Ma što režim tvrdio i spinovao, profesor Vladimir Obradović je ličnim primjerom dokazao da Srbija ima visokoprofesionalne eksperte na svjetskom nivou. Naime, upravo je izabran za predsjednika IPMA fondacije. O čemu je riječ?
“International Project Management Association je globalni lider u razvoju projektne profesije, prva i najstarija međunarodna organizacija u oblasti upravljanja projektima, osnovana 1965”, kaže Obradović za “Vreme”. Danas predstavlja globalnu federaciju organizacija članica u više od 70 zemalja, sa sedištem u Švajcarskoj i prisustvom na svim kontinentima. IPMA okuplja i povezuje desetine hiljada profesionalaca, kompanije, univerzitete, javne institucije i istraživačke organizacije širom sveta.
Danas se praktično svaka velika promena u društvu realizuje kroz projekte: od pruga, energetike i bolnica, preko digitalizacije i razvoja novih proizvoda, do veštačke inteligencije i zelene tranzicije. Zato pitanje kako upravljamo projektima odavno nije samo tehničko pitanje već i pitanje razvoja ekonomije i društva. U Srbiji smo, nažalost, videli da može biti i pitanje bezbednosti i ljudskih života.
“VREME”: Mnogi u našoj naučnoj i akademskoj zajednici vaš izbor za predsednika IPMA International upoređuju sa imenovanjem Milana Nedeljkovića na čelo BMW–a. Obojica ste stručnjaci poreklom iz Srbije i nalazite se na vodećim pozicijama globalno uticajnih organizacija u svojim oblastima…
VLADIMIR OBRADOVIĆ: Poređenje sa Milanom Nedeljkovićem svakako mi prija, mada govorimo o veoma različitim organizacijama i karijerama. Ali postoji jedna zajednička poruka, koju smatram važnijom od nas dvojice: Srbija nema problem sa nedostatkom talentovanih i obrazovanih ljudi.
Za mene ovaj izbor ima posebnu simboliku jer sam prvi čovek iz Srbije koji će u više od šest decenija dugoj istoriji IPMA obavljati funkciju predsednika ove globalne organizacije. To svakako doživljavam kao veliko lično priznanje, ali još više kao priznanje timu ljudi sa kojima radim kao i sredini iz koje dolazim. Zato ovaj uspeh vidim i kao priznanje Fonu, Univerzitetu u Beogradu, IPMA Srbiji i našoj školi projektnog menadžmenta. Problem Srbije nije u tome što nema znanje. Problem je u tome što imamo vlast kojoj znanje smeta.
Zbog čega je IPMA stekao globalni uticaj i prepoznatljivost?
Pre svega zato što već šest decenija gradi profesiju, ali i zbog jednog principa koji je za mene veoma važan: globalni standard, lokalni kontekst. IPMA ne pokušava da kaže da se projekat mora voditi identično u Japanu, Nemačkoj, Srbiji, Saudijskoj Arabiji ili Brazilu. Kulturni, institucionalni i poslovni kontekst nije isti. Ali kompetencije koje mora imati profesionalac koji preuzima odgovornost za složen projekat mogu se definisati i međunarodno proveravati.
O značaju tih standarda možda najbolje govori to ko ih koristi. Alstom, Infineon, Renault Group, Siemens Energy i Thales koriste IPMA kao zajednički međunarodni sistem sertifikacije svojih projektnih profesionalaca u različitim zemljama.
To pokazuje da projektni menadžment danas nije vezan za jednu industriju. Iste projektne kompetencije potrebne su kada gradite aerodrom, razvijate energetski sistem, radite na svemirskim tehnologijama ili transformišete obrazovanje. A kada kompanije posluju globalno, potreban im je zajednički jezik kompetencija kako bi ljudi iz različitih zemalja mogli zajedno da upravljaju kompleksnim projektima.
Naš uticaj nije ograničen samo na kompanije. IPMA je partner inicijative European Commission Pact for Skills, jedne od ključnih evropskih inicijativa za razvoj veština, a član smo i organizacije Skills Coalition, koja doprinosi evropskom dijalogu o obrazovanju i veštinama i savetuje članove Evropskog parlamenta.
Za nas je to važno jer budućnost projektne profesije ne vidimo samo kroz sertifikaciju. Želimo da učestvujemo u odgovoru na mnogo šire pitanje: koje će kompetencije Evropi i svetu biti potrebne u narednim decenijama i kako da počnemo da ih razvijamo danas?
IPMA naglašava da proverava kompetenciju, a ne samo znanje. Možete li na primeru objasniti zbog čega je to važno i potrebno?
Možete pročitati deset knjiga o plivanju, znati sve stilove i pravila i položiti test sa sto odsto tačnih odgovora. Ali to još ne znači da znate da plivate. Isto važi za upravljanje projektima.
Možete znati šta su rizik, budžet, upravljanje zainteresovanim stranama ili kritični put, ali pravo pitanje je: šta ćete uraditi kada projekat kasni šest meseci, troškovi rastu, ključni dobavljač ne isporučuje, politički pritisak raste, a tim počinje da se raspada? Tu prestaje test znanja i počinje provera kompetencije.
To se posebno dobro vidi kod inženjera, koji čine znatan deo projektne profesije. Evropski projekat “Engineers4Europe” pokazuje da tehnička znanja više nisu dovoljna. Pored njih, savremenom inženjeru su potrebni upravljanje projektima, komunikacija, liderstvo, timski rad, interdisciplinarnost, prilagodljivost i sposobnost rešavanja kompleksnih problema.
IPMA zato kompetencije posmatra kroz tri velike oblasti: People, Practice i Perspective. Nije dovoljno da poznajete alate i metode. Morate pokazati da umete da radite sa ljudima, donosite odluke, vodite timove, razumete organizacioni i društveni kontekst i preuzmete odgovornost za rezultat. Zbog toga je sertifikacija, posebno na višim nivoima, zasnovana na dokazima iz stvarnog profesionalnog iskustva.
Može li se nešto od toga primeniti na Srbiju i kako?
Ne samo da može, nego mislim da je Srbiji upravo takav pristup hitno potreban. U javnom sektoru se ljudi previše često biraju preko veze i na osnovu političke lojalnosti, dok se u privatnom sektoru i dalje često biraju samo prema formalnim kvalifikacijama, a premalo prema dokazanim kompetencijama i rezultatima. To je posebno opasno kod velikih javnih projekata, gde jedna pogrešna odluka može koštati desetine ili stotine miliona evra, a nekada, nažalost, posledice mogu biti mnogo teže od finansijskih.
U pojedinim državama profesionalna sertifikacija predstavlja uslov za određene rukovodeće uloge na javnim projektima. Logika je jednostavna: ako nekome poveravate upravljanje projektom vrednim stotine miliona evra javnog novca, javnost ima pravo da zahteva dokaz da ta osoba poseduje odgovarajuće kompetencije i iskustvo. Zamislite da isti princip primenimo u Srbiji. Da za rukovodioce najvećih infrastrukturnih i drugih javnih investicija postoji jasan okvir kompetencija: šta moraju da znaju, kakvo iskustvo moraju da imaju, koje rezultate su ranije ostvarili i ko je nezavisno proverio njihove sposobnosti. Profesionalizacija institucija počinje onda kada pitanje “čiji je?” zamenimo pitanjem “šta zna i šta je dokazano sposoban da uradi?”
Na kraju, kako doživljavate vaš predsednički mandat? Šta će biti vaši neposredni ciljevi, a šta vizija daljeg razvoja IPMA?
IPMA je deo mog profesionalnog života gotovo dvadeset godina. Prošao sam mnogo različitih uloga: od ocenjivanja projekata i rukovođenja njima, preko rada u upravljačkim telima i predstavljanja Srbije, do funkcije potpredsednika. Zato predsednički mandat ne doživljavam kao nagradu na kraju nekog puta, već kao odgovornost za sledeću fazu razvoja organizacije.
Neposredni cilj biće da IPMA učinimo još povezanijom, efikasnijom i relevantnijom za njene članice i za profesiju. Želim snažniju saradnju sa kompanijama, univerzitetima, međunarodnim institucijama i javnim sektorom.
Posebno važan pravac biće javni sektor. Države su među najvećim investitorima i projektnim vlasnicima na svetu. Infrastruktura, energetika, zdravstvo, obrazovanje, odbrana, digitalizacija i zelena tranzicija realizuju se kroz projekte, a kvalitet upravljanja tim projektima direktno utiče na kvalitet života građana. Već imamo preliminarne razgovore i dogovore sa vladama pojedinih država o modelima saradnje i to vidim kao jedan od najvećih prostora za razvoj IPMA u narednim godinama.
Drugi važan pravac su nove generacije. IPMA je organizacija za sve generacije. Imamo IPMA Kids, kroz koji se deca na njima primeren način upoznaju sa projektnim razmišljanjem, kako ideju pretvoriti u cilj, napraviti plan, sarađivati sa drugima i zajedno postići rezultat. Posebnu pažnju posvećujemo mladima kroz IPMA Young Crew, našu međunarodnu mrežu mladih projektnih profesionalaca.
Treći veliki izazov je tehnološka transformacija. Veštačka inteligencija će preuzeti deo tehničkog i administrativnog posla projektnog menadžera. Ali upravo zato će ljudske kompetencije kao što su liderstvo, etika, kritičko mišljenje, pregovaranje, razumevanje konteksta i odgovornost postati još važnije.
Imam i jednu ličnu želju vezanu za ovaj mandat. Voleo bih da međunarodnu poziciju, iskustvo, ugled i profesionalni integritet koje sam gradio gotovo dve decenije u IPMA u punom kapacitetu stavim na raspolaganje Srbiji.
Vidim tri oblasti u kojima možemo napraviti veliku razliku. Prva je reforma upravljanja javnim projektima, kroz uvođenje međunarodnih standarda, profesionalizaciju projektnog upravljanja kao i insistiranje na kompetencijama i odgovornosti ljudi kojima poveravamo milijarde evra javnog novca. Druga oblast je privreda. Moramo pomoći našim kompanijama da kroz razvoj projektnih i organizacionih kompetencija postanu produktivnije, inovativnije i konkurentnije na međunarodnom tržištu. I treća, svakako ne najmanje bitna oblast jeste obrazovanje. Neophodno je na naše univerzitete uvesti savremene, međunarodno priznate obrazovne programe u oblasti upravljanja projektima i još snažnije povezati naše studente i profesore sa najboljim svetskim praksama, kompanijama i univerzitetima.
Za mene bi možda najveći uspeh ovog mandata bio da međunarodno poverenje koje sam dobio uspem da pretvorim u nešto konkretno i korisno za zemlju iz koje dolazim.
Globalno gledano, moja vizija je jednostavna: IPMA ne prati budućnost projektne profesije, već učestvuje u njenom oblikovanju globalno, ali i ovde, kod kuće.
Svet danas nema problem sa nedostatkom projekata. Imamo više investicija, transformacija i tehnoloških promena nego ikada ranije. Pravi izazov je da imamo dovoljno kompetentnih i odgovornih ljudi koji će njima upravljati i da projekti kreiraju bolji svet.
A to je upravo prostor u kojem IPMA može da napravi najveću razliku.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
