Sve isto, a opet »istorijsko«

Sve što bezmalo 3000 vojnika besprekorno savršeno uradi – bez propusta ili incidentnog i vanrednog događaja izvede vežbu, a to je bio slučaj sa ovom „Sadejstvo 2020“ 10. oktobra na Pešteru – jedan čovek ili eventualno dvojica isto tako mogu savršeno da pokvare.

Vežba je uspela bez obzira na strateške i taktičke nedostatke – ako neimenovani agresor zauzme deo teritorije od Sjenice, preko Čajetine do Bajine Bašte, postavlja se pitanje kako nadležne vojne službe bezbednosti nisu otkrile njegove namere, ali i zašto to operativne jedinice nisu sprečile. Ipak, celi vojni sistem se 20 dana pre vežbe trudio da sve izgleda kako treba i uspeo je pokazati svoju spremnost i moć. A onda se svojim izjavama poslovično „istakao“ predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Nisu zaostali ni organizatori vežbe koji su, sa sve direktnim televizijskim prenosom, potencirali sredstva proizašla iz „zajedničkog poduhvata“ SDPR i njihovog funkcionera na privremenom radu u Ministarstvu odbrane na funkciji pomoćnika ministra za materijalne resurse – Nenada Baće Miloradovića. Tome su, naravno, podredili i javni servis, jer je u direktnom prenosu vežbe fokus kamera RTS bio na tim sredstvima, još neispitanim i zvanično neuvedenim u upotrebu. Ali, krenimo redom.

foto: tara radovanović / tanjug / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

„TO JE MOJ POSAO…“

Možda i nehotice, Vučić je dva dana pre vežbe izgovorio nešto što ne poznaje Ustav ni zakoni, na konferenciji za novinare posle susreta sa evropskim komesarom za proširenje i dobrosusedske odnose Oliverom Varheljijem. Izjava doslovno glasi: „To je moj posao kao vrhovnog komandanta ove zemlje…“. Tek da se zna, pojam „vrhovni komandant zemlje“ nikad nisu izgovorili ni Josip Broz Tito, niti Slobodan Milošević. Pametnom – dovoljno.

I kad mu je to prošlo nezapaženo u javnosti, Vučić je u subotu, posle vežbe na Pešteru, ponovo „briljirao“. Ovog puta verovatno su mu suflirali ministar odbrane Aleksandar Vulin i pomenuti, Miloradović u paravojnim uniformama. Elem, Vučić je u direktnom prenosu na televizijama sa nacionalnom frekvencijom rekao da takva vežba, u mnogim detaljima, nije mogla da bude izvedena „ni u doba velike JNA“:

„Videli ste helikopterski desant na malom prostoru zajedno sa desantom naših padobranskih snaga, kao i dva reda tenkova koji izvode bojevo gađanje jedan preko drugih. To su neke od stvari koje nikada nismo uradili, kao ni korišćenje raketa vazduh-zemlja iz lovačke avijacije, iz aviona MiG-29.“

Dan kasnije, on je to ponovio u obraćanju novinarima posle zatvaranja manifestacije „Dečja nedelja“, gde je i precizirao da MiG-29 nisu gađali iz tih sredstava 30 godina.

foto: tara radovanović / tanjug / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

HVALISANJE I PROVERLJIVA REALNOST

Izgleda da Vučić ne proverava informacije. A daju mu ih amateri sa završenom predvojničkom obukom poput Vulina, dok oficiri ćute, gledajući da se „ogrebu“ o još jednu generalsku zvezdicu. Jer, kako drugačije razumeti da mu niko od generala nije rekao da su MiG-ovi 29 u upotrebu u JNA ušli 1987. godine i imali samo tri godine za vežbe i bojeva gađanja. Nikom izgleda to ne padne na pamet da kaže, a pogotovo ne da spomene vežbu „Štit 2001“ u jesen 2001. godine u Nikincima, gde su dva MiG-a 29 – jedini tada par kome nisu istekli resursi – gađali istim projektilima NRZ-80 (nevođeno raketno zrno) kao i u subotu na Pešteru. Ni da su, pre nekoliko godina, gađali na poligonu „Šabla“ u Bugarskoj.

Inače, Vučić voli i da doda da je sve što se u njegovo vreme radi „istorijsko“. U tim svojim „uspesima“ Vučić ne staje na MiG u 29, nego se dotiče i transportnih helikoptera Mi-8 i Mi-17, za koje tvrdi da su sad prvi put naoružani. Autor ovog teksta je gledao dejstvovanje MiG-29 i na vežbi u Nikincima 2001, vozio se pre toga tokom ratova devedesetih u Mi-8 sa četiri lansera sa po 16 raketa od 57 milimetara, a viđao ih je i posle, doduše bez punjenja. Poslednje gađanje iz Mi-8 sa tim lanserima bilo je, kako kažu ljudi iz avijacije, 2014. godine na poligonu Nikinci.

Vučić hvali novonabavljene Mi-17, a neko je zaboravio da mu kaže da je Vojska imala dva takva naoružana helikoptera dobijena od Jedinice za specijalne operacije (JSO) državne bezbednosti nakon što je ona raspuštena; ovi helikopteri imali su isto šest lansera UB-16-57 kao i Mi-8.

Novonabavljeni Mi-17 imaju četiri lansera sa po 20 raketa S-8, kao i Mig-29, samo što se, zbog aerodinamike, razlikuju po izgledu. Takve lansere imala su i dva borbena helikoptera Mi-24, koje je JSO predala vojsci, ali se iz raznih razloga, uključujući i onaj o sumnjivom poreklu, odustalo od njihovog remonta. Te lansere imaju i novonabavljeni helikopteri Mi-35, a to Vučiću niko nije rekao, ili možda jeste, pa je on, da bi promovisao kako je sve što radi „istorijsko“, propustio da kaže.

Hvaleći vazduhoplovstvo, Vučić je naciji poručio da ni JNA nije mogla da izvede helikopterski desant na tako malom prostoru, što kod pilota i pripadnika specijalnih jedinica izaziva podsmeh – oni su to vežbali redovno i to u simulaciji da neprijatelj otvara vatru na njih. Kako kaže jedan bivši pilot, njima su trebali uvežbanost i sati naleta, a padobrancima i vojnoj policiji osposobljenost za desant.

Bilo je tako slučajeva kad su u JNA rađeni desanti sa po 20-26 helikoptera Mi-8, uz sve mere borbenog obezbeđenja, priseća se drugi pilot u penziji i to na vrlo malom prostoru. On dodaje i da, ako se sve to prenebregne, Vučićevo hvalisanje o desantu na malom prostoru demantuje i jedna realna akcija – desant i spasavanje vojnika u opkoljenoj kasarni u Čapljini u proleće 1992. godine, i za detalje o tome upućuje na bivšeg komandanta RV i PVO Republike Srpske generala Živomira Ninkovića i tadašnjeg komandanta Hercegovačkog korpusa generala Momčila Perišića.

foto: tara radovanović / tanjug

ZNA LI VUČIĆ ZA MANJAČU

Vučić u svom samohvalisanju nije zaboravio da su i tenkisti uradili ono što „nije mogla ni JNA“ – u dva reda nastupali i gađali jedni preko drugih. Znajući da odlično poznaje geografiju, i zna imena svih sela, trebalo bi se zapitati da li predsednik Srbije zna da je Manjača, osim planine gde na dernek prilikom Kočićevog zbora odlaze Milorad Dodik i Vulin da pevaju četničke pesme, bio i najveći tenkovski poligon bivše JNA. Tu je u okviru vežbe „Tenkovski bataljon u napadu“ 31 tenk i 10 transportera po formaciji JNA nastupalo u više linija, i još su pucali jedan iza drugog na malom razmaku, kaže za „Vreme“ penzionisani visoki oficir tenkista.

On podseća da to nije bilo samo na Manjači, nego na primer i na Pasuljanskim livadama 1996. godine, kada je prvi put održana i planirana vežba da dva i po tenkovska voda (devet tenkova) idu jedan iza drugog i u pokretu gađaju. Posle je to proširivano i na tenkovsku četu.

„Da ne pominjemo borbeno vozilo pešadije BVP-80, koje su kamere na ovoj vežbi stidljivo prikazivale pošto su reklamirale samo ‘Lazar 3’, a ono ima višestruko veće i ubojnije dejstvo. Uostalom, što ne prikažu neku vežbu gde BVP plovi preko vode (jer ima amfibijska svojstva) i borbeno dejstvuje. Neće, jer 40 godina mlađi ‘Lazar 3’ to ne može“, kaže ovaj sagovornik.

A šta kažu vojnici koji su na svojim plećima izneli teret vežbe? Ćute jer njih ionako niko ništa ne pita.

Ujutru, na dan održavanja vežbe, desilo se sa­moubistvo jednog oficira iz kasarne u Vojvodini – Ministarstvo odbrane do danas nije saopštilo o čemu se radi. Ipak, svega nekoliko dana pre vežbe izdalo je saopštenje o samoubistvu podoficira, prećutkujući da je to bio pripadnik elitnog bataljona vojne policije za specijalne namere „Kobre“.