biračima iz Republike Srpske omogućavaju vlasti da zadrži većinu tamo gdje bi realno izgubila, i vlast može da ih za svake izbore dovodi tamo gdje nisu sigurni da će imati povoljne rezultate.
Istovremeno, svijest o organizovanom učešću građana iz Republike Srpske u izbornim prevarama u Srbiji u potpunosti kompromituje izborni proces i sistem u Republici Srpskoj i BiH, stvarajući frustrirajući osjećaj da smo zarobljenici autokrata i političke mafije i da su promjene nemoguće. Mobilizacija birača iz Republike Srpske predstavlja stratešku rezervu, na koju režim u Srbiji može pouzdano da računa u uslovima političke neizvjesnosti ili pada podrške u urbanim centrima. Tačan broj punoljetnih građana Republike Srpske sa državljanstvom Srbije nije poznat, ali procjene se kreću od 60000 do 100000 potencijalnih birača. Tokom lokalnih i parlamentarnih izbora 2020. i 2022. godine, više od 20000 građana Republike Srpske bilo je identifikovano kao aktivirano biračko tijelo (glasanje u Srbiji, pretežno Beograd). Na izborima u Beogradu 2023. organizovano je čak 200 autobusa iz Republike Srpske, što sugeriše na nekoliko hiljada direktno mobilisanih glasača. Većina ovih birača dolazi iz manje razvijenih sredina Republike Srpske, gdje SNSD Milorada Dodika ima razrađen sistem izbornih prevara i kupovine glasova na izborima, novcem koji je stečen korupcijom. Ako se opozicija približi vlasti na manje od pet (5) odsto razlike – što se već događalo u Beogradu – tada nekoliko desetina hiljada glasača iz RS može preokrenuti rezultat.
Procjena je da je broj neregularnih birača na izborima u Beogradu 2023. mogao biti veći od razlike između blokova – direktno utičući na legitimitet vlasti. Praktično 30000 sigurnih glasova iz Republike Srpske može pomoći režimu da pređe izborni prag u neizvjesnim okruzima, da obezbijedi dodatne mandate za satelitske liste (na primer nacionalne manjine, lojalne stranke), da stabilizuje većinu u parlamentu čak i ako SNS izgubi dominantnu poziciju. U kriznim situacijama (pad popularnosti, unutrašnji raskoli), režim može aktivirati ovaj kanal da simulira volju naroda. Ova baza iz Republike Srpske je pasivna ali lojalna, ne protestuje, ne traži transparentnost, lako se njome upravlja, odnosno lako se kupuje novcem i sitnim povlasticama. No ovde treba imati u vidu i klijente režima: dobijaju posao, stipendije, državljanstva, uticaj i imaju kratkoročni finansijski interes da odrade glasanje.
Ali što je veće oslanjanje na neregularne mehanizme, to je manja legitimnost vlasti, što dugoročno slabi sistem i potencijalno vodi ka političkoj destabilizaciji. Tako da bi se neko pametan u vladajućim strukturama mogao zapitati da li je od ove manipulacije biračima iz Republike Srpske veća korist ili šteta za vlast u Srbiji.
Današnje vlasti oživljavaju najgoru političku tradiciju iz vremena Nikole Pašića, kada su izbori značili ucjene, potkupljivanje i prisilu, a volja naroda se gušila pod partijskom čizmom. Umesto da raskinemo s tom prošlošću, mi je ponovo živimo, samo u savremenom, još sofisticiranijem obliku.”
