Ako ljudi iz kriminalnog miljea tretiraju i pominju Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića kao sebi ravne, da li u tome što govore ima neke istine? Ili su dvojica kriminalaca iz Crne Gore pomenuli brata Aleksandra Vučića tek da bi njemu napakostili
U nastavku serijala o presretnutim prepiskama regionalnih mafijaša, pripadnika policija i bezbednosnih službi regiona, podgoričke dnevne novine “Vijesti” su na naslovnoj stranici objavile tekst o vezama između brata predsednika Srbije Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića, preduzetnika poreklom sa severa Kosova i Metohije.
Tekst je objavljen u utorak 23. januara 2023. godine; u prvom trenutku reakcija je stigla samo od Ane Brnabić, predsednice Vlade Srbije u tehničkom mandatu, i Vladimira Đukanovića, visokog službenika SNS-a i advokata koji ponekad zastupa Andreja Vučića.
Tekst je baziran na transkriptima razgovora dvojice kriminalaca: Ljuba Milovića, odbeglog pripadnika “kavačkog klana” i nekadašnjeg policijskog službenika MUP-a Crne Gore, i Miloša Božovića optuženog za podstrekivanje na ubistvo Nikšićanina Ranka Vuletića.
Njihova prepiska je datirana na period 2020. i 2021. godine i u njoj se pojavljuju različiti akteri iz sveta podzemlja, analiziraju se neki slučajevi ubistava, pominju se veze sa bezbednosnim službama, a pominju se i Zvonko Veselinović i Andrej Vučić kao dvojac koji je zajedno proslavljao “prvu milijardu”.
To znači da su njih dvojica, navodno, još početkom 2021. godine organizovali slavlje zbog činjenice da su “zaradili” prvu milijardu evra.
Zvonko Veselinović je odranije poznat organima gonjenja Republike Srbije i u poslednjih deset godina jedan je od “biznismena” sa najvećim godišnjim rastom prihoda i dobiti, uključen je u građevinske poslove i industriju turizma i ugostiteljstva. Andrej Vučić je, ako bi se verovalo biografiji, službenik trezora Narodne banke Srbije u kojoj radi otkada je završio Ekonomski fakultet (i njegov otac Anđelko Vučić je radio u Narodnoj banci Srbije).Ako ih ljudi iz kriminalnog miljea tretiraju i pominju kao sebi ravne, da li u tome što govore ima neke istine? Ili su ova dvojica kriminalaca iz Crne Gore pomenuli brata Aleksandra Vučića tek da bi njemu napakostili?
POUZDANOST IZVORA
“Vijesti” iz Podgorice, poput drugih medija u regionu, često objavljuju sadržaje Skaj prepiski do kojih su došli službenici Evropola pre nekoliko godina i koje su dovele do hapšenja i procesuiranja na desetine kriminalaca i kriminalnih grupa u čitavoj Evropi, a dokazale su se i neke veze za koje se ranije pretpostavljalo da postoje, ali se tvrdilo da za to nema dokaza.
Čuveni “rat protiv mafije” u koji je Vučić krenuo u jesen 2020. godine i koji je javnosti obelodanio preko svog Instagram naloga, upravo se oslanjao na ono što su srpske službe dobile od Evropola u vidu transkripata, a što je za posledicu imalo hapšenje grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića u zimu 2021. godine.
Dakle, srpski pravosudni organi veruju onome što su dobili u transkriptima; mnogo tog materijala koristilo je srpskoj policiji da “formira predmete” o nekim od najstrašnijih ubistava koja su se dogodila na teritoriji Srbije, ali i van nje, a počinioci su građani Republike Srbije.
POZNATOST AKTERA
Tako je i prošle jeseni u Specijalnom odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala Višeg suda u Beogradu (tzv. Specijalni sud u Ustaničkoj) počelo suđenje pomenutom odbeglom Ljubu Miloviću i njegovoj kriminalnoj krupi. Optuženi su da su naveliko trgovali kokainom iz Ekvadora i novac zarađen od prodaje droge plasirali u Srbiji. Svi tabloidi su tada prenosili prepiske sa “skaj” telefona koje su objavljivale podgoričke “Vijesti”, a gde se pokazalo na koji je način funkcionisao “kavački klan” i koliko su duboke bile veze sa policijom i tajnom službom Srbije.
Kao Milovićevi saradnici, optuženi su policijski službenici i operativci – aktivni pripadnik MUP-a Srbije Danijel Jovanović i njegova supruga Dušica Jovanović, pripadnica Pete uprave BIA. Miloviću i dvojici njegovih saradnika, Strahinji Kutlešiću i Aleksandaru Milojeviću, sudi se u odsustvu, budući da su u bekstvu. U optužnici se detaljno opisuje prevoz više od šest miliona evra u kešu kamionima iz manjih gradova u Holandiji preko Srbije do Crne Gore. Tužilaštvo temelji optužnicu na porukama sa šifrovane aplikacije za dopisivanje Skaj, a za koje tvrdi da su optuženi razmenjivali u periodu od 2019. godine do avgusta 2022. godine. Zbog umešanosti srpske policije i tajne službe, ovaj se postupak drži podalje od javnosti i nije mu se pridavao neki značaj u medijima koje kontroliše režim. Sagovornik Milovića sa najnovije Skaj prepiske, Božović, poznati je kriminalac koji se dugo godina skrivao u Republici Srpskoj i na kraju bio uhapšen u Banjaluci i izručen po Interpolovoj poternici Crnoj Gori.
Dakle, ta dvojica, Milović i Božović, dokazani kriminalci, raspravljaju preko aplikacije Skaj o tome šta se dešava na kriminalnoj sceni regiona pa pomenu i Zvonka Veselinovića i Andreja Vučića u paru kao tim koji slavi sticanje bogatstva vrednog milijardu evra.
Ana Brnabić je odmah skočila u zaštitu Aleksandra Vučića iako on nije pomenut, niti su se njime bavili (osim ako se ne odnosi na njega polurečenica iz transkripta u kome se pominje Aca Rošavi Vidojević). Premijerka Brnabić optužuje medije pod kontrolom poznate mitske životinje Šolak/Đilas da napadaju porodicu Vučić, baš kada je ovaj srpskoj i svetskoj javnosti predočio četvorogodišnji novi ekonomski plan (NEP) kojim će Srbija za kratko vreme, i skokom kroz kvantna makroekonomska vrata nevidljiva običnim ljudima, ući u zonu najrazvijenijih država sveta.
Nije jasno kako je Ana Brnabić Zvonka Veselinovića svrstala u porodicu Vučić, ali se zna da određene veze između Andreja i Zvonka postoje – o tome je godinama ranije pisao BIRN – a postoje i neke fotografije koje to poznanstvo ilustruju.
Što se tiče Andreja Vučića, on je dugo bio nevidljiv za srpsku javnost. A onda je 2010. godine, u jednoj akciji policije u oblasti suzbijanja finansijskog kriminala i poreskih utaja, pomenut kao vlasnik kompanije Asomakum, koje je bila predstavljena kao privredno društvo osnovano za izvlačenje novca i utaju poreza. Agencija za privredne registre (APR) podnosi prijavu protiv Andreja Vučića Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu tokom septembra 2011, a ubrzo nakon toga podignut je i optužni predlog protiv njega i firme Asomakum.
Prvo ročište, zakazano u decembru 2012. godine, otkazano je. U podnesku zastupnika Andreja Vučića navodi se da je lična karta kojom je firma osnovana zapravo falsifikat, nakon čega Prvo osnovno javno tužilaštvo odustaje od optužnice. Privredni sud donosi rešenje o obustavljanju privredno-kaznenog postupka početkom marta 2013. godine.
Ovaj bizarni slučaj dugo je čamio u fiokama srpskog pravosuđa, sve do 2014. godine kada je pokrenut postupak pred Privrednim sudom u Beogradu da bi se dokazalo da Andrej Vučić nema nikakve veze sa tim preduzećem i da je njegova lična karta bila falsifikovana, te se tako njegovo ime našlo u APR-u u vezi sa ovom firmom. Razume se, na suđenju u Privrednom sudu dokazano je ono što je Andrej tvrdio, da on niti je izgubio ikada ličnu kartu, niti je imao privatnu firmu, i da mu je sve to neko napakovao. U proleće 2015. godine, tadašnji ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović ponosno je objavio kako je uhapšena grupa za koju se tvrdilo da je učestvovala u ovoj nameštaljci, ali taj postupak nije imao svoj finalni ishod, a uhapšeni su osobe potpuno nepoznate srpskoj javnosti.
OBRNUTI KRUG
Na potpuno neobičan način, jedna vladavina koja je krenula “aferom lična krta” svoj vrhunac ovih dana doživljava upravo na sličan način: optužbama opozicije da je režim Aleksandra Vučića zloupotrebom sistema omogućio desetinama hiljada ljudi da glasaju na mestima na kojima to nisu mogli da urade, a sve zbog toga što su imali lične karte Republike Srbije sa problematičnim prijavama prebivališta.
Ako su Vučić i njegov brat pre više od deset godina tvrdili da je neko zarad političkog obračuna hteo da kompromituje mladu vlast Aleksandra Vučića napadajući njegovog brata da je počinio krivična dela i to tako što mu je ukraden i zloupotrebljen identitet, sada se ta priča vraća na početak sa drugim akterima: izmišljeni su birači, prijavljivani na adrese na kojima nemaju boravište, njima su deljene lične karte koje su im omogućile da glasaju na lokalnim i parlamentarnim izborima u Srbiji.
MOŽE LI SISTEM PROTIV SEBE
Paralelno, pojavile su se informacije koje dodatno govore o sumnjama da je Andrej Vučić, kao specijalni izaslanik svog brata Aleksandra kada su stranački poslovi u pitanju, možda uključen i u poslove koji su bili predmet posmatranja i analize kriminalnih klanova u regionu. Sve što se zna o vezama Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića je posredno saznanje, ono što bismo nazvali rekla-kazala, i ponekad izgleda da su njih dvojica uključeni u bukvalno svaki pojedinačni posao u Srbiji. Poslednje procene govore da Veselinović preko svojih poslova trenutno ima ugovore na više stotina miliona evra u Srbiji. I jedna i druga priča govore o identitetu Andreja Vučića i postavljaju pitanje: ko je on i čime se bavi sve ove godine? Da li je moguće da je žrtva zavere u prvom, a meta u drugoj priči i da je u oba slučaja, kao što tvrdi Ana Brnabić, pravi cilj bilo uništenje Aleksandra Vučića, njegove političke zvezde, a sa njom i celog njegovog sistema/ režima?
Ono što smo do sada mogli da naučimo jeste da istrage u ovom slučaju neće biti. Kriminalci su u stotinama hiljada poruka koje su razmenjivali pominjali razne ljude i priče i pitanje je šta sve to može da proizvede osim jednodnevne medijske senzacije. S druge strane, razgradnja sistema države u kome su učestvovali mnogi u državnom aparatu jeste tolika da je pitanje da li taj i takav sistem može da se bori protiv sebe samog i da utvrdi ko je sve odgovoran za više hiljada falsifikata kada je u pitanju prijavljivanje boravka i, posledično, izdavanje ličnih karata koje su zapravo lažne, kao ona kojom je neko, ne znamo ko, osnovao firmu na ime Andreja Vučića i utajio porez od 200 hiljada evra.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
