Želeo bih da u duhu Vašeg profesionalizma objavite ovaj tekst, ne kao odbranu na pojedine insinuacije o pouzdanosti statističkih podataka, već kao tekst koji će čitaocu omogućiti da sagleda gde je statistika danas viđena očima međunarodnih organizacija i evropske statistike – Evrostata.
Republički zavod za statistiku je u prethodnom periodu ostvario veliki napredak u procesu harmonizacije sa Evropskom unijom. Taj napredak je prepoznat i u svim izveštajima Evropske komisije i Evrostata. U izveštaju sa skrininga za Poglavlje 18 predstavnici Evropske komisije su konstatovali da postoji visok stepen usklađenosti pravnog okvira Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti statistike i predložili otvaranje pristupnih pregovora sa Srbijom u vezi sa Poglavljem 18 bez ikakvih dodatnih merila. U godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije za period 2012. do 2016. godine, Poglavlje 18 za statistiku najbolje je ocenjeno od svih poglavlja. Konstatovano je da je napredak napravljen u većini oblasti, a opseg statistike se stalno povećava. Na sastanku Odbora za stabilizaciju i pridruživanje u aprilu 2017. godine, Evropska komisija je ukazala da je Srbija na visokom nivou pripremljenosti u oblasti statistike i ohrabrila je da nastavi sa tekućim radom u poslovnim statistikama i nacionalnim računima. Evrostat je prilikom ocenjivanja statističkog sistema Srbije (Light Peer Review) prepoznao izuzetan napredak u razvoju Republičkog zavoda za statistiku u vezi sa institucionalnim aspektima koji su analizirani, kao i u vezi sa dostupnošću statističkih informacija. Prema zaključcima i oceni Evrostatovog centra za izvrsnost (Eurostat centers of excellence for data warehouse). Zavod je dobio najviše ocene za softverska rešenja pa je tako postao partner u okviru HLG-MOS (High level group for modernization of official statistics – UNECE). U Zavodu je poslednjih godina, sopstvenim snagama, razvijen jedinstveni IST softver za integraciju podataka i metapodataka. Pomenutom napretku je doprineo veliki broj uspešno sprovedenih projekata finansiranih od strane raznih donatora, prevashodno Evropske komisije kroz pretpristupne fondove, a Zavod je neretko uziman za pozitivan primer u regionu u oblasti upravljanja EU projektima.
Treba napomenuti da statistika do sada nikada nije dobila nikakav zahtev za korekciju publikovanih podataka ili bilo kakvu direktnu sumnju u kvalitet objavljenih podataka.
Zvanični statistički podaci se često zloupotrebljavaju ili napadaju zarad dobijanja političkih poena. Zadatak zvanične statistike je da u takvim situacijama zadrži stručnost, objektivnost i transparentnost, i da istovremeno brani svoj integritet demantovanjem neistina iznetih na njen račun u javnosti, što često nije nimalo lak zadatak. Jednu takvu „bitku“ RZS je nedavno dobio „protiv“ Fiskalnog saveta koji je duže vreme iznosio sumnje u tačnost podataka o zaposlenosti i nezaposlenosti iz istraživanja Anketa o radnoj snazi. Odgovor statistike u tom slučaju bio je uvođenje administrativnih podataka o broju socijalnih osiguranika (Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja) u statističku proizvodnju, čime su potvrđeni kvalitet i tačnost podataka dobijenih iz Ankete o radnoj snazi. Osim toga, na zvaničnom sajtu Zavoda, kao i u časopisima „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), „Danas“, „Vreme“ itd., objavljeni su brojni stručni članci na temu statistike tržišta rada, u kojima su rasvetljene metodološke nedoumice i statističke definicije vezane za ovu oblast i objašnjena povezanost podataka o zaposlenosti sa drugim makroekonomskim pokazateljima. Rezultat takvog profesionalnog odnosa Zavoda sa širokom i stručnom javnošću jeste razvijanje poverenja u statistiku, s jedne strane, i jačanje kvaliteta statističkih podataka, s druge strane.
Autor je direktor Republičkog zavoda za statistiku
