Sve Vulinove tajne

Otkako Aleksandar Vulin obnaša funkciju ministra odbrane, ne može se desiti da prođe bilo koja nesreća u vojsci bilo koje velike sile – posebno SAD i Rusije – a da se on ne oglasi telegramom saučešća, koje medijima ekspresno dostavi Uprava za odnose sa javnošću Ministarstva. Rečnik mu je patetičan, bilo da se radi o padu vojnog aviona ili kada vozilo sa vojnicima naiđe u nekoj ratnoj zoni na postavljenu minu…

Međutim, kada je Srbija u pitanju, Vulin je u pandemiji virusa korona proglasio za tajnu broj zaraženih, pozitivnih i onih u karantinu. Podrazumeva se – i broj umrlih. Tako se desilo da je prva žrtva u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, a reč je o civilnom licu, električaru Radivoju Beronji iz Smederava, koji je umro 10. aprila, jednostavno prećutana: nije se oglasilo Ministarstvo odbrane, nije prenelo ni Vulinov telegram saučešća (ako ga je uopšte poslao), niti je ko od medija objavio tu vest pošto su, verovatno, čekali zvanično saopštenje.

Inače, Beronja je bivši učesnik rata 1991, odlikovan, družio se sa širokim krugom ljudi, a i posao mu bio takav da je obilazio čitavu kasarnu u Požarevcu. Koliko je tačno zaraženih u tamošnjem Centru za obuku – Vulin je proglasio tajnom.

SVAKA LAŽ IMA KRAJ

Gostujući na televiziji Hepi proteklog vikenda, kad je obelodanio da je broj zaraženih u Vojsci Srbije tajna koja se neće objavljivati u javnosti, Vulin je, mrtav-hladan, izjavio da „99,9 odsto obolelih, onih koji su u karantinu, ima lakše simptome“. Ako se uzme poslednja informacija, koju je lično dao 30. marta u gostovanju na „kumovskoj televiziji“ Pink – da je devet vojnika zaraženo, a 642 u samoizolaciji, onda se, prostom računicom, može uočiti da Vulinu, diplomcu Pravnog fakulteta u Kragujevcu, matematika nije jača strana. Uz pretpostavku da su samo 642 vojnika u karantinu i da nije bilo novih slučajeva – što nije moguće, a podaci s terena to pokazuju – onda znači da taj 0,1 odsto iznosi 0,642 vojnika, dakle manje od jednog. A pokojni Beronja je sigurno više od 0,642, pogotovo što nije bio baš sitne građe!

Svakoj laži ima kraja, tako i Vulinovoj. To se videlo na društvenim mrežama gde su se od Beronje opraštali rodbina, prijatelji, kolege….

Od brojnih objava, izdvaja se ona brata njegove supruge, Marka Stojkovića: „Od juče ga nema. Sin mu je pozitivan, porodica u haosu, ja, brat njegove žene koji ne mogu da ga oplačem, danas sam išao da ga identifikujem. Našeg Radeta. Našeg uzornog građanina koga nema više, a koji nije bio bolestan ni od jedne bolesti i koji se nikad nije žalio. Video sam ga u plastičnoj kesi i metalom sanduku. Platio sam sve što treba za mog Radeta i otišao na VMC da saznam šta se desilo. Doktor Udovičić kaže: virus je sa pluća otišao na srce. I ode naš dobri Radivoje, nosilac i više ordena. Ode kao da ga nikad nije ni bilo. Za njega nema mesta u medijima, jer ko je on, samo neko od koga se očekuje da brani otadžbinu kad treba, da rađa decu kad treba, da zida kuću 30 godina, blok po blok.

Eto, nema našeg Radeta, našeg dobrog Radeta i niko nije kriv. Ni doktor koji ga je poslao kući pod visokom temperaturom, ni onaj ko ga je terao da sklapa bolestan stotine kreveta za Morović… Niko… Ostala je moja sestra u samizolaciji i njena dva sina i snajka…

Šta ćemo, predsedniče i ministri, da radimo? U ponedeljak ćemo da ga sahranimo u Smederevu, pa izvolite Vučiću, Vuline i Lončare da u užem krugu čujete njegovu omiljenu pesmu: „Gorom ide mladi Radivoje…“

Vučić je, doduše, u gostovanju na televiziji Prva u nedelju ujutro, onako, u trećini rečenice, procedio kroz zube da je umro i neko ko je radio u Vojsci Srbije. I ništa više.

SLUČAJ „PASULJANSKE LIVADE“

Pre toga su, ne samo zahvaljujući društvenim mrežama, nego i novonastalom Sloga Sindikatu zaposlenih u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, na površinu počeli da isplivavaju slučajevi koje su Vulin i njegov „vrhovni“ krili, a počelo je od krivične prijave protiv komandanta Intervidovskog poligona „Pasuljanske livade“ potpukovnika Nebojše Lojpura. Iako je 26. marta bio na sastanku sa direktorom bolnice u Ćupriji, obolelim od virusa korona, ne samo da to nije prijavio (postoje i fotografije sa sastanka), nego je nastavio da i dalje radi kao da je situacija normalna. Epilog – najmanje 11 pozitivnih vojnika sa poligona prebačeno je na Medicinski fakultet u Nišu. Koliko je još članova njihovih porodica i ostalih kolega zaraženo – ne zna se; to je tajna po Vulinu.

A da sve bude bolje, kad je 5. aprila dolazio na „Pasuljanske livade“, ministar odbrane nije mogao da mimoiđe komandanta poligona, potpukovnika Lojpura. I nije tu bio samo Vulin, nego i njegova svita, načelnik Generalštaba sa svojim potčinjenim, komandant RV i PVO, i razni drugi, uključujući ruske helikopterske stručnjake koji su došli da prisustvuju bojevom gađanju helikoptera Mi-35. Šta ako su „braća Rusi“ poneli sa sobom koronu? Mnogo je pitanja bez odgovora, a nemaju kome da se postave. Vulin ionako komunicira preko saopštenja, Pinka i sličnih televizija.

U KARANTIN BEZ TESTIRANJA

Slučaj broj dva, još drastičniji – Sombor. Bez obzira što je Vučić priznao da je 60 vojnika iz Prve brigade koja pokriva područje Vojvodine zaraženo virusom korona, čak je rekao i „ceo jedan garnizon“ (kakav je to garnizon od 60 vojnika), i što je Vulin pričao da su to ljudi koji su „podneli prvi udar“ dolaska naših „gastarbajtera“ u aprilu, stvari su se iskomplikovale kad se videlo da je u kasarni prvo bilo 10, a na dan pisanja ovog teksta (ponedeljak) 28 zaraženih. U toj kasarni je napravljen i karantin.

Prema saznanjima „Vremena“, tek je u toku testiranje na virus korona ljudi iz jedinice u Bačkoj Palnci i iz Specijalne brigade. Vojnici iz Bačke Palanke bili su angažovani na prihvatu ljudi koji dolaze iz inostranstva, a ovi iz Specijalne brigade bili su raspoređeni po Beogradu, da patroliraju ulicama, čuvaju bolnice…

Zanimljivo je i da su ljudi koji su pripremali privremenu bolnicu na beogradskom Sajmu bili iz Komande za obuku i centra za obuku u Valjevu, da su spavali u prenatrpanim spavaonicama i radili bez propisanog razmaka, a slično je bilo i sa drugim jedinicama. Koliko je među njima zaraženih ili pozitivnih – ne zna se jer je, prema pouzdanim izvorima iz Vojske, nadležni komandant zabranio testiranja. Međutim, provereno je da su vojnike iz Valjeva – 71 vojnik i dvadesetak starešina – stavili u karantin, ali ih nisu testirali! Ako je jedan odnekud „sa strane“ pokupio virus, ne mora biti sa Sajma – svi će se zaraziti.

Ulje na vatru svemu je dolio Vojni sindikat Srbije, koji je zapitao ministra zašto se plan obuke vojnika obavlja po redovnim pravilima umesto da se uzmu u obzir novonastale okolnosti, jer nije isto biti na terenu, gde po propisima određen broj ljudi spava u šatorima na bliskom odstojanju. Odgovor Ministarstva bi, da su neki drugi uslovi, bio smešan, a ovako je tragičan: u saopštenju se naglašava da su mediji koji prenose saopštenja tog sindikata „politikantski“ i služe jednoj političkoj opciji pošto se obuka i redovne aktivnosti odvijaju uz sve mere zaštite. Onaj ko je jednom bio na vojnoj vežbi – ministar Vulin nije nikada – zna da to nije moguće.

I dok Vulin priča kako borbena gotovost Vojske Srbije nijednog trenutka nije narušena angažovanjem na raznim zadacima, postavlja se pitanje – kako? Ako se izuzme broj vojnika zaraženih i u izolaciji, treba videti koliko je ljudi, uključujući one iz elitnih jedinica, spremnih da reaguju na prve incidente (72. specijalna, 63. padobranska, Vojna policija) angažovano na zaštiti bolnica i slično; na primer, privatne staračke domove u Zemunu obezbeđuju pripadnici 204. Vazduhoplovne brigade, po dvojica. Ako su oni na tim zadacima, ko će da obavlja redovne zadatke u brigadama?

I šta je sa ljudima u Kopnenoj zoni bezbednosti, kojima se produžavaju smene bez objašnjenja i obrazloženja? Imaju li oni svoje porodice? Vulina i ostale iz njegovog okruženja to ne zanima – vojnik je, kao i u ratu, samo tu dok je broj.