Štihovi iz prvog deljenja

U toku je grčevito grupisanje partija, dva meseca pred parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 21. januar iduće godine.

Na desnom centru je koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, koju će predvoditi Vojislav Koštunica. Tako su u nedelju odlučili glavni odbori ovih stranaka. U medijskim izveštajima govori se da je sporazumom baziranim na prethodnim izbornim rezultatima predviđeno da na svaka 53 kandidata iz DSS-a, Nova Srbija daje 22 (u drugim izveštajima pominje se odnos 70 prema 30 odsto), a da će se u delu te liste, koja pripada Novoj Srbiji Velimira Ilića, najverovatnije, četiri mesta obezbediti za kandidate Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme, gradonačelnika Jagodine, i Srpskog demokratskog pokreta obnove Veroljuba Stevanovića, gradonačelnika Kragujevca.

Partija – Jedinstvena Srbija Dragana Markovića Palme nastala je u februaru 2004. kada se ovaj bivši zamenik predsednika Arkanove Stranke srpskog jedinstva, zajedno sa nekoliko opštinskih odbora te stranke, otcepio. Arkanova stranka, koja se u početku zvala „G.G. Ž. R. Arkan“, inače je 1992. ušla u parlament, pošto je 17.352 glasa uzela, kako je uzela, uglavnom na Kosovu (Dečani 18 odsto izašlih, Đakovica 9, Istok 16, Klina 18, Kosovo Polje 20, Lipljan 21, Novo Brdo 19 odsto).

Stranka srpskog jedinstva je u periodu 2000–2003. imala 13 poslanika, bila je u opoziciji i pre i posle raspada DOS-a, mada je u nekim situacijama priskakala u pomoć tadašnjoj skupštinskoj većini, na primer, kada su poslanici iz redova Demokratske stranke, Socijalističke partije Srbije, Ivkovićeve Socijalističke narodne stranke glasali za članove Saveta RRA. Na neuspelim predsedničkim izborima 2003. kandidat Stranke srpskog jedinstva dobio je 104.000 glasova (ili 3,5 odsto). Na parlamentarnim izborima 28. decembra 2003. lista „Za narodno jednistvo – prof. Borislav Pelević – Marijan Rističević“ (Stranka srpskog jedinstva, Narodna seljačka stranka, Narodna stranka, Naš dom Srbija i Srpska stranka) osvojila je oko 65.000 glasova i nije prošla cenzus. U trci za gradonačelnika Jagodine (77.000 stanovnika) Dragan Marković Palma je 2004. pobedio kandidata Demokratske stranke Snežanu Mitrović.

Veroljub Stevanović je bio gradonačelnik Kragujevca (180.000 stanovnika 138.000 birača) od 1996. do 2001. godine, a na izborima 2004. kao kandidat Koalicije „Zajedno za Kragujevac“ osvojio gotovo 74 odsto glasova izašlih birača, pri izlaznosti od oko 40 odsto. U Skupštini Srbije ostao je u poslaničkom klubu „9+9“ sa Novom Srbijom, sa kojom je SPO bio nastupio na zajedničkoj listi, a posle nesuglasica sa vođstvom SPO-a 2005, zajedno sa Vojislavom Mihailovićem formirao je SDPO. Rascepom verovatno oslabljeni Draškovićev Srpski pokret obnove na izbore izlazi samostalno, započinjući kampanju „Evropa uživo“, u okviru koje 30 srpskih poljoprivrednika vodi u posetu Sloveniji da bi se upoznali sa koristima koje slovenačko selo ima od priključenja te države Evropskoj uniji. Širenje Narodnjačke koalicije pokušava da osujeti i Karićev PSS koji počinje da sakuplja potpise.

LEVI CENTAR: Levo od centra je izborna lista „Demokratska stranka – Boris Tadić“, koja će nositi broj jedan, pošto je njena kandidatura s potpisima građana podneta sat pre kandidature G17 plus – u petak u rano jutro. Trka za prvo mesto na izbornom listiću motivisana je pretpostavkom da deo neodlučnih birača po inerciji zaokružuje prvog na listi, a u igri je bila i pokazna vežba sposobnosti partijskog aparata, što DS već tradicionalno ističe kao svoju prednost.

Prva na listi demokrata je Ružica Pavlović-Đinđić, supruga ubijenog premijera Zorana Đinđića, što ukazuje na to da se vodi bitka za njegovo političko nasleđe između demokrata i Koalicije LDP, GSS, LSV, SDU, koju predvodi Čedomir Jovanović, a koju je Republička izborna komisija kao treću proglasila u utorak pre podne. Na toj listi su predsednica GSS-a Nataša Mićić, predsednik SDU-a Žarko Korać, lider LSV-a Nenad Čanak, bivša predsednica GSS-a Vesna Pešić, književnik Filip David, profesorka Ustavnog prava Marijana Pajvančić. Kandidati za poslanike su i lideri Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić i Milan St. Protić.

Lista LDP-a podseća, mada je sada šira i ideološki šarenija, na listu iz 1992, kada je formiran Građanski savez Srbije kao koalicija Reformske stranke, Republikanskog kluba, Narodne seljačke stranke (NSS) i Lige socijaldemokrata Vojvodine/Jugoslavije (LSDV/J), koja se nije održala, a i nije imala neke značajnije izborne rezultate (koalicija LSDV–NSS–Republikanski klub–GSS 1992. samo 36.780 glasova).

GLASOVI MANJINA: Za glasove manjina najviše se bore DS, G17 plus, a, sudeći po predistoriji, boriće se i Jovanovićeva koalicija. Članice te koalicije, Socijaldemokratska unija Žarka Koraća i Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, bile su pre 2000. članice Saveza demokratskih partija, koji je uključivao mađarske i bošnjačke partije. Godine 2003. na listi „Zajedno za toleranciju“, Čanak je bio zajedno s Kasom i Ljajićem. GSS je 1992. za savezne izbore pravio vojvođansku koaliciju sa DS-om i RDV-om, koja je prikupljala 58.505 glasova uglavnom u zapadnom Sremu i zapadnoj Bačkoj.

Na prošlim izborima na listi „Samostalna Srbija – dr Vladan Batić“ je pored Demohrišćanske stranka Srbije, Demokratske stranke Otadžbina, Seljačke stranke, i Srpske pravde bio i Demokratski pokret Rumuna Srbije – sa skromnim rezultatom od oko 44.000 ili 1,1 odsto.

Sada su se uslovi promenili, a i izborna pravila. Parlamentarni predstavnici preko 1,3 miliona ljudi (vidi tabelu) biraju se na osnovu odredbi o pozitivnoj izbornoj diskriminaciji za manjine (3000 potpisa za podnošenje liste, ulazak u raspodelu bez cenzusa, prirodni cenzus pri raspodeli mandata 0,4 odsto izašlih birača, pri izlaznosti od tri miliona to znači da poslanik može da dobije mandat i sa 12.000 glasova).

To je 17 odsto populacije, a učešće te grupacije u biračkom telu se zbog različite starosne strukture unekoliko razlikuje. (Ako bude merio šanse prema broju pripadnika pojednih manjina čitalac treba da ima u vidu da na 7.498.001 stanovnika Srbije po popisu iz 2002. dolazi 6.637.911 birača, mereno prema nedavnom referendumu, a da na birališta izlazi između tri i četiri miliona glasača.)

Po pravilima koja su do ovih izbora važila u parlamentu bilo je povremeno zastupljeno nešto više od trećine te populacije (6,6 odsto) – Mađari, Bošnjaci i Albanci iz Bujanovca i Preševa.

Uvrštavanjem predstavnika manjina na poslaničke liste većih partija na oba pola političkog spektra, uz različitu legitimnost predstavnika, taj procenat je do sada bio unekoliko uvećavan.

Ukidanjem cenzusa od pet odsto stvara se mogućnost da u parlamentu direktno bude zastupljen veći procenat manjina.

Učešćem na listama većih partija predstavnici nacionalnih manjina se odriču prava na tu pozitivnu diskriminaciju, ali one, kao i sve manje partije, tome pribegavaju zato što na jačim listama imaju šanse da osvoje veći broj poslanika, kako zbog popusta koji od jačih dobijaju sklapanjem koalicionog ugovora tako i zbog dejstva sistema proporcionalnog izračunavanja mandata koji u konačnom broju poslanika iskrivljuje rezultat u korist jačih lista. Na primer, DOS u decembru 2000. godine sa 2.402.387 glasova učestvuje sa 64,4 odsto u broju izašlih birača, a osvaja 176 poslanika ili 70,4 odsto. Ili SPS-JUL-ND 21. septembra 1997. osvaja 1.418.036 ili 34,2 odsto glasova, ili 19,6 odsto biračkog tela, a dobija 110 ili 44 odsto poslanika.

Na Tadićevoj listi je Sandžačka demokratska partija Rasima Ljajića, za koju je rezervisano najmanje tri kandidatska mesta, a zavisno od rezultata može računati i na još neko mesto. To je više od onoga što je 2003. od DS-a dobila Ugljaninova „Lista za Sandžak“.

Samostalni izlazak za sada najavljuje Savez vojvođanskih Mađara Jožefa Kase, koji očekuje da će ta stranka osvojiti najmanje četiri poslanička mandata. Odluku o stamostalnom izlasku na izbore donela je i „Koalicija liste za Sandžak – dr Sulejman Ugljanin“, koja očekuje da će imati od četiri do sedam poslaničkih mesta u Skupštini. Partije Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe pregovaraju o formiranju zajedničke liste.

TRANSFERI: Zabeleženo je nekoliko predizbornih transfera. Ministar za rad Lalović, koji je ostao u Koštuničinoj vladi kada je 2005. Čovićev SDP napustio vladajuću koaliciju, postao je član DSS-a i u vladi dobio mesto koordinatora Ministarstva zdravlja u prelaznom periodu. Na DS-ovoj izbornoj listi našao se i Dragiša Đoković, bivši poslanik DSS-a, koji je bez mandata ostao kada je odlučio da „obuče žuti dres“. Rasim Ljajić je u svoju kvotu na listi Demokratske stranke uvrstio Meha Omerovića, poslanika SDP-a Nebojše Čovića. Demokratskoj stranci je nedavno pristupio Goran Ješić, predsednik SO Inđija, koji je bio član GSS-a. Zeldžo Hurić, bivši poslanik Sandžačke demokratske partije Rasima Ljajića, nalazi se na izbornoj listi LDP-a Čedomira Jovanovića, a na toj listi je i vršački advokat Dragoslav Aleksić, bivši funkcionera SPS-a i poslanika te stranke u Skupštini Srbije, koji je isključen iz SPS-a pošto je kritikovao odnos ove partije prema Šešelju, za koga „Politika“ piše da je kao predsednik vršačke opštine primio Đinđića u vreme zimskih protesta 1996.

Narodnjaci sa Koštunicom na čelu nastupaju oslanajući se na saglasnost povodom donošenja novog ustava Srbije, na državotvornu politiku, na težnju ka normalizaciji svih društvenih procesa, ka stabilnosti i ka korektnom i konstruktivnom odnosu prema parlamentarnim opozicionim strankama, Demokratskoj stranci i Srpskoj radikalnoj stranci. Koštunica kaže da će DSS pažljivo saslušati šta će druge stranke da iznesu kao svoje programe jer će od toga zavisiti i mogući postizborni razgovori o formiranju nove vlade. A te razgovore zapravo će odrediti izborni rezultat. Koštuničina grupacija kampanju šteluje tako da liči na glasanje o poverenju dosadašnjoj vladi.

Sa sličnom srednjom pozicijom vladajuća koalicija nije imala uspeha na predsedničkim izborima, mada je teško iz toga izvući adekvatan zaključak, jer tada je u špicu bio neharizmatični Maršićanin, a sada je verovatno znatno popularniji premijer Koštunica – uz to, na sceni se pojavio Bogoljub Karić, demagoški spretniji od Maršićanina. Teško je izvući i suprotan zaključak na osnovu uspeha te formule na lokalnim izborima, čemu u vladajućoj koaliciji, kako izgleda, teže. Lokalne formule na glavnom terenu mogu dati i suprotan efekat.

Suprotno od širokogrudo pomiriteljskog stava DSS-a stoji stav LDP-a koji je naročito nepomirljiv baš prema Koštunici i koji zastupa tezu o nastavku revolucije, o šestom oktobru i slično.

Dve partije sa Jovanovićeve liste u svom imenu nose naziv „socijaldemokratska“, ali to je zapravo grupa levih liberala (moderna ekonomija, mladi u prvom planu i efikasna država), koja se bori za naklonost sličnog biračkog tela kao i desni liberali, oličeni u „ekonomskijem“ G17 plus, koji su značajan broj glasova na prošlim izborima osvojili među manjinama. Mlađan Dinkić, koji predvodi listu G17 plus je, obilazeći nekoliko fabrika u Šimanovcima, naglasio da je prioritet te stranke smanjenje nezaposlenosti u Srbiji kroz formiranje novih radnih zona i otvaranje manjih i srednjih preduzeća. G17 plus ističe upravljačko umeće i veze u međunarodnim krugovima (MMF, Svetska banka), naročito povodom slučaja reizbora guvernera. DS ističe upravljački kapacitet i takođe, u umerenijoj dozi, međunarodnu kartu.

G17 plus, kao i demokrate, očito u očekivanju buduće koalicije, nešto se pažljivije od Jovanovićeve grupacije odnose prema DSS-u, a naročito zaoštravaju kritiku Srpske radikalne stranke.

Radikali najavljuju da će voditi kratku, žestoku kampanju, a za početak obznanjuju da je predsednik te stranke Vojislav Šešelj, koji u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala štrajkuje glađu, dao pisanu saglasnost da bude nosilac radikalske izborne liste. Oni su u skupštinskim govorima nagoveštavali da će podjednako napadati Tadića i Koštunicu, sluteći da oni imaju neki specijalan dogovor oko izbora, ali su najradije napadali G17 plus, koji im je omiljena meta.

SPS, kome se Koštunica zahvalio za korektnu podršku manjinskoj vladi, a čiji će uspeh ili neuspeh čini se najviše uticati na jačinu radikala, sprema kongres za 3. decembar i najavljuju da će bez obzira na partijske izbore njihovu kampanju voditi Zoran Anđelković.

Sve to još nije ni kraj prvog čina. Izborne liste se zaključuju 5. januara. Dotle ima 45 dana, a za to vreme u Srbiji se može još mnogo lista potpisati i još mnogo karata se može izmešati.