Tako govori predsednik

Masovna ubistva u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i u Mladenovcu izazvalo je tugu, bol, strah, paniku ali i traume. Neki se od te tragedije nikad neće oporaviti, a narodu u Srbiji ostaje večiti emotivni ožiljak.

U prvi mah činilo se da će pijetet posle tragedije zameniti sveprisutnu agresiju i govor mržnje. Međutim, propuštanje predstavnika vlasti da ispred škole upale sveću nastradalima, doživljeno je kao uvredljiva nadmenost. Pogotovo kada je izišla fotomontaža Ane Brnabić, Aleksandra Vučića i Siniše Malog u kojoj se podsmevaju ljudima koji su izašli na ulicu da protestuju protiv nasilja.

Ali nije stvar samo u bezosećajnosti. Kad predsednik države viče na novinare i naziva opoziciju pogrdnim imenima, zašto muž ne bi vikao na ženu i decu jer su rekli nešto što mu se ne sviđa? Zašto deca koja su budući roditelji ne bi radila isto to svojoj i tuđoj deci?

Jedan primer. Tokom konferencije za medije nakon ubistava u “Ribnikaru”, predsednik države je stojeći ispred ministara i premijerke u jednom trenutku ne gledajući je rekao: “Ana, da li sam nešto zaboravio?”, tihim glasom, a onda opet, ovog puta glasnije: “Ana, da li sam nešto zaboravio?” Njeno “ne” nije moglo da se čuje. Posle ovoga građanin može samo da zamisli šta se događa iza zatvorenih vrata…

Predsedniku Srbije zatvorena vrata i nisu potrebna – oseća se sigurnim i odvažnim da javno vređa sve bez izuzetka i širi verbalnu agresiju. Primera ne manjka.

“Kad god se pojavi da će neko negde da protestuje, vi imate 1000 budala, koje nemaju šta drugo da rade taj dan pa dođu i onda se uslikaju”, rekao je nedavno Vučić. “Zamislite fotografiju kada vidite onog Boru Novakovića i Srđana Milivojevića, ovaj opljačkao Novi Sad, a o ovom drugom neću ni da pričam šta se govori o njegovim pljeskavicama u Kruševcu.”

A svojevremeno, nakon odluke kosovskog premijera Albina Kurtija da za ministra imenuje Nenada Rašića, Vučić je izneo čitav niz uvreda na njihov račun i poručio da se neće pojaviti na Samitu lidera EU – Zapadni Balkan, koji se u decembru prvi put održao u Tirani.

“Niko iz Srbije neće biti u Tirani 6. decembra, po prvi put, a vi lepo dođite, uzmite dnevnice, naputujte se avionima, pričajte gluposti, lupetajte šta god hoćete. Svi vi iz Evrope, svi vi iz Zapadnog Balkana baljezgajte o tome kako je Srbija kriva za nešto.”

Predsednik Srbije je nedavno ugostio predsednicu Slovenije Natašu Pirc Musar. Na konferenciji za medije novinar TV Slovenije ga je u jednom trenutku upitao da li je nastavak protesta “Srbija protiv nasilja” povezan sa nedostatkom kvoruma u Skupštini Srbije.

“Veoma Vam hala na vašim pitanjima, zato što i kroz deo tih pitanja se vidi kako i zbog čega Evropska unija nema toliku popularnost, koliko bismo svi voleli u našoj zemlji”, odbrusio mu je Vučić. “Ponekad zbog vaše prevelike dobre volje ljudi se osete uniženima, jer vide da biste da se mešate u stvari u koje nikada nikome drugom ne biste dozvolili da se meša kada su vaše zemlje u pitanju.” (…) “Ranije su protesti bili svaki dan, sad su vikend protesti. S izuzetkom poziva na moje vešanje oni su mirni. I za razliku od vaše ustaljene prakse u EU da ubije boga u demonstrantima, kod nas je to mirno. Dođu, skupe se, raziđu se i sve je u redu. Mi se trudimo da preuzmemo Vaše najbolje demokratske tekovine, jedino što još nismo preuzeli to je da ubijemo boga u demonstrantima. Mi to ne umemo da radimo i nećemo da radimo, izbegavaćemo do poslednjeg trenutka.”

Ovakav način obraćanja predsednika Srbije nije od juče. Koliko on generiše agresiju i govor mržnje u javnoj sferi, svedoči čak i mali i slučajni uzorak njegovih izjava datih u poslednjih nekoliko godina.