Najbolje što sam čuo poslednjih dana u medijima i na društvenim mrežama o „slučaju“ Novak Đoković jeste komentar da bi referendum planiran za nedelju 16. januar mogao da uspe ako bi se pitanje promenilo u: da li Novak treba da igra na otvorenom prvenstvu Australije u tenisu?
Njegovo učešće ili neučešće na turniru u Melburnu, koji počinje u ponedeljak 17. Januara, okupira gotovo celokupnu svetsku javnost, a poslednje informacije o tome da je sporna dokumentacija koju je Đokovićev tim predstavio na sudu, prave atmosferu u kojoj je moguće očekivati da bude izbačen iz Australije.
Pokazalo se da je u dokumentaciji sporno nekoliko stvari. Temeljni istaživači koji koriste OSINT metodologiju (Open source inteligence) dovode u pitanje verodostojnost dokumenata koje je Đoković priložio u vezi sa periodom u kome je bio pozitivan na korona virus u decembru 2021. Pojednostavljeno, ne samo da je sporno to što Đoković tvrdi da nije znao 16. decembra da je pozitivan, pa je išao po Beogradu po ranije utvrđenom rasporedu (Pošte Srbije, Teniski savez Beograda), nego se ispostavilo da nije obavestio vlasti Australije da je u međuvremenu putovao u Španiju (a tvrdio je u aplikaciji za vizu da nije i to danas u objavi na Instagramu obrazlaže greškom agenta koji mu je pomunjavao formular).
Tako se posle analize QR kodova, vremenskog pečata koji ima svaki digitalni sertifikat kao i broja sertifikata na PCR testovima od 16. i 22. decembra ispostavilo da je na neki način sporna i dokumnatacija priložena uz putnu deklaraciju i ona koja je korišćena na sudu.
Ukratko, sumnja se da je Đoković prevario vlasti Australije i to se naveliko iznosi u danim nakon što je „pobedio“ na sudu i počeo da trenira.
Veliki svetski mediji kao da su jedva dočekali da se dočepaju ovako krupnog slučaja i kao što su ga nekad „kovali u zvezde“ zbog neverovatne igre i rezultata, sada dovode u pitanje sve ono što je on govorio i predstavljao.
U sve se naravno umešala i Vlada Srbije koja je danima govorila da vodi natčovečansku borbu sa vlastima u Australiji da bi se Đokoviću omogućilo njapre da bude „pušten“ iz deportacionog kampa, a potom i da mu bude omogućeno da nastupi na turniru koji je do sada osvajao devet puta i koji će se možda nekada u budućnosti zvati po njemu.
U razgovoru za Bi-B-Si na srpskom premijerka Ana Brnabić je rekla da bi ako ima nekih problema sa dokumentacijom koju je Đokoviću izdala neka od institucija u Srbiji, na to trebalo da odgovori on sam. Ovo ograđivanje od čoveka koga su proteklih dana poredili sa Isusom, od koga su pravili veću svetinju od Kosova i samo što ga nisu stavili u preambulu Ustava Srbije, pokazuje da u vrhu srpske vlasti postoji svest o tome da ako se za slučaj interesuju Bi-Bi-Si, Si-En-En, Špigel, Njujork tajms i Rojters, onda nešto debelo nije u redu i poslednje što treba ovoj vlasti je da te medije okrene protiv sebe.
Teško je poverovati da vlast u Srbiji ne zna ništa više o tom slučaju i da nije u mogućnosti da za pola sata jednostavnom digitalnom forenzikom utvrdi šta se događalo sa testovima Novaka Đokovića i da celom svetu predoči činjenice.
To njih, međutim, ne zanima, loptu su prebacili na Đokovića na koga se vrši toliki pritisak, da bi jedino logično bilo da ga izbace sa turnira. Ko god je „nešto“ u tenisu i javnom životu se oglasio o ovom slučaju, a puno je glasova koji traže „Novakovu krv“. Da li će se to dogoditi videćemo ubrzo, ali ostaje niz loših poteza Novaka Đokovića i njegovog tima kojima kao da su hteli da izazovu bes globalnih medija.
Sa druge strane je ogroman broj ljudi koji bespogovorno podržavaju Đokovića i ako bude dobio priliku da se takmiči u Melburnu i osvoji ga po deseti put, brzo će se zaboraviti ovaj slučaj, a on će svakako biti najveći teniser svih vremea.
Na domaćem terenu ostaje velika sumnja, baš kao i ranije sa brojem preminulih od kovida, da srpske institucije ne rade kako treba, da nešto prikrivaju i da su kada je to nekome potrebno spremne da mu daju dokumentaciju koja nije zasnovana na stvarnim protokolima. Za to nije odgovoran Đoković, nego ovi što nam govore o uspesima digitalizacije i neverovatnim uspesima u borbi protiv korone i korupcije.
A jesu ostvareni veliki rezultati: u kupovini sofvera i opreme svake vrste. A čemu to služi i za čiju korist, e na to ćemo morati još malo da sačekamo.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
English
Deutsch
Русский
Српски језик